Radun: Kurti gura opasnu politiku sukoba ne samo između Srba i Albanaca, već i u Severnoj Makedoniji

Politički analitičar Branko Radun ocenio je da kosovski premijer Aljbin Kurti gura opasnu politiku eskalacije i sukoba ne samo u odnosima Srba i Albanaca, već i u Severnoj Makedoniji, a duh toga oseća se i u Crnoj Gori, prenosi RTS.

"Kurti gura opasnu politiku eskalacije i sukoba ne samo u odnosima Srba i Albanaca, već i u Severnoj Makedoniji gde se u Tetovu ponašao kao da je premijer zapadnog dela te zemlje i ujedno dela Velike Albanije, a duh toga oseća se i u Crnoj Gori", kazao je Radun za RTS.

Iako je na neformalnom sastanku lidera Zapadnog Balkana istaknuta podrška teritiorijalnom integtitetu država, premijer vlade u Prištini Aljbin Kurti je, kaže Radun, pozvan zbog pritisaka najmoćnijih država EU i SAD koje su je priznale.

Od razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u četiri oka u Atini, Radun očekuje da će ukrajinski predsednik zatražti od svog srpskog kolege da se Beograd pridruži sankcijama Rusiji kao i da će se razgovarati o međusobnoj podršci teritorijalnom integritetu.

"U određenim krugovima u ukrajnskom parlamentu može se čuti inicijativa da se prizna vlast u Prištini čime bi, po Radunu, Kijev pucao sebi u nogu jer bi Moskva time dobila legitmitet da se od Kijeva traži da prizna njeno teritorijalno pravo na Krim.

Na protivljenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na neformalnoj večeri za lidere Zapadnog Balkana u Atini u završnoj Deklaraciji nije usvojena odredba o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji, a politički analitičar Branko Radun smatra da bi se u suprotnom Srbija obavezala da uvede sankcije na skoriji ili srednji rok, što bi, prema njemu, uticalo i na odnose sa Kinom.

U Atini je usaglašena Deklaracija kojom se daje podrška Ukrajini i njenom predsedniku Volodimiru Zelenskom, ali se i ističe da je važno da se zaokruži vizija Evropske unije, u čijem bi sastavu bili Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija.

Radun kaže da je očekivan i pokušaj da se progura odredba o sankcijama Moskvi u deklaraciji kao i odbijanje predsednika Vučića da se ona usvoji u završnom dokumentu.

Smatra da bi se time Srbija obavezala da usvoji sankcije Rusiji na skoriji ili srednji rok, budući da su druge države koje su učestvovale na skupu već to učinile.

"Srbija ne želi da uvede sankcije zbog svog nacionalnog interesa. Kada bi se to desilo, za Moskvu bi to bila samo politička poruka, dok bi za Beograd to bio ekonomski udarac, a to bi uticalo i na odnose sa Kinom", naglašava Radun.

Radun podseća da Srbija vodi neutralnu, nesvrstanu politiku u odnosu na rat u Ukrajini – ne uvodimo sankcije Rusiji, ali priznajemo teritorijalni integrtet Kijeva.

Članice države EU morale su da uvedu sankcije Rusiji jer su u obavezi da prate zajedničku spoljnu politiku. Da nije tako, Radun veruje da Mađarska ne bi uvodila sankcije Moskvi.

Srbija ima blagu podršku i razumevanje za svoju poziciju, što je prema Radunu, maksimum koji Beograd može dobiti.