Priština i region na talasu antisrbizma

Istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović kazao je da bošnjački politički faktor pokušava da ukrajinsku krizu iskoristi za predstavljanje Srbije kao produžene ruke Rusije, a Albanci pokušavaju da uspostave punu kontrolu nad Kosovom, prenosi Politika.

Poslednjih dana otkako je počela kriza u Ukrajini pojačane su i propagandne, odnosno hibridne aktivnosti protiv Srbije iz Prištine i regiona. O razmerama ove kampanje govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podsetivši i na primer izmišljenog aviona sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolajem Patruševom. Sarajevski novinar i politički analitičar Mirnes Kovač objavio je na svom tviter profilu informaciju da ruski predsednik Vladimir Putin šalje svog najvišeg bezbednosnog izaslanika u Beograd i da ga čeka predsednički avion.

"Tu histeriju protiv naše zemlje mogli ste da vidite", kako je rekao Vučić i u nedelju povodom izmišljenog aviona s Patruševom, ali i izmišljene vesti da ne podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine…

"Situacija je užasno teška", ocenio je predsednik.

Prethodno, u nekim medijima prošlog petka, kada je održana sednica vlade kojoj je prisustvovao Vučić, pojavili su se navodi da je Srbija odbila predlog EU da podrže teritorijalni integritet Ukrajine. Pojedini mediji, primetio je predsednik, nastavili su da prenose ovu vest i tri sata posle demantija premijerke Ane Brnabić.

Za to vreme, konflikt u Ukrajini Priština pokušava da iskoristi kako bi potvrdila svoju ulogu "zastupnika američkih interesa na Balkanu” i "branitelja od štetnog ruskog uticaja”, ujedno se preporučujući za članstvo u NATO.

Prvi koraci su već napravljeni: predstavnici privremenih vlasti u Prištini i analitičari upozoravaju da će Srbija uz pomoć Rusije iskoristiti konflikt u Ukrajini za destabilizaciju regiona. Zbog toga insistiraju na ubrzanom prijemu u NATO i uspostavljanju stalne američke baze na teritoriji Kosova. Uz sve to, komisija za nezavisne medije na Kosovu zabranila je emitovanje ruskih kanala, koje od juče, prema tvrdnjama iz Prištine, ne emituju ni mnogi kablovski operateri na severu pokrajine.

U nekim medijima pojavilo se objašnjenje da na Kosovu kod određenog broja ljudi dominira "antinatovski" i "antikosovski” narativ i da bi širenje dezinformacija moglo da ima velike posledice. Tako je, pod maskom navodnog rata protiv širenja lažnih vesti, Priština posredno optužila Srbe na Kosovu da pod uticajem navodne ruske propagande i svojih uverenja mogu da izazovu tenzije na Kosovu. Albinu Kurtiju i njegovoj vladi kao da ni to nije dovoljno, pa su u Prištini pre tri dana privedena tri državljanina Srbije zato što su kupili ambleme tzv. OVK. U medijima su se pojavile tvrdnje da su planirali da kupe i uniforme ove formacije da bi navodno snimili video u kome najavljuju zauzimanje severa Kosova. Srpskim državljanima određen je pritvor od 48 sati, ipak su pušteni i reč je o kolekcionarima iz Niša.

U medijima na albanskom prave se i paralele između Kosova i Bosne i Hercegovine, uz upozorenja da se može očekivati izolovan sukob između Bošnjaka i Srba u BiH i konflikt na severu Kosova, koji bi isprovocirale „srpske kriminalne strukture i ruski agenti”. Predstavnici vlasti i opozicije u Prištini optužuju Beograd da preduzima destabilizujuće akcije u regionu i da je Srbija naklonjena Rusiji. Predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani ustvrdila je da je Ukrajina prva linija, a zemlje zapadnog Balkana su druga linija fronta „za odbranu demokratije ovih dana”. Lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli nedavno je napisao na „Tviteru” da je Srbija pozicionirana na strani Rusije i da je to upozorenje da Priština mora da pristupi bezbednosnim organizacijama i upozorio da „fond za vojsku Kosova treba da bude stavljen na raspolaganje što je pre moguće”. Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj takođe poziva na osnivanje fonda za vojsku uz ocenu da je „Srbija previše militarizovana”.

Kako objašnjava istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović za "Politiku”, albanska strana na ovaj način pokušava da naruši i onako krhke odnose između Beograda i Prištine i da stvori tenzija ne samo između srpskog i albanskog faktora već i na prostoru zapadnog Balkana. Zbog aktuelne situacije u Ukrajini, ističe on, smatraju da mogu dobiti neku vrstu zelenog svetla od zapadnih centara moći da dovrše ono što su započeli još devedesetih godina, odnosno da uspostave punu kontrolu nad celim Kosmetom.

"Oni zbog toga prave te pojačane bunkere na prelazima. Ono što je važno jeste činjenica da je rukovodstvo naše države prepoznalo takve vrste provokacija, kao i mnogo puta do sada, i poručilo da bi Srbija u svakom slučaju reagovala na bilo kakav pokušaj zauzimanja ključnih tačaka na severu Kosova, posebno u slučaju progona srpskog stanovništva", ocenjuje Petrović i dodaje da albanska strana čak i globalne konflikte pokušava da iskoristi u dnevnopolitičke svrhe.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić ocenjuje za "Politiku" da krizu u Ukrajini i činjenicu da Srbija nije bila glas u horskoj osudi i sankcionisanju Rusije neke zemlje u regionu koriste da bi na talasu antisrbizma ostvarile svoje interese.

"Da bi do toga došle, ne libe se da iskoriste bilo kakvu laž, spin, 'fejk njuz', ogovaranje, denunciranje ili bilo koje drugo nedozvoljeno i nemoralno sredstvo”, navodi Krstić.

Petrović takođe podseća da Srbija jasno stoji po strani kada je reč o konfliktu u Ukrajini i da poziva na mir i očuvanje bezbednosti u regionu.

Upozorava da bošnjački politički faktor iz BiH pokušava da iskoristi ukrajinsku krizu kako bi ponovo predstavio svetu Srbiju kao jednu vrstu produžene ruske ruke na Balkanu i da bi ono što je Putin započeo u Ukrajini mogao da se proširi na prostor BiH.

"Kada je stupio na dužnost u Sarajevu, ruski ambasador Igor Kalabuhov jasno je rekao da bi za Rusiju bilo nedopustivo da neko pokuša da BiH nasilno ugura NATO, kao što smo videli da su pokušali sa Ukrajinom", zaključuje Petrović.