Potpredsednica Vlade Kosova Redžepi: Aktuelnoj vladi u ZSO smeta termin "srpskih"

Potpredsednica vlade Kosova Emilija Redžepi potvrdila je u emisiji „Dogovor!?“ Radija Kim da aktuelnoj vladi u Prištini, ali i njoj lično kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština smeta termih „srpskih“, te da očekuje „da će to biti preformulisano“. Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak, mišljenja je da je ime nebitno, već pravni status ovog tela čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom.

Emilija Redžepi kaže da se o formiranju Zajednice, odnosno Asocijacije srpskih opština aktivno razmatralo još 2015. godine, te da su prošle godine a da je u međuvremenu malo toga učinjeno. Ova vlada je, kaže ona , od prethodnih nasledila mnogo problema, pa i onaj o formiranju ZSO.

„Ni po meni ona (Zajednica srpskih opština) nije u redu. Zato što je to jedna etnička grupacija ljudi. Ovde imate stvaranje Asocijacije srpskih opština. Onda ćemo sutra imati stvaranje asocijacije albanskih opština, pa ću ja tražiti bošnjačku asocijaciju, pa će neko drugi tražiti neku drugu. Opštine su građanske, opštine nisu jedne etničke zajednice. U tim opštinama žive i druge etničke zajednice ali vi u samom nazivu isključujete i diskriminišete te ljude. Sama činjenica da naša vlada zastupa građanski vid razmišljanja onda bi trebalo dati pristup svim zajendicama podjednako. Tu smo došlli do „barikada“ u samom startu oko naziva. Nadam se da će se to preformulisati i nadam se da nećemo imati državu unutar države ko što Republika Srpska u Federaciji BiH i ona stagnira svaki proces Bosne i Hercegovine“, kaže potpredsednica vlade zadužena za manjine i ljudska prava.

Redžepijeva stvaranje Republike Srpske na Kosovu nije samo teza koju ponavljaju predstavnici kosovske vlasti.

"Reflekcija na severu Kosova je direktno povezana sa BiH, direktno povezana sa Crnom Gorom, tako da smatram da najbolje moguće rešenje je da se stiša tenzija, da se normaliziju odnosi i da se ovim sporazumom pronađe najbolje dugoročno rešenje za normalno funkcionisanje svih ljudi, da se slobodno kreću, da slobodno rade, da se njihova lična dokumentacija prizna, da se ekonomski povežemo.

Na pitanje, da li to onda znači da ovoj vladi smeta termin „srpskih“ u ZSO, Redžepijeva kaže.

„I meni to smeta. Zašto bi to bile „srpske opštine", kaže Redžepi, koja na konstataciju novinarke da je naziv takav jer u tim opštinama većinu čine Srbi, navodi da se to "može preforumilisati".

Na primedbu da je pomenuti naziv dogovoren u Briselu, potpredsednica Vlade Kosova kratko je odgovorila "videćemo".

"Videćemo kako će proces pregovora i dogovora ići".

Emilija Redžepu smatra da učestale posete evropskih i američkih zvaničnika šalju jasnu poruku da, Kosovo mora ozbiljnije razgovarati, ali i normalilzovati odnose sa Srbijom.

I ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić je prilikom nedavnog gostovanja na jednoj albanskoj televiziji rekao da naziv ZSO ne mora da bude takav, već da bi na primer ovo telo moglo da se nazove i „grupa opština“.

Osvrnuvši se na tu izjavu, Rašić je podsetio da ni po Briselskom sporazumu ne postoji Zajednica već Asocijacija opština sa većinski srpskim stanovništvom.

„Taj naziv je apsolviran. On svakako neće biti onakav kakav se sada predstavlja, nego mora biti u svakom slučaju sa većinski srpskim stanovništvom. Ja sam uvek govorio da nam trebaju nove ideje. U ovom slučaju, metaforički rečeno, obe strane su sele u bunker i niko ne izlazi iz svoje pozicije, drže se čvrsto delova sporazuma, a ne celog sporazuma, ignorišući sporazum u celosti ali držaći se za jednu ili dve tačke. I mi tu nemamo ideje. Niko ne daje te ideje. Ja mislim da bi mi Srbi ovde na Kosvu kojih se i tiče ta zajednica moramo da pokrećemo predloge nego i neke naše zaključke pa makar bili i pogrešni i otud to. Pričajući o ZSO mi ne koristimo nikakav kapacitet, već samo ponavljamo kao papagaji i u takvim okolnostima postoje dva elementa – sam naziv za koji smatram da je simboličan. U samom nazivu vi nemate ništa spektakularno ali je zato deo koji se tiče statusa same te organizacije mnogo bitniji. Pravno tehnički status, kao što je predviđeno sporazumom, unutar kosovskih institucija. Naziv nije bitan, nije najbitniji, najbitniji je status“, ističe Nenad Rašić.

Na pitanje kakav će biti status Asocijacije/Zajednice unutar kosovskog sistema, Rašić odgovara da to niko ne zna.

„Opet ćemo doći do toga da će nam neko to servirati. Ni Beograd a ni Priština ne rade ništa da angažuju neku grupaciju, bilo da su pravnici iz Prištine, Beograda ili iz Brisela, nije ni bitno, ali mi nemamo nikakve predloge“.

Rašić podseća da su autentični Srbi sa Kosova u tom procesu bili potpuno skrajnuti ali da nakon što su „neki drugi ljudi koji su bili na položajima“ tokom godina, oni koju sada na vlasti moraju da preuzmu odgovornost za predloženo rešenje.