Politiko o Vučiću: Da li su nemačke lekcije šablon za pitanje Kosova

Vučić: nema znaka jednakosti između ukidanja takse i povlačenja priznanja
Izvor: Tanjug

Briselski portal Politiko, koji je nedavno objavio intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u posebnom tekstu analizirao je njegove reči i delovanje uz ocenu da je tokom poslednje decenije Vučić dominantna politička ličnost u Srbiji, najvećoj i najmnogoljudnijoj od šest država Zapadnog Balkana.

Kako prenosi Tanjug, u tekstu pod naslovom "Srpski predsednik Vučić uči nemačke lekcije", Politiko navodi da je tokom intervjua u Briselu Vučić govorio o tome kako se moderna Nemačka suočila sa gubitkom teritorije koju je nekada smatrala svojom, a umesto toga usredsredila se na svoj ekonomski uspon i promovisanje svoje kulture i vrednosti.

"Da li je to šablon za Srbiju, koja je igrala centralnu ulogu u balkanskim ratovima devedesetih i koja se suočava sa priznanjem da Kosovo više nije njena pokrajina, u zamenu za članstvo u EU", pita Politiko i dodaje da Vučić ne bi išao baš tako daleko.

Kako navode, on kaže: "Hteo bih da budemo dovoljno pametni i da znamo da teritorijalno pitanje nije uvek najvažnije. Važno je, nema sumnje. Ali, ne može biti važnije od vrednosti, od vrlina, od jezika i kulture".

Portal navodi da je za kritičare unutar i izvan Srbije Vučić suviše dominantan i napominje da je bio u Briselu da bi se sastao sa najvišim zvaničnicima EU u petak prošle nedelje, dan pre nego što je trebalo da u Beloj kući razgovara sa liderima sa Kosova - dok vesti o optužnici za ratni zločin protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija nisu osujetile taj plan.

Politiko navodi da je Kosovo, teritorija sa pretežno albanskim stanovništvom koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju posle rata koji je završen NATO bombardovanjem.

"Ali Srbija i dalje smatra Kosovo pobunjeničkom pokrajinom. Uz podršku svog saveznika Rusije, Srbija je sprečila Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama", piše portal.

Politiko dodaje i da se u Briselu na razgovore u Beloj kući nije gledalo sa velikim oduševljenjem.

"Diplomate iz EU žalile su se da ih je američki specijalni izaslanik Ričard Grenel isključio iz procesa. Grenel je insistirao na tome da je informisao visoke francuske i nemačke zvaničnike o svojoj inicijativi, za koju je rekao da se fokusira na ekonomsku saradnju. Ali nije bilo mnogo pokazatelja koordinacije sa njegovim kolegom iz EU Miroslavom Lajčakom", navodi se u tekstu.

Briselski portal ocenjuje i da su se neki zvaničnici EU takođe plašili da bi američka administracija mogla da predsedava sporazumom o promeni granica Kosova i Srbije - iako je Grenel rekao da ne zagovara takvu razmenu tertorija i EU nema zajednički stav po pitanju te ideje.

Navode i da Vučić nije zatvorio vrata budućim sastancima u Vašingtonu i ukazuju na njegove reči: "Kad god me pozovu, kako jedan mali momak sa Balkana da odbije da razgovara sa nekim iz Bele kuće?".

"Ali je takođe rekao da bi pregovori koje sponzoriše EU trebalo da se nastave uprkos optužbama podnesenim protiv Tačija i da očekuje da će se oni održati u Briselu tokom narednih nedelja", navodi Politiko.

Portal prenosi da je govoreći o granicama, Vučić rekao, da je spreman da razgovara o svakom problemu, o svim predlozima koji mogu doći od bilo koga, ali i da je takođe naglasio da „nije opcija da mi izgubimo sve, a oni dobiju sve."

Politiko ističe i da je za Srbiju pitanje Kosova neraskidivo vezano za njenu kandidaturu za članstvo u EU i da je blok jasno stavio do znanja da se ni Srbija ni Kosovo ne mogu pridružiti dok ne postignu trajno mirovno rešenje.

Ali, kako dodaju, Vučić je rekao da će EU morati da pruži garanciju za članstvo pre nego što Srbija potpiše mirovni sporazum: "Ako mislite da Srbi prihvate priznanje nezavisnosti Kosova da bi u budućnosti možda dobili članstvo - hej!"

U tekstu se podseća i da je Srbija u pregovorima o članstvu u EU od 2014. godine, kao i na to da je Vučić rekao da mu je cilj bio da se pregovori završe 2024. godine i da Srbija postane članica 2026. godine i da se EU proces mora ubrzati.

Taj vremenski okvir, kako navodi Politiko, se nekim zvaničnicima EU čini veoma ambicioznim. Navode da bi Srbija svakako trebalo da se ozbiljnije pozabavi vladavinom zakona i drugim pitanjima.

Dani Kovac
05. Jul 2020.
Kosovo, teritorija sa pretežno albanskim stanovništvom koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju posle rata koji je završen NATO bombardovanjem. Ali ne od Srbije. Nikad Kosovo nije bio deo ove aktuelne drzave Srbije. Proglasio je nezavisnost posto drzava od koje se rascepio, nije postojalo...osim Kosova 1999-te, od iste te SRJ, 2006-te, nastaju Crna Gora i aktuelna drzava Srbija.