Šainović: Rambuje nije prekretnica već događaj u nizu velikog zla

Član delegacije Srbije na pregovorima u Rambujeu 1999. godine Nikola Šainović izjavio je za Kosovo onlajn da ti pregovori nisu bili prekretnica, već događaj u nizu jednog velikog zla koje traje i koje je dovelo do NATO bombardovanja Jugoslavije.

On je rekao da je Rambuje bio deo jednog velikog plana, da tokom tih pregovora nije bilo sluha za srpske argumente, da je sve bilo ultimatum u kome je srpskoj strani ponuđeno da potpiše dokumente po principu „uzmi ili ostavi“.

Prema njegovim rečima, srpska strana je pokušala da kao u Dejtonu definiše osnovne principe budućeg uređenja, gde bi se poštovao suverenitet tadašnje SRJ na Kosovu, a onda raspravljalo o autonomiji.

"Tada dolazi do prvog prekida kada OVK nije prihvatio ništra osim nezavisnog Kosova. Mi smo tada prihvatili politički deo sporazuma, jer je u njemu pisalo samo o samoupravi, ali nismo prihvatili vojni deo u kome su bile dve stvari – da prihvatimo okupaciju cele Jugoslavije da NATO-u da predamo suverenitet, da njihove trupe dođu na celu teritoriju Jugoslavije – vazdušni prostor, luke, aerodrome, uključujući i Kosovo i ne samo što će da dođu već imaju pravo da nose oružje i liše slobode koga oni smatraju da treba i izvedu pred 'odgovarajućeg službenika', što je obeležje klasične okupacije. U tim uslovima, nakon tri godine treba da se reši sudbina Kosova u skladu sa voljom naroda – referendumom na Kosovu, oni se izjasne za nezavisnost i to je kraj", rekao je Šainović.

Nakon nastavka pregovora, 15. marta opet se insistiralo da srpska strana bez pogovora potpiše sporazum, prisetio se Šainović i dodao da kada je to odbijeno, da je rečeno srpskoj delegaciji da je nekooperativna i da će biti bombardovanja ako ga ne potpiše.

"Suočili smo se sa tim da se odlučuje o budućnosti zemlje bez mogućnosti da bilo šta promenimo, da promenimo štamparsku grešku i da vidimo da to ide u bombardovanje", rekao je Šainović.

Nakon toga je, kaže on, počelo NATO bombardovanje SRJ koje se završilo Rezolucijom 1244, koja je za srpsku stranu bila „krajnja crvena linija“ da se prihvati bilo kakav sporazum, a to su suverenitet nad KiM, razoružanje i demilitarizacija OVK, ostanak dela jugoslovenskih trupa na Kosovu itd.

Prema njegovim rečima, da je u Rambujeu ponuđena Rezolucuija 1244, delegacija bi je prihvatila i ne bi bilo rata.

"Trebalo im je 78 dana da se sete 1244, to su mogli u Rambujeu, ali očigledno im je bio potreban rat, pa kada on tehnički nije dao ono što su hteli, onda su nam dali drugi papir – Rezoluciju 1244 koju smo prihvatili jer priznaje suverenitet. Koliko je Rambuje bio neprihvatljiv za nas potvrđuje to što je kraj rata morao da bude suprotan od Rambujea, to što je dato u toj rezoluciji“, rekao je Šainović.