Rakočević: Obračun sa srpskim jezikom traje 25 godina, Kurtijeva izjava vrhunac diskriminacije

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević ocenio je za Kosovo onlajn da je poziv premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija novinarima iz srpskih redakcija da pitanja postavljaju i na albanskom vrhunac dugogodišnje institucionalne diskriminacije srpskog jezika.

„Postoji mali broj tih nesrećnih zakona ovde u Prištini koje Aljbin Kurti nije prekršio. On je prekršio sve što se moglo prekršiti i onda je, evo, došao i do jezika. Došao je do onoga što je jedna od konstitutivnih stvari za koje se hvataju i stranci i Srbi i sav taj sistem koji kaže da je srpski jezik ravnopravan u odnosu na albanski, i da su to dva službena jezika u zvaničnoj upotrebi. Ovo što je on rekao je najava obračuna sa tog nivoa sa srpskim jezikom“, rekao je Rakočević.

Dodao je da obračun sa srpskim jezikom traje već 25 godina.

„Od policije i sudstva, preko loših prevoda, znakova i diskriminacije u bilo kom poslu kada je jezik u pitanju, zapravo, Aljbin Kurti je uobličio sve oblike diskriminacije kada je rekao: ‘Izvinite, i vi možete postavljati pitanje na albanskom’“, istakao je predsednik UNS-a i na ovu poruku Kurtija reagovao nedvosmisleno.

„Ne, ako on ne zna srpski jezik, dužan je da ima prevodioca. Ne, ako policajac ne zna srpski jezik, on je dužan da nađe policajca koji taj jezik zna. Ne, ako neko u bilo kojoj instituciji, bilo u opštini ili elektrodistribuciji, ne zna srpski jezik, u obavezi je da nađe nekoga ko zna srpski jezik. Nije uopšte bitno da li vi znate albanski ili ne. Bitno je da sistem prepozna onog ko želi da dobije servis na maternjem jeziku“, naglasio je.

Rakočević je izričit da se jezik ne može nametati silom.

„Maternji jezik je nešto što je najsvetije i što ne može niko da vam nametne. Postoje zakonska pravila i ona treba da se poštuju. Sve izvan toga je diskriminacija. Ne može se jezik naučiti na silu. Jezici nisu stvar prisile, nego odnosa, ljubavi, poverenja i komunikacije. Da li ja želim da čitam nekog sjajnog pisca na albanskom? Da! Ali da li želim da albanski naučim zato što to traži Kurti, policajac, sudija ili činovnik? Ne. Nikada neću naučiti jezik ako me neko silom tera“, poručio je on.

Navodi da je izjava Aljbina Kurtija kruna diskriminacije i projekcija sistema kojem smeta jezik.

„Taj sistem je zakonski regulisan i jezik mora biti ravnopravan, ali pošto se sve ruši, zašto ne bismo ukinuli i taj jezik? Da li on govori srpski mene uopšte ne zanima, niti novinare treba da zanima. Nas zanima da li tim izjavama krši zakon - a krši ga. Da li diskriminiše nekoga? Da, diskriminiše. Teško je naći zakon koji ovaj sistem i ova vlast nisu prekršili“, naveo je Rakočević.

Ističe da Udruženje novinara Srbije insistira na jezičkoj osetljivosti.

„To su strašne poruke. Znamo kako smo prošli u proteklih 25 godina zbog upotrebe maternjeg jezika, imamo refleks u njegovom korišćenju. Osamdeset odsto Srba na Kosovu, kada se zaputi tamo gde su Albanci, pomisli: ‘Da li bi trebalo da koristim svoj maternji jezik i hoće li neko reagovati na moj srpski jezik?’ A onda dođemo do institucija i dobijemo odgovor: ‘Ma naučite vi albanski.’ Kakva je to poruka i za novinare i za običan svet? To je kršenje zakona, ali teško je naći zakon koji ovaj sistem i ova vlast nisu prekršili“, zaključio je Rakočević.