RSE: Mesto komesara za proširenje EU ponovo postaje privlačno

Nakon što je Evropski parlament 18. jula izglasao Ursulu fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije u novom petogodišnjem mandatu, počele su kalkulacije ko će imati glavne pozicije u Evropskoj komisiji, piše Radio Slobodna Evropa.

Prema osnovnim ugovorima EU, Evropska komisija mora imati onoliko članova koliko ima država članica EU, što znači da svaka država članica ima jednog poverenika.

Kada budu imenovani na pozicije komesara, oni moraju služiti EU, a ne zemlji iz koje dolaze. Ali, ipak, zemlje članice imaju za cilj i snažno lobiraju da njihovi komesari imaju najvažnije pozicije.

Glavnim pozicijama u Evropskoj komisiji obično se smatraju one koje se odnose na finansije, poljoprivredu, fondove, trgovinu i energetiku.

Iako u EU nema mesta poverenika koja su nevažna, uticaj onih koji se bave sektorima kao što su kultura, obrazovanje, zdravstvo i neke druge oblasti je manji.

To nije zato što ove oblasti nisu važne, već više zato što su uglavnom u nadležnosti država članica i na njih Evropska komisija ima manji uticaj.

Ovoga puta postoji veliko interesovanje zemalja članica da njihov kandidat preuzme funkciju komesara za proširenje EU.

Situacija nije bila takva pre pet godina. Od 2004. godine, kada je došlo do velikog proširenja Evropske unije sa deset novih članica, položaj komesara za proširenje nije smatran važnim.

Tada se podrazumevalo da su u procesu proširenja ostale samo zemlje regiona Zapadnog Balkana i da su one daleko od članstva, pa komesar za proširenje ne bi mogao imati značajnije uspehe u svom mandatu.

Od 2007. godine, kada su Rumunija i Bugarska ušle u EU, kao dve zemlje koje su bile deo velikog talasa ekspanzije, jedino je Hrvatska uspela da postane članica ovog bloka 2013. godine.

Da bi ovoj funkciji dao malo veći značaj, komesar za proširenje je preuzeo i politiku prema susedima EU.

Međutim, to nije imalo neku veliku vrednost, jer je tu i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, koji je automatski i potpredsednik Evropske komisije.

U 2019. nije bilo većeg interesa zemalja članica EU da njihov kandidat zauzme mesto komesara za proširenje i to je dato Mađarskoj.

Pristalice proširenja to nisu doživele kao dobru poruku, jer je Mađarska i tada imala problema u odnosima sa EU, zbog sumnje da je ova zemlja prekršila principe vladavine prava.

Sada, kada se sadašnji mandat komesara za proširenje i susedstvo Olivera Varheljija bliži kraju, mnoge diplomate ocjenjuju da je, koliko god je postupio ispravno, često sledio političku liniju mađarskog premijera Viktora Orbana.

To je, prema mišljenju pojedinih diplomata EU i Evropskog parlamenta, posebno došlo do izražaja u odnosima sa Srbijom.

Mnogo je razloga zašto mesto komesara za proširenje sada ima veću težinu, smatraju diplomate EU.

Za mesto u EU su pored Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Srbije i Bosne i Hercegovine, zainteresovane i Ukrajina, Moldavija i Gruzija. Turska, iako malo njih veruje da bi ikada mogla biti članica EU, još uvek je formalno zemlja sa statusom kandidata.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU tek krajem 2022. godine i još nije dobilo odgovor.

Komesar za proširenje će se baviti svima njima i, iz tog razloga, biće odgovoran i za mnogo veći budžet nego ranije.

Kako se očekuje da će Ukrajina – koja je bila pod punom ruskom okupacijom više od dve godine – još neko vreme biti ključno pitanje za EU, to proces proširenja čini još privlačnijim za političare i zemlje koje žele imati uticaj.

Čak je i Fon der Lajen, tokom govora pred Evropskim parlamentom, navela proces proširenja kao svoj visoki prioritet i kao "geopolitički imperativ" Evropske unije.

“Obeležavanje 20. godišnjice najvećeg proširenja EU omogućilo nam je da se osvrnemo na ovaj proces, koji se pokazao uspešnim za te zemlje i za EU u celini. Istorija nas ponovo poziva i EU ima izbor za svoju budućnost. Verujem da je moralni, politički i geostrateški imperativ dovršiti našu uniju, u skladu s obećanjima koja smo dali na osnovu ugovora”, napisala je Fon der Lajen u svom obraćanju.

Ona je rekla da ne treba sumnjati u sposobnost EU da prihvati nove članice, a to je, prema njenim rečima, dokazano dosadašnjim iskustvom.

Očekivanja su da će komesar za proširenje biti samo za proširenje, a ne kao do sada - za proširenje i susedstvo.