Savković: Politički Zapad želi Tursku u „svojoj orbiti“

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenio je da Samit Natoa sledeće godine u Turskoj ukazuje da Zapad i Nato čine sve kako bi ovu zemlju zadržali u „svojoj orbiti“, a da istovremeno zvanična Ankara „ima posebne interese na prostoru Zapadnog Balkana“.

„Na političkom Zapada svojski se trude da zadrže Tursku u svojoj orbiti, Tursku kao saveznicu. Sećamo se kada su, nakon puča 2016, odnosi Zapada i Ankare jako zahladneli. Tada je u jednom trenutku postojala mogućnost da Turska bude suspendovana iz članstva Nato, jako se približila Rusiji. U jednom momentu želela je i pokušala da nabavi rusko naoružanje i vojnu opremu umesto američkog. Amerika je nekako bila tradicionalno zemlja na koju se Turska oslanjala. To se međutim nije desilo“, izjavio je Savković za Kosovo onlajn.

Ukazuje da Turska u poslednje vreme ima „rastući značaj“ kao posrednik ukrajinske krize, ali i u dešavanjima na Bliskom istoku zbog čega je „logična odluka“ da Ankara bude domaćin sledećeg Samita Natoa.

„Generalno, velike sile žele da imaju mogućnost da postoji jedna takva zemlja preko koje moguće komunicirati 'sa drugom stranom' sa kojom ste suprostavljeni. Turska je u ovom slučaju, rekao bih, ta zemlja. Naravno, ona je regionalna sila srednje veličine koja je u stanju da projektuje svoju moć u neposrednom susedstvu. Nema rešenja situacije na Bliskom istoku bez makar konstruktivne uloge Turske. Jako je važna u komunikaciji prema Rusiji, a mora se pratiti i njen odnos sa Grčkom koja jeste Nato saveznica, ali znamo koliko je taj odnos kompleksan“, precizira Savković.

Upitan koliko će sledeći samit Natoa koji se održava u regionu, uticati i na Zapadni Balkan ovaj analitičar ističe da ta činjenica „nije bez značaja“, ali i podseća da region nije samo na „agendi Natoa“, već su mnoge države članice ove alijanse.

„Verujem da će ove zemlje već nominovati neke od tema, odnosno problema sa kojima se svi ovde zajedno suočavamo. Ali, ulogu Natoa koji je pre svega fokusiran na ukrajinsku krizu, pre svega vidim u kontekstu stabilizacije prilika. Nato prati situaciju, ne aktivira se jer još nemamo ovde izbijanje konflikta, ali sigurno da će pokušati da pošalju poruku da su tu za svaku eventualnost, da garantuju makar taj privid stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, smatra Savković.

Dodaje i da je Turska ne samo važna članica Natoa, već i da ima „posebne inerese na Zapadnom Balkanu.

U okviru redovne rotacije na čelu Kfora, novi komandant ove Misije je turski general Ozkan Ulutašu koji je već obavljao tu tužnost.

Savković kaže da ovakav izbor nije iznenađenje.

„Ako pogledamo ko su bili glavnokomandujući poslednjih godina, uvek je to ili neko iz Italije, Mađarske ili Turske. Po pravilu je to uvek neka od zemalja ili susedi ili u relativno bližem susedstvu i koje su posebno zainteresovane. Na kraju krajeva i čiji kontigent je numerički gledano značajniji u ukupnom sastavu Kfora koji kao što znamo više i nije toliko velik kao što je nekada bio. Zato tom imenovanju ne pridajem poseban značaj“, kaže Savković.

Podseća da i će turski general, kao i svi prethodni komandanti Kfora biti odgovorni Nato strukturama.

„On ne odgovara prvenstveno Ankari, njegova odgovornost je prema misiji koja je i dalje misija Nato. Najdugoveničnija misija Natoa u ovom trenutku i on će morati da postupa u skladu sa zadacima koji su mu postavljeni“, navodi Savković.