Rajić: U 2021. obnova partnerstva EU-SAD, veće angažovanje na Zapadnom Balkanu

Obnavljanje evroatlantskog partnerstva dolaskom Bajdenove administracije će biti u geopolitičkom fokusu u 2021, smatra Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, uz konstataciju da će to dovesti i do većeg angažovanja SAD na Zapadnom Balkanu, aktivnijeg učešća Vašingtona u dijalogu Beograda i Prištine, ali i uključenost u otvorena pitanja u BiH, prenosi Tanjug.

Promene koje će doneti nova administracije u Vašingtonu Rajić vidi u izvesnom, kako kaže, oporavku evroatlantskog partnerstva.

On smatra i da će NATO u 2021. dobiti jednu novu mladost i novu energiju, a za očekivati je, kaže, da će SAD biti mnogo prisutnije na Zapadnom Balkanu nego što su bile prethodno.

"SAD aktivno će se uključiti, ako ne baš kao subjekat u dijalogu sa Prištinom, ali sigurno da će biti tu kao jedan od ključnih ’suflera' pre svega kada je o albanskoj strani reč", kaže Rajić i dodaje da će i po pitanju BiH doći do mnogo višeg stepena angažmana Vašingtona.

Prema njegovim rečima, to znači da je za SAD pitanje Kosova bilo zaista važno, "međutim Tramp se nije bavio BiH, a izvesno je da će Bajden to činiti", smatra Rajić i izražava bojazan da će upravo to biti jedan od največih izazova s kojim će se suočiti generalno ceo srpski politički korpus.

Tako će se i država Srbija, kaže on, kao matična zemlja srpskog naroda i kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, suočiti sa izazovom opstanka i nadležnosti Republike Srpske u okviru BiH.

"Biće mnogo ozbiljinih pritisaka na Banja Luku nego što je to bilo u poslednje četiri godine i to će biti največi izazov za srpski politički faktor i za državu Srbiju“, tvrdi Rajić.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, Rajić kaže da će biti nastavljene opstrukcije od strane Albanaca, ali i da je evidentna i politička kriza u Prištini.

"Ukoliko Aljbin Kurti pobedi na predstojećim izborima, a postoji dobra šansa da on odnese apsolutnu pobedu, imaćemo još težu situaciju zato što Kurti aspolutno nije raspoložen za bilo kakvu vrstu dijaloga koji može da vodi ka bilo kakvom kompromisnom rešenju", objašnjava Rajić i dodaje da će to dovesti i srpsku zajednicu na Kosovu do nepovoljniji položaj.

To je, navodi on, opasnost koja se konstantno nadvija nad Srbijom i situacija, kako kaže, biće još nepovoljnija u 2021.

Komentarišući situaciju u BiH, naglašava Rajić, možemo doći do jedne paradoksalne situacije da ne samo srpski, već i hrvatski faktor postane nezadovoljan razvojem situacije u toj zemlji.

Dodaje da politički problemi koji bi nastali ukoliko bude pritisaka na Republiku Srpsku neće antagonizovati samo Srbe u BiH od strane međunarodne zajednice, već i same Hrvate.

"Jedinstvo koje je postojalo između Bošnjaka i Hrvata na osnovu koga su formirali muslimansku-hrvatsku sada Federaciju BiH ne da je samo na ispitu, već je zamrznuto budući da su Hrvati nezadovoljni situacijom i činjenicom da im Bošnjaci već koji put biraju člana predsedništva", objašnjava Rajić.

On dodaje da u Hrvatskoj već sada postoji raznoglasje i to će biti veliki ispit i za Zagreb budući da Zoran Milanović otvoreno istupa na takve tendencije, dok, s druge strane, Andrej Plenković ne želi da se sukobi sa Vašingtonom, a pogotovo ne sa Berlinom", kaže Rajić, uz ocenu da esencijalno pitanje BiH možda nije tako vidljivo publici, ali da je visoko na agendi sukoba ključnih političkih igrača u Zagrebu.

Kada je reč o regionalnoj saradnji Rajić kaže da je "mini Šengen" velika razvojna šansa za države koje ulaze u ovaj projekat.

"Ono što je posebno bitno jeste da su SAD podržale projekat Malog Šengena i stale iza njega i verujem da će to učiniti i Bajdenova administracija", ističe Rajić i dodaje da ostaje da se vidi šta će uraditi i BiH,ali i nove crnogorske vlasti i da li će i oni postati deo tog procesa.

"Za sada je važno da zažive oni mehanizmi koji su već dogovoreni i da počnemo da konzumiramo ono što je potpisano u potpunosti kako bi građani Albanije, Srbije i Severne Makedonije osetili benefite", ističe Rajić.

U ovoj godini Rajić, kaže očekuje, da Srbija u regionu zadrži kvalitativnu prednost zbog političke stabilnosti, te naglašava da je ona mora očuvati jer je to jako važno u ''borbi'' za strane investicije.

"Kada se ''borite'' za kapitalne strane investicije investitorima je jako važno da li je region ili država stabilna, da li postoji neka izvesnost, da li se može planirati makar do pet godina unapred šta će se konkretno dešavati ili ne znate s kim pregovarate", objašnjava on i dodaje da Srbija postaje sve primamljinosti.

Za buduću saradnju sa EU, po Rajićevom mišljenju biće jako bitan i za Brisel ali i za Srbiju ishod na izborima za novog lidera vladajuće Hrišćansko-demokratske unije CDU u Nemačkoj.

Nije reč samo o novom lideru, kaže on, već se bira i pravac kojim će CDU ići.

"Imajući u vidu da je izvesno da će CDU pobediti i na parlamentarnim izborima u 2021. i ponovo dati kancelara, moćićemo da vidimo i kakva će spoljna politika Nemačke biti", objašnjava Rajić i dodaje da je za Srbiju to od suštinskog značaja s obzirom da je Berlin ključni ekonomski i spoljno trgovinski partner Beograda.