Pregovori u Rambujeu 23 godine kasnije, ultimatum koji je bio uvod u NATO agresiju

Pre tačno 23 godine, 6. februara 1999. godine, počela je sa radom mirovna konferencija u dvorcu Rambuje kod Pariza, kojom je trebalo da se na miran način reši kriza u vezi sa stanjem na Kosovu.

Na njoj su učestvovali predstavnici tadašnje vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika.

Konferenciju, koja je trajala do 23. februara, inicirala je Kontakt grupa, na čelu sa Kristoferom Hilom iz Sjedinjenih Američkih Država, Borisom Majorskim iz Rusije i Volfgangom Petričem iz Evropske unije.

Delegaciju Kosova predvodili su Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Edita Tahiri i Fehmi Agani, a srpsku stranu predstavljali su Ratko Marković i Nikola Šainović.

Nakon 17 dana pregovori su neuspešno završeni, zbog čega je Kontakt grupa donela odluku da se nastave 15. marta u Parizu, međutim i druga runda pregovora završena je bez rezultata posle 4 dana.

Delegacije Srbije i kosovskih Albanaca potpisale su 18. marta različite sporazume – srpska delegacija sopstveni predlog Sporazuma o samoupravi na Kosovu, a delegacija kosovskih Albanaca sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači.

Treća runda pregovora održana je 22. marta a tadašnji specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da proihvati ponuđeni sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u Pokrajini.

Šef srpske delegacije u Rambujeu, Ratko Marković, koji je preminuo prošle godine, rekao je svojevremeno da pregovori u Rambujeu nisu mogli da daju rezultate jer se "pošlo od krova, a ne od temelja".

Član delegacije Nikola Šainović rekao je ranije da stvarnih pregovora nije bilo jer se dve delegacije nisu ni sastajale, a posrednička trojka Hil, Petrič, Majorski nije iznela koncept rešenja koji bi trebalo da sadrži dva glavna pitanja: suverenitet i autonomiju. 

Od je rekao da se od srpske strane tražilo ne da prizna secesiju, već da potpiše "put kako će Kosovo, 'u skladu sa voljom naroda', na međunarodnoj konferenciji, za tri godine, dobiti konačan status". 

"U međuvremenu se, po tom dokumentu, NATO stavlja na raspolaganje cela teritorija SRJ, vazdušni prostor, teritorijalne vode, luke, aerodromi, elektronski spektar javnih komunikacija. NATO trupe nose oružje po sopstvenoj naredbi i mogu da liše slobode lice koje ocene da treba i da ga izvedu pred "odgovarajućeg službenika", rekao je Šainović svojevremeno za Kosovo onlajn.

Članica delegacije kosovskih Albanaca Edita Tahiri rekla je da je sporazum iz Rambujea doveo do američke i NATO vojne intervencije i da je ponosna što je napisan.

Član Kontakt grupe, austrijski diplomata Volfgang Petrič izjavio je ranije da je moglo da dođe do dogovora i da bi taj sporazum bio pozitivan za Beograd, jer se Rambuje bavio ponovnim uspostavljanjem autonomije, a ne nezavisnosti Kosova. 

"Neuspeh Rambujea i naknadna intervencija NATO bez podrške UN značili su da je izgubljena poslednja šansa da Kosovo ostane u Srbiji. Za predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića je sada mnogo izazovnije i teže nego za predsednika Miloševića da normalizuje odnose sa Kosovom", rekao je Petrič ranije.