Pavković: Nemačka, Francuska, Italija i SAD imaju mehanizme da nateraju Prištinu na dogovor o dinaru

Beograd_240208_KZN_Miloš Pavković
Izvor: Kosovo Online

Saradnik Centra za evropske studije Miloš Pavković ocenio je da Evropska unija nema mehanizme i mogućnosti da privoli Prištini da se dođe do rešenja po pitanju upotrebe dinara, ali da tu mogućnost imaju Nemačka, Francuska, Italija i SAD.

“Ukoliko posmatramo samo Evropsku uniju, pokazalo se da EU nema mehanizama i mogućnosti da privoli Prištinu da se dođe do dogovora. Međutim, kada govorimo o međunarodnoj zajednici, tu dolazimo do pojedinačajih država kao što su Nemačka, Francuska, Italija, pa i SAD koji imaju mnogo veći uticaj i mogu da izvrše mnogo veći pritisak na Prištinu kako bi se do dogovora došlo”, rekao je Pavković za RTS.

Komentarišući današnji nastavak dijaloga glavnih pregovarača Beograda i Prištine o zabrani upotrebe dinara na Kosovu, Pavković kaže da bi dogovor mogao da se postigne isključivo ukoliko te zemlje izvrše dodatni pritisak.

“Sada je pitanje da li je ovo ostavlјeno samo Evropskoj uniji. Ukoliko jeste, onda bih bio veoma skeptičan što se tiče dolaska do rešenja. Ali ukoliko se aktiviraju pojedinačajno države na bilateralnom nivou i na taj način izvrše pritisak, u tom slučaju možemo očekivati dolazak do rešenja”, dodaje Pavković.

Podsetio je na Ohridski sporazum koji je, kako navodi, zapravo više bio rezultat tih pojedinačnih pritisaka i angažovanja Nemačke i Francuske, nego samog Miroslava Lajčaka i Evropske unije.

“Tako da i u ovom slučaju ukoliko bude dovolјno aktivnosti od strane pojedinačajih država možemo očekivati i možda neki dogovor danas”, naveo je Pavković.

Glavni posrednik EU u dijalogu Miroslav Lajčak je uoči nove runde pregovora izjavio da veruje u rešenje uz kompromis i fleksibilnost obe strane.

Pavković kaže da se ta poruka odnosila na Prištinu.

"Oni su pravili probleme i nisu bili otvoreni za kompromis. Srbija je više puta izlazila sa različitim rešenjima. Mislim da je problem tu konkretno oko licenciranja Banke Poštanska štedionica. To je nešto što je neprihvatlјivo Prištini i oni oko toga nisu hteli da ustuknu. Mislim da je to pitanje klјučno i da će se o tome danas razgovarati. Lajčak je pomenuo da je on već prošlog puta imao jedan kompromisan predlog koju je Priština odbila i mislim da je sada zapravo fokus na tome da se Priština privoli na kompromis. Mislim da nije problem u Beogradu, već konkretno Priština”, naglašava Pavković.

Upitan kako je moguće da se Priština privoli na kompromis ako se koristi tako umereni diplomatski rečnik gde se na odgovornost pozivaju obe strane, Pavković navodi da Evropska unija nema konkretne instrumente.

“Evropska unija nije čak ni medijator, nego facilitator u dijalogu što vrlo ograničava njen mandat i njenu ulogu. Usko gledano, EU jedino što obezbeđuje je nekog ko je posrednik u dijalogu i prostorije za sam dijalog. Ona nema mehanizme da natera obe strane da nešto usvoje ili ne, da nešto se dogovori ili implementira. To se pokazalo i kroz Ohradski sporazum. Jedini mehanizam pritiska EU jesu pretpristupni fondovi za Srbiju i takozvano Kosovo i sada imamo i Plan rasta. To je nešto s čime Evropska unija može da vrši neki pritisak, ali se pokazalo da nije dovolјno. Čak i u slučaju kada su prošle godine uvedene restriktivne mere prištinskoj strani, one nisu urodile plodom”, poručuje Pavković.

Komentarišući činjenicu da je na Kosovu zvanično zabranjena upotreba dinara i očekuje li da će doći do kažnjavanja onih koji to ne budu poštovali, Pavković kaže da je kosovski premijer Aljbin Kurti praktično ušao u predizbornu kampanju zbog čega se mogu očekivati i takvi koraci prištinskih institucija.

“Priština se nalazi pred parlamentarnim izborima koji redovno treba da budu početkom naredne godine, ali već se neko vreme šuška o potencijalnim vanrednim parlamentarnim izborima. Dakle, Alјbin Kurti je već na neki način u kampanji. Možemo očekivati da on onda zaoštri svoje poteze i da samim tim krene i u kažnjavanje srpskih trgovina, oduzimanje robe kako bi sebi pobolјšao šansu u kampanji. On je pokazao i ranije da ne preza od restriktivnih mera prema srpskoj zajednici. Znači, on je neko ko je spreman na takve ekstremne poteze i uopšte me ne bi iznenadilo ukoliko bi se on takvog poteza i libio”, objašnjava Pavković.

Pored toga, poručuje da Kurti takvim potezima šalјe i poruku međunarodnoj zajednici.

“On je trenutno lјut zato što Kosovo nije primlјeno u Savet Evrope i kako stvari stoje neće se naći na agendi Komiteta ministara i čini mi se da sada ovim podizanjem tenzija i unilateralnim akcijama takođe šalјe poruku zapadnim partnerima da može dodatno da eskalira situaciju ukoliko Kosovo ne dobije članstvo u Savetu Evrope”, dodaje Pavković.

Ističe da nije sigurno da se prijem Kosova neće naći na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope 16. ili 17. maja, ali da kako trenutno izgleda toga nema u agendi.

“Ona može da se promeni u bilo kom trenutku, znači može se desiti i veče pred sam sastanak da se Kosovo stavi na agendu, ali imajući u vidu da je bio telefonski razgovor predsednika Makrona sa Alјbinom Kurtijem 23. aprila, gde je on izričito tražio od Kurtija konkretne korake uspostavlјanja Zajednice opština sa srpskom većinom, a Kurti je izričito opet rekao da ne želi to da uradi, možemo očekivati da se prosto neće naći ukoliko se nešto ne promeni u tom svetlu, znači u konkretnom kontekstu formiranja ZSO”, smatra Pavković.

Na pitanje o zabrani ulaska na Kosovo patrijarhu SPC Porfiriju i glumcima iz Beograda, Pavković kaže da je reč o anticivilizacijskom činu.

“To je jedan vrlo neprijatan, anticivilizacijski čin vlade u Prištini, jer kada posmatramo čitav proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, imamo taj politički nivo, to su glavni pregovarači, političari, predsednici vlada i država, ali imamo i taj segment civilnog društva, crkve, umetnika, glumaca koji su, čak i kada ovaj politički deo nije funkcionisao i kada nismo imali normalizaciju na političkom nivou, uvek su tu postojale te neke razmene civilnog društva, crkve. I sada kada zatvorimo i taj kanal koji je jedini funkcionisao, to šalјe jednu vrlo ozbilјnu poruku i to je vrlo zabrinjavajuće, jer na taj način vlada u Prištini zatvara sve kanale normalizacije, dodatno podiže tenzije i antagonizuje srpsku zajednicu i odnose između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji”, ističe Pavković.

Poručuje da je to vrlo negativna poruka kako za Srbe na Kosovu, tako i za čitav region i za zapadnu međunarodnu zajednicu.

Na konstataciju da Kvinta i EU reagovale saopštenjem da su zabrinuti zbog konkretne situacije, Pavković kaže da takav odgovor nije dovoljan.

“Naravno da ta zabrinutost nije dovolјna. Više puta su se EU i zapadne države obraćale saopštenjima, to nije dovolјno. S druge strane, Kurti je toliko nepredvidiv da oni zapravo ne znaju šta će da rade sa njim. Čak i te sankcije koje su uvedene kao restriktivne mere prošle godine, nisu dovele apsolutno ni do kakvog rezultata. Tako da, mislim da međunarodna zajednica nije sigurna kako da reaguje i pitanje je da li postoji politička volјa među zapadnim državama da zapravo iskoriste neke jače mehanizme pritiska na Prištinu”, kaže Pavković.

Komentarišući skup Albanaca u Atini koji je održan u nedelju uz prisustvo premijera Albanije Edija Rame, Pavković kaže da taj skup u Atini nije po najbolјoj diplomatskoj praksi.

“Drugo, imajući u vidu da je Samoopredelјenje registrovano kao stranka i u Severnoj Makedoniji i da su učestvovali na izborima, imali smo nedavno posetu Kurtija Skoplјu, čini mi se da tu postoji neka vrsta rivaliteta između Kurtija i Rame u okolnim državama na Balkanu za to ko će biti, da kažemo, regionalni albanski lider. I to je nešto što, čini mi se, nije dobro i ne šalјe pozitivnu poruku, jer se vodi jedna trka između albanskih lidera ko će imati veći uticaj u susednim državama", kaže Pavković.

Napominje da se na takve poteze ne gleda blagonaklono ni u Severnoj Makedoniji, a ni u Grčkoj.

"Videli smo osude i grčkih zvaničnika za ovaj Ramin potez. Tako da, u svakom slučaju, mislim da lideri treba da se okrenu svojim matičnim državama, a ne da vode kampanje u susednim”, zaklјučio je Pavković.