Paić: Utapanje Kosova u Albaniju bio bi samo početak

Dugogodišnji diplomata Milisav Paić
Izvor: Tanjug

Ujedinjeno Kosovo sa Albanijom albanski premijer Edi Rama smatra svojim političkim testamentom, a to je ujedno geostrateški cilj Zapada. S druge strane, normalno je da će Moskva da odreaguje na to, jer shvata posledice novih crtanja granica na Balkanu albanskim perom ispisane na papiru Amerike i zapadnih moćnika, mišljenje je diplomate u penziji i direktora "Srpskog spoljnopolitičkog kluba" Milisava Paića, piše Sputnjik.

Paiću nije čudno što se Moskva oglasila povodom ove izjave jer, kako kaže, izgleda da osim Srbije, još samo nekolicine država shvata koliko je opasan albanski ekspanzionizam koji se ne bi zadržao samo na Kosovu.

"Utapanje Kosova i Metohije u Albaniju bi bio samo početak, gde je tu Makedonija koja je skoro pa federalizovana, Crna Gora, Grčka, jug Srbije. Jasno je zašto Zapad ćuti, jer oni gledaju usko i smatraju da bi sve stalo kod ujedinjenje Kosova i Albanije što nije tako. Njima bi ovo ujedinjenje odgovaralo, jer bi se na Balkanu stvorila protivteža Srbiji kao vodećoj državi koja nije ni pod čijom kontrolom", objašnjava Paić.

Ukoliko bi zaista došlo do spajanja Kosova sa Albanijom, dodaje Paić, takva promena granica bi uzdrmala ceo region.

"Za Zapad je od velike važnosti da ima "prođu" na toj transverzali koja se poklapa sa „mapom velike Albanije“ jer bi obezbedili kontrolu moravsko-vardarskog pravca koji je jedan od strateških najvažnijih tačaka za kontrolu nad Sredozemljem ali i na Bliskom Istoku", napominje Paić.

Rusija reaguje jer shvata cilj Zapada

Iz tih razloga. kaže Paić, Rama zbog svojih reči nikada neće dobiti kritike sa Zapada, jer je to deo njihovih geostrateških ciljeva.

"Rusija, naravno, izražava legitimnu zabrinutost, jer svako prekrajanje granica na Balkanu bez verifikacije od strane SB UN i država koje su neposredni akteri kao što je u ovom slučaju Srbija, nisu legalne. Srbija na osnovu Rezolucije 12 44 ima pravo da na ovo gleda kao na pitanje kršenja njenog suvereniteta i legitimiteta. Osim toga, i ruski ministar spoljnih poslova je rekao da bilo kakvo rešenje kosovskog pitanja putem nasilne integracije ne bi bilo dobro, i da svako rešenje mora da ima saglasnost obe strane i da počiva na Rezoluciji 1244 koja reafirmiše teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom", podseća Paić.

Sagovornik Sputnjika smatra takođe da Zapad, pre svega Amerika, traži brzo rešenje sporazuma o normalizaciji odnosa u Briselu između Prištine i Beograda da bi se anuliralo postojanje Rezolucije 1244, što bi moglo da otvori put odluci Kosova da se pripoji Albaniji.

Pokušaj da se anulira Rezolucija 1244

"Ali i da se postigne dogovor dve strane, to rešenje bi moralo da prođe kroz SB UN, iako se u EU i Americi često čuju glasovi da dogovor dve strane u Briselu nije u potpunosti podložan odobrenju SB UN. Dakle, ove Ramine reči, koje nisu prvi put izgovorene, treba posmatrati kao probni balon koji treba da ispita reakcije međunarodne zajednice. Posebno Srbije, ali i njenih saveznika Rusije i Kine koje su nama najvažniji", ističe Paić.

Rama je rekao da posle 2030. godine ne vidi sebe u politici već sasvim negde drugo, ali da ga to ne sprečava u planu za ujedinjenje Albanije i Kosova.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova Ramine reči okarakterisala je kao "štetne izjave koje se apsolutno ne uklapaju u kontekst zajedničkih napora Beograda i Tirane za stvaranje jedinstvenog tržišta koji se zajedno sa Skopljem preduzimaju u okviru regionalne inicijative 'Otvoreni Balkan'".

Ona je takođe izrazila nadu u "adekvatnu reakciju zapadnih pokrovitelja" kosovskog projekta na "ovu očiglednu provokaciju" i dodala da je "izuzetno iznenađujuće što oni dozvoljavaju takve subverzivne pozive, dok napadaju Beograd zbog njegovog opravdanog humanitarnog koncepta 'srpskog sveta', koji nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom".