Radosavljević: Zapad nema sluha za zahteve srpske zajednice

Direktorka nevladine organizacije "Nove društvene inicijative" iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević istakla je da Zapad nema sluha za zahteve srpske zajednice i poruku čelnika Srpske liste Gorana Rakića da uslov za uklanjanje barikada jeste da se prekine sa hapšenjima i da se jedinice specijalne policije udalje sa severa, prenosi Glas Amerike.

“Ti uslovi nisu još prihvaćeni, čini se da za to nema sluha, tako da smo i dalje u iščekivanju šta će se dalje desiti”, kaže Radosavljević.

Ona ističe i da je podizanje barikada bilo organizovano, jer se takve stvari, kako kaže i rade organizovano. To je, prema mišljenju Radosavljević, i dobro, jer postoji nekakva kontrola.

“U suštini ovo što se sada dešava ima podršku Beograda. Mislim da kada su 5. novembra predstavnici Srpske liste, ali i kosovskih institucija rešili da izađu iz tih istih institucija – izašli su zato što su dobili zeleno svetlo od Beograda. U prethodnih dve godine bilo je osam zahteva Srpske liste Beogradu da napusti kosovske institucije, svaki od tih zahteva je odbijen. Ovoga puta se desilo da je Beograd u suštini dao zeleno svetlo da se to i uradi”, dodala je ona.

Prema njenim rečima, svakim danom što su Srbi duže van kosovskih institucija, to će teže biti za njih da se vrate.

“Ne možemo da pritisnemo dugme i da očekujemo da će sve biti normalno, posebno ako ne bude nekog zakona o amnestiji, posebno se odnoseći na bivše policijske službenike. Tako da mislim da se sada nalazimo u situaciji kada moramo hitno da reagujemo na situaciju koja je na terenu. U okviru toga i valjda mimo toga onda ćemo verovatno videti situaciju da se razgovara i o francusko-nemačkom predlogu i o nekom pomaku u procesu dijaloga”, kaže Radosavljević.

Na pitanje da li veruje u mogućnost da na Kosovo dođe 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, Radosavljević kaže da misli da to nije realno.

“Mislim da ta najava slanja zahteva Kforu ima više jednu političku poruku i dimenziju nego što je to realistično i praktično izvodljivo. Mislim da to i nije prvi prvi put da se ovakav zahtev šalje – to je i pokojni premijer Đinđić uradio 2003. godine ako se ne varam, kada je taj isti zahtev odbijen. Ovo je više politička poruka institucijama u Prištini, ko je taj što se pita da li srpska vojska može da uđe ili ne. Zahtev se upućuje Kforu, ne upućuje se kosovskim institucijama”, istakla je ona.

Govoreći o temi koja u ovom trenutku stoji kao kost u grlu i Beogradu i Prištini, Radosavljević ističe da "u suštini ni srpska zajednica na Kosovu, pa ni Beograd ne žele ZSO, jer je to u suštini vodi ka daljoj konsolidaciji kosovske državnosti na teritoriji severa Kosova".

U razgovoru za Glas Amerike ona podseća na izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da nije čuo ni jednog Srbina da želi formiranje Zajednice srpskih opština.

“I to je delimično istinito. Ako to gledate iz perspektive kosovskog Srbina, postojanje ZSO znači dalju integraciju, verovatno i potpuno integraciju u okviru kosovskog sistema, što u suštini nije u interesu zajednice. Ali u situaciji da do tako nečega dođe, građani bi i te kako bili za tu opciju, posebno jer bi ta zajednica bila telo koje bi se bavilo pitanjaima od ključnog interesa za zajednicu i održivost zajednice na terenu, a to su obrazovanje i zdravstvo, kao i neka druga pitanja. Nije da su građani protiv ZSO, nego šta ona simbolizuje”, naglasila je ona.

Kako je navela, ovih dana i nedelja kulminiralo je stanje koje traje već godinu i po dana, od dolaska Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija na vlast na Kosovu.

Prema njenim rečima, Priština od tada otvara jednu krizu za drugom, što je teralo i Beograd na reakcije, koje kako smatra, "ponekad možda i nisu bile najbolje".

"Danas Srbi vide u Beogradu svog zaštitnika, a na Kosovu su stvari došle do toga da ni srpska zajednica nema poverenja u kosovske institucije, niti Priština ima poverenja u srpsku zajednicu", zaključila je Radosavljević.