Šahini: Zbog zabrane uvoza iz Srbije najviše štete za srpske građane, i Albanci kupovali tu robu

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini kaže da je robna razmena Kosova i Srbije opala za 50 odsto, da roba koja je dolazila iz Srbije pre zabrane uvoza, sada stiže iz drugih država i da mera zabrane, koja je na snazi godinu dana, mora da se reši na političkom nivou, jer je i njeno uvođenje bilo politička odluka.

"Tokom godinu dana od zabrane uvoza srpske robe na Kosovo, i Kosovo i Srbija su imali dosta gubitaka, jer ukoliko gledamo statistički, 2022. godine smo imali međusobnu razmenu u vrednosti više od 443 miliona evra, a tokom prošle godine oko 256 miliona, što znači da je razmena opala za oko 50 odsto. Procentualno gledano, ukoliko smo ranije uvozili više od 6,7 odsto robe iz Srbije, prošle godine smo uvezli oko 3,4 odsto, a isto tako je pao i izvoz sa Kosova ka Srbiji. Prošle godine smo imali izvoz robe od oko 5,9 odsto, a godinu ranije, 2022, više od 7 odsto", navodi Šahini za Kosovo onlajn. 

Roba koja je dolazila iz Srbije, kako kaže, sada stiže iz drugih država, a neke namirinice na Kosovu postale su skuplje nego kada je postojao uvoz iz Srbije. 

"Najviše štete imali su srpski proizvođači i srpski građani koji žive na Kosovu, koji su navikli da koriste proizvode iz Srbije, ali su isto tako i Albanci bili potrošači te robe. Ukoliko gledamo samo 2022. godinu uvozili smo robe iz Srbije u vrednosti 372 milona evra i ona je išla u širu potrošnju na celom Kosovu. Građani Kosova kupuju robu koja je iz Srbije, Albanije ili je iz Severne Makedonije, bitno je da li je kvalitetno i da li je konkurentno sa cenama. Po našem mišljenju, ovo više nema svrhu, sve to otežava kretanje robe, kapitala i ljudi. Po meni, svaki potrošač treba da bira robu koju će da troši", kaže Šahini.

Kako dodaje, štetu su imala i kosovska preduzeća pogotovo u početku, dok vlada Kosova nije promenila deo odluke tako da zabrana ne važi za uvoz sirovina iz Srbije.

"Najviše su izgubili trgovci koji su robu uvozili samo iz Srbije. Nekoliko kompanija je i zatvoreno jer su one bile predstavnici srpske robe na Kosovu i sad više nemaju šta da rade. Takođe, u srpskim sredinama, nekoliko preduzeća koja su radila samo sa srpskom robom morala su da se vrate na kosovsku proizvodnju ili da uzimaju robu iz drugih zemalja". 

On navodi da su trgovci sa Kosova našli druge države iz kojih uvoze robu i da je Kosovo prošle godine sa Albanijom imalo robnu razmenu veću od 440 miliona evra, što, kako kaže, znači da je dostignut nivo koji je 2022. postojao sa Srbijom. 

"To znači da dosta robe dolazi iz Albanije. Albanija je prva zemlja posle Srbije iz koje dolazi dosta robe, a dosta uvozimo i iz Severne Makedonije. Kada je reč o izvozu naš najveći partner je Severna Makedonija, tu su i ostale zemlje u okviru Cefte i EU gde je najveći partner Nemačka, a posle nje je Turska. Kosovo i dalje ima veliki deficit od oko 90 odsto. Prošle godine smo imali uvoz veći od 5,7 milijardi evra, a izvoz oko 820 miliona. To znači da imamo trend velikog deficita. Privredu Kosova drže privatnici i dijaspora, od kojih imamo najveći priliv, a vlada Kosova nema neku strategiju kako da poveća domaću proizviodnju i da dođe do rešenja koji bi smanjio ovaj deficit", kaže Šahini.