Radulović: Posle dužeg vremena može se očekivati povećanje snaga Kfora na Kosovu

Vlade Radulović
Izvor: Kosovo Online

Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je da se posle dužeg vremena može očekivati povećanje pripadnika snaga Kfora na Kosovu, zbog, kako je kazao izazovne bezbednosne situacije.  

"Kada pričamo o bezbednosnoj situaciji na Balkanu mislim da je najveći fokus usmeren na Kosovo i Metohiju. Jeste kao druga neuralgična tačka Bosna i Hercegovina i vrlo često ćete čuti naročito u zapadnim medijima da je možda BiH realnija kao potencijalno žarište, jer na teritoriji KiM ipak postoji određen broj pripadnika Kfora. Međutim, zbog svih političkih trzavica i svega onoga što se na dnevnom nivou dešava na relaciji Beograd - Priština, svih tenzija i po pitanju srpskog dinara i sve ono što je bilo aktuelno u proteklom periodu, pa i slučaj u Banjskoj sve to potvrđuje tezu da je situacija na prostoru ovog dela Balkana netabilna. i zapravo takvi događaji, izjave političara i celokupna atmosfera u kojoj se kao društvo nalazimo dodatno podrgevaju tu priču da je iznova čujemo. Rekao bih da je to svojevrstan perpetum mobile koji se sam od sebe pokrenuo i okreće se i jako je teško razlučiti i ovde da li tenziju podgrevaju izjave političara, represija nad Srbima na Kosovu i Metohiji, neki potezi koji se povlače ili izjave nekih sa Istoka i sa Zapada", kaže Radulović za Kosovo onlajn. 

Podseća da se i na istoku i na zapadu argument Kosova često uzima kada je njima potreban za posmatranje situacije iz njihove vizure. 

Govoreći o povećanju pripadnika Kfora, smatra da bi posle duže vremena moglo da se desi da misija brojčano bude ojačana. 

"Iako je postojao trend proteklih godina opadanja pripadnika Kfora, ako pogledate od oko 55.000 koliko ih je bilo 1999. i 2000. godine mi smo  u ovom trenutku došli na oko 3.600, što je daleko ispod početnog broja. U poslednje vreme, dakle nakon dužeg perioda opadanja broja pripadnika Kfora, beležimo rast na više od 4.000 pripadnika Kfora. Britanci, Amerikanci, čak su i Hrvati pominjali da će angažovati dodatni broj pripadnika svojih oružanih snaga u okviru Hrvatskog nacionalnog kontingenta na teritoriji KiM. Čini mi se da se može očekivati dodatno prisustvo Kfora. Ne zaboravite da postoje neke snage koje su predodređene da se u slučaju potrebe mogu vrlo brzo dislocirati iz različitih baza po Evropi na teritoriju KiM. Na kraju krajeva, scenariji određenih vežbi su upravo izvođeni po tom nekom principu. Prema tome čini mi se da se nalazimo u periodu kada ćemo gledati povećanje određenog broja pripadnika Kfora, ali sa druge strane ne bih sada tvrdio da se može očekivati na hiljade i hiljade novih vojnika. Možemo govoriti o nekim stotinama vojnika, ako situacija to tako bude diktirala, osim ako ne dođemo u neku konfliktnu situaciju", kaže. 

Govoreći o najavama formiranja "vojnog šengena", Radulović ističe da to nije novo pitanja kada se govori o Natou. 

"Pojavila se potreba da za jedan kratak vremenski period prelaženja većih distanci ili ako hoćete na terenu sa obale Atlantika , odnosno iz Zapadne Evrope, čitajte Holandije, Belgije, Francuske na istočni deo Evrope bliže baltičkim članicama, konkretnije Poljskoj. Upravo je okonica tog vojnog šengena ta linija Holandija-Nemačka-Poljska i mislim da će se o njoj najviše diskutovati i u Vašingtonu i ostaje da vidimo da li će zaživeti psole toga. I pored toga što postoji šengen koji mi poznajemo unutar EU i ako su navedne zmelje istovremeno članice Natoa i pored toga što postoji saradnja, ipak je birokratija onaj segment koji nekako ne možete da zaobiđete i koji zahteva određeno vreme i procedure. Ideja je da se što više te procvedure zaobiđu i stave po strani u slučaju potrebe da ne mora da se šalju dopisi i najave, već da jednostavno vozilima i upakovanim kompozicijama bez probelma u datom trenutku za svega nekoliko sati može da se stigne sa jednog dela Evrope na drugi", objašnjava Radulović. 

Posetu admirala Roba Bauera Crnoj Gori, Radulović ocenjuje kao "standardnu i protokolarnu". 

"To je u sklopu nekih ranije dogovorenih planova i dinamike poseta Crnoj Gori kao članici Natoa i koja pretenduje da postane deo EU, kao zemlje koja sa svojim oružanim snagama učestvuje u nekoliko misija po svetu. Sa druge strane oni imaju svoj nacionalni kontigent u okviru Kfora, govorim o štabnim oficirima koji su angažovani u Skoplju. U tom nekom ograničenom formatu i dalje vidim ulogu Crne Gore. a Crna Gora ima skroman vojni potencijal i u ljudstvu i u svemu ostalom  tako da i ako bi došlo do toga, a ja takve informacije nemam, ne verujem da bi to bilo više od jednog voda", rekao je Radulović.