Petković: Priština treba da se zapita šta danas slavi
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da “Albanci na Kosovu danas obeležavaju godišnjicu neuspelog pokušaja secesije, a ne godišnjicu državanosti”, prenosi Tanjug.
Petković je rekao da je “samoproglašeno Kosovo i danas politički i međunarodno - pravni provizorijum, o čijem statusu međunarodna zajednica ima dijametralno suprotne stavove, s tim da veći deo čovečanstva ne doživljava tu tvorevinu kao državu”.
On je podsetio da je nakon juna 1999. godine proterano više od 250.000 Srba i drugih nealbanaca sa Kosova, te da je od 437 mesta južno od Ibra u kojima su živeli Srbi, etnički potpuno očišćeno 312 naselja.
"Tako da danas Srba gotovo i da nema ni u Prištini, ni u Peći, ni u Prizrenu, ni u brojnim drugim gradovima u kojima su živeli", rekao je Petković.
U ekstremističkim napadima, kako je istakao, oštećeno je ili potpuno uništeno oko 150 srpskih crkava i manastira na Kosovu.
Sudovima u Prištini upućeno je 18.396 tužbi za novčanu naknadu uništene i oštećene imovine Srba i drugih nealbanaca, ali sudovi su navedene tužbe uglavnom odbili ili nisu postupali po njima, a za povraćaj uzurpirane srpske imovine južno od Ibra podneto je oko 70.000 zahteva.
"Sve je to nasleđe albanskog separatističkog projekta na KiM, i kada neki političari iz Prištine danas drže lekcije o suočavanju sa prošlošću, evo im prošlosti i činjenica sa kojima sami treba da se suoče", poručio je Petković.
On je dodao i da je na Kosovu protivzakonito prodato 678 srpskih preduzeća, da je oko 80.000 radnika proterano iz tih preduzeća i ostavljeno bez posla.
"Oni koji danas u Prištini slave treba dobro da se zapitaju šta slave, jer na KiM trenutno živi oko 100.000 Srba, što je manje od trećine predratnog broja. Proces povratka je, pre svega zbog nespremnosti Prištine da povratak pomogne i pospeši, ispod dva odsto i najmanji je na celom svetu, mnogo manji nego na primer u Ruandi”, rekao je Petković.
Samo u toku prošle godine je, prema njegovim rečima, zabeleženo više od 80 etnički motivisanih napada i incidenata, a mnogi nisu ni prijavljeni jer ne postoji poverenje u volju za sankcionisanje počinilaca, a tu su i razne vrste zastrašivanja, neosnovana hapšenja Srba, presude bez dokaza, otimanja imovine.
"Nema teritorije u Evropi na kojoj se takve stvari događaju, i da stvar bude tužnija, mnoge države, koje sebe doživljavaju kao kolevku demokratije, često su ravnodušne prema onome što se događa srpskom narodu na terenu, jer samoproglašeno Kosovo, čak i ovakvo, rođeno na zločinu i gaženju ljudskih prava našeg naroda, jeste njihovo političko čedo. Kada danas neki političari u Prištini, poput Aljbina Kurtija, glume moralne veličine, moram da im poručim da Srbija i srpski narod nikada neći prihvatiti ni neopozivost sadašnje situacije na terenu, niti pristati na gledište da je sve ono što se događalo ili se i danas događa našem narodu na bilo koji način opravdano i legitimno”, istakao je Petković.
Srbija, prema njegovim rečima, u takvim okolnostima, kad nema punu kontrolu nad delom svoje teritorije, nastoji da učini sve što je moguće kako bi olakšala opstanak Srba na KiM, a samo Kancelarija za KiM je od 2014. do 2020. godine uložila 2,6 milijardi dinara u gradnju i kapitalnu rekonstrukciju 2.764 stambenih jedinica za interno raseljena lica, mlade bračne parove i socijalno ugrožene.
“Samo tokom prošle godine izgrađena su 132 stana, a rekonstruisana su 223 stambena objekta, radna mesta dobilo je 275 lekara i drugih medicinskih radnika, opredeljena su sredstva za gradnju nove moderne bolnice u Gračanici od šest miliona evra, više desetina mladih dobilo je šansu za posao kroz projekat ‘Moja prva plata’, dodao je Petković.
On je naveo da će pomoć srpskom narodu i borba za državne i nacionalne interese na Kosovu biti nastavljena i u budućnosti, jer je to, kako je rekao, moralna obaveza Srbije i čitavog srpskog naroda.
„Uložićemo i sve snage u to da istina o tome šta se zaista događa na KiM ugleda svetlo dana i probije informativne blokade koje i danas postoje u mnogim državama koje o samoproglašenom Kosovu licemerno i bez ikakvog osnova govore kao o oazi demokratije i ljudskih prava”, zaključio je Petković.
1 komentara