Diplomatska ofanziva Ankare: Može li Turska preko reda u EU

U čekaonici već dovoljno gužve i nervoze ko je na redu. U trenutku kada briselski zvaničnici poručuju da bez Zapadnog Balkana Evropska unija nije kompletna, potpuni autsajder na tom putu, Turska, tvrdi da bi najbolji potez bio da upravo ona bude među prvima koje će ući u evro porodicu. Rat na istoku, unutrašnja previranja „začinjena“ nesuglasicama sa novom američkom administracijom i vojno liderstvo Turske na jugu Evrope za Ankaru su ključni aduti da takav zahtev bude prihvaćen, ali je malo verovatno da će se to i dogoditi, smatraju sagovornici Kosovo onlajna iz Tirane, Prištine i Beograda.

Piše: Đorđe Barović

„Ako Evropska unija želi da spreči ili čak preokrene gubitak svoje moći i uticaja, to može postići samo kroz punopravno članstvo Turske“, poručio je turski predsednik Tajip Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare posle bilateralnog sastanka sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom.

Ovu ideju odmah je podržao albanski premijer Edi Rama

„Evropi je danas potrebna Turska i drugi bliskoistočni saveznici više nego Ankari i dotičnim saveznicima današnja Evropa“, kazao je Rama.

Otvarajući četvri Antalijski forum Erdogan je izjavio da se Turska zalaže „za dijalog i zdrav razum, a ne za polarizaciju i konflikte“.

„Želimo da pomognemo u stvaranju mira i sigurnosti time što ćemo imati dobre odnose sa susednim zemljama, što ćemo stvarati mogućnosti za trgovinu, razmenu, što ćemo graditi mostove dijaloga“, rekao je Erdogan.

Pragmatizam i savezništvo

Jedan od takvih mostava moglo bi da bude članstvo u Evropskoj uniji.

Glavni urednik medijske platforme Tema iz Tirane Jili Pata kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da Evropa ima sve pragmatničniji pristup prema Turskoj i da ovu zemlju vidi kao snažnog saveznika u budućnosti.

„Dolazi do promene međunarodnog pristupa Ankari, a Evropa, posebno Nemačka postaje sve pragmatičnija u geopolitičkom smislu jer vide Tursku kao snažnog saveznika u budućnosti“, kaže Pata.

Ipak, članstvo ove zemlje u EU i dalje vidi „na dugačkom štapu“.

„Još ne znamo kada može da se realizuje ulazak Turske u Evropsku uniju. Za to će biti potrebno dosta vremena, jer postoji mnogo neizvesnosti. Nekada su postojali jasni stavovi Nemačke, Francuske, ali i Holandije protiv Turske. Posebno u vreme zabrinutosti i kontroverzi oko muslimana i islamskog terorizma“, kazao je Pata.

Objašnjava da je jedan od razloga i taj što je Turska trenutno suočena sa unutrašnjom krizom.

„Zabrinut sam zbog onoga što se dešava u Turskoj. Erdogan je napravio veoma ozbiljan potez hapšenjem gradonačelnika Istanbula, koji je očigledno čovek koji može da se takmiči sa njim. Ankete čak pokazuju da bi on mogao i da ga pobedi“, upozorava Pata.

Nedvosmislenu podršku koju je dobio od albanskog premijera Edija Rame smatra sasvim prirodnom jer je reč o jednom od „Erdoganovih najbližih saveznika u regionu“.

„Tačno je da Erdogan ima dobre odnose sa Bosnom, ima dobre odnose sa Srbijom, sa Severnom Makedonijom, a takođe i sa Kosovom. On ima dobre odnose sa Hrvatskom i Slovenijom, ali je odnos Edija Rame i Erdogana jak i u političkom aspektu. Albanija je jedina zemlja u kojoj Erdogan interveniše direktno pred izbore, nekoliko puta zaredom, podržavajući Edija Ramu“, navodi Pata.

Objašnjava da je Turska promenila retoriku prema EU, a kao njen ključan adut vidi vojni potencijal koji bi mogao da pomogne u ratu u Ukrajini.

„Ovakav stav Turske se ponovo aktivirao posle mnogo godina, jer je na poslednjim izborima Erdogan imao totalno antizapadni stav, išao protiv Zapada, Vašingtona, Nemačke i dobijao glasove ovim totalno antizapadnim pristupom. U novonastalim okolnostima u Evropi Turska se vidi kao važan saveznik Evrope u vezi sa ratom u Ukrajini. Sve više se govori da će Turska biti važan deo tamošnjih mirovnih trupa”, smatra Pata.

Upravo taj - bezbednosni faktor vidi kao ključan adut Turske za eventualno članstvo u Uniji.

„Moramo imati u vidu da su nemački mediji i budući kancelar Fridrih Merc jasno rekli da se Nemačka naoružava, jača svoju vojsku. Ovo jačanje Nemačke treba posmatrati i kao jačanje političke grupacije Evrope, u kojoj je Turska važan deo. Videli smo da je čak i na sastancima u Londonu, posle sukoba u Beloj kući između Trampa i Zelenskog, hitno pozvan turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan. Na tom sastanku je bilo samo nekoliko zemalja, a ne sve zemlje EU. Turska je započela svoj rad da bude deo ove osovine“, navodi Pata.

Uveren je da je pravi primer za to Sirija zato što je „Evropa podržala Erdogana u preuzimanju vlasti“.

„Erdogan je pre nekoliko dana veoma oštro govorio protiv izraelskog premijera Netanjahua, koji ima velikih problema sa Evropom i Trampov je saveznik. Vidimo neka dešavanja i mnoga kretanja i mislim da je Turska zabrinuta zbog moguće nove podele sveta između Kine, Rusije i SAD, što bi moglo da naškodi njenim interesima“, kaže Pata.

Razgranati interesi

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković nema dileme da bi zbog aktuelnih događaja mnoge svetske sile želele savez sa Turskom i da je to razlog zbog čega je ova zemlja koja ima „razgranate interese“ osetila da je dobar momenat da ponovo pokrene pitanje svog članstva u EU.

„Turska smatra da se oseća dovoljno jakom da to pitanje pokrene. Ona je u svetlu najnovijeg razvoja događaja za rat u Ukrajini ponovo iskočila u prvi plan kao jedan snažan akter. Akter čije savezništvo praktično žele sve strane u sukobu“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Be obzira što je Turska postala važan sagovornik Evrope po pitanju rata u Ukrajini, Savković kaže da zahtev za članstvom u EU stiže u „neobičnom trenutku“,

„Neobično je jer se Turska istovremeno suočava sa unutrašnjom političkom krizom koja je izazvana hapšenjem gradonačelnika Istambula i teško mi je da to sada razumem jer EU, odnosno pojedine članice EU koje inače Tursku, takvu kakva je, sa sistemom vlasti koju ima, teško prihvataju“, precizira Savković.

Komentarišući poruku turskog predsednika Tajipa Erdogana da bi EU na taj način osnažila svoju vojnu moć i bezbednost, ovaj istraživač kaže da je u pitanju kontradiktorna izjava koja dolazi „sa pozicije relativne snage“.

„Ne verujem da je članstvo Turske, a ta perspektiva je zamrznuta više od 20 godina, realno“, naglaša.

Savković kaže da je sa ekonomskog aspekta saradnja Turske i EU već sada na visokom novu i članstvom bi verovatno bila uvećana, ali da je upitan upravo deo vezan za bezbednost i odbranu.

„Članstvo Turske bi, pod uslovom da tu postoji odnos poverenja i da se dele neke vrednosti, ojačalo evropsku bezbednost. Pomoglo bi Zapadnoj Evropi da se suoči sa migrantskom krizom. Ali, s druge strane, otvorilo bi neka pitanja poput uloge Turske u Siriji. Evropa bi s jedne strane bila sigurnija, a s druge strane bila bi i više izložena“, navodi Savković.

Kao ključan razlog zbog koga je u ovom trenutku teško videti Tursku u Evropskoj uniji navodi da bi Ankara prethodno morala da uskladi čitav niz propisa, ali i „evropskih sistema vrednosti“.

„Ne gleda se samo bezbednost i odbrana kao jedna dimenzija. Gleda se i unutrašnje uređenje, stanje demokratije i ljudskih prava. Naročito sada se gleda da li ta zemlja koja pristupa - deli vrednosti EU. Zvuči apstraktno, ali jeste tako: da li deli vrednosti koje deli grupa zemalja koje trenutno pomažu Ukrajinu i koja je u ovom trneutku u sukobu sa Rusijom. Turska sve to nije. Pritom, ona ima ozbiljan unutrašnji problem, krizu koja se razvija i videćemo kako će razviti“, zaključuje Savković.

Bez obzira da li će Turska biti nova članica EU naglašava da će ostati regionalna sila sa „razgranatim interesima“.

„Turska ostaje značajna za ovaj region nevezano od njenog eventualnog članstva. Ona će imati jedan odnos sa EU, ona će se ovde pitati za određene ishode i biti pitana tako da ne znači to puno za njen položaj koji je već dosta solidan“, precizira Savković.

Balkan i Bliski istok

I politiki analitičar Nedžmedn Spahiu tvrdi da je Turska ključan igrač, posebno na Zapadnom Balkanu i Bliskom istoku zbog čega je potreba Evropi.

„Poremećeni su odnosi između Amerike i Evrope, odnosi u Natou, tako da je Turska ipak ključan igrač na Bliskom istoku, na Balkanu, u odnosima između velikih sila. Ipak je potrebna Evropi“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Slaže se sa incijativom priključenja Turske Evropskoj uniji koju je podržao i albanski premijer Edi Rama i ističe da bi Evropa time dobila ne samo veće tržište, već i veću sigurnost.

„Turska bi dala veće tržište, kao i sve ostale zemlje koje teže da budu u Evropskoj uniji. Tako ujedinjeno tržište dovelo bi do toga da svi prosperiraju. A Evropa bi dobila veću sigurnost. Velika, moćna država u njenom sastavu sigurno predstavlja veći potencijal. Takođe, to će značiti i veće povezivanje sa azijatskim državama sa kojima Turska ima dobre odnose, ali i ostalim zemljama na Bliskom istoku. To bi značilo potpuno i ekonomsko i bezbednosno jačanje Evrope“, uveren je Spahiu.  

Geopolitičke kalkulacije

Istoričar Igor Vukadinović ne isključuje mogućnost stvaranja „kratkoročnih saveza iz nužde“ između Ankare i Brisela, ali da je Turska još daleko od EU.

„Uprkos izjavama Erdogana, punopravno članstvo Turske u EU ne deluje kao ostvariva opcija usled prevelikog broja objektivnih prepreka na tom putu. Ali moguće je da će doći do privremenog saveza iz nužde u kojem bi obe strane mogle da ostvare kratkoročne ciljeve: za EU birokratiju je to spoljnopolitička, a za režim u Turskoj unutrašnja konsolidacija“, ocenjuje Vukadinović za Kosovo onlajn.

Smatra da su najave o članstvu Turske u EU deo „geopolitičke kalkulacije“ Tajipa Erdogana.

„Iako su Erdoganove izjave o članstvu Turske u EU najverovatnije u funkciji dnevne politike i pacifikovanja proevropski nastrojenog dela turske javnosti, iz njih provejavaju i geopolitičke kalkulacije usled tektonskih promena koje se događaju u svetu. Potezi Trampove administracije su u velikoj meri obesmislili dosadašnji koncept Evropske unije kao periferije američke imperije, koja revnosno izvršava naređenja iz Vašingtona. To je prouzrokovalo identitetsku krizu i političke turbulencije među zemljama članicama ovog saveza“, ističe Vukadinović.

Ne isključuje mogućnost zbližavanja Ankare i Brisela, a razloge vidi ne samo u unutrašnjim problemima Turske, već i u samoj EU.

„Očigledna je i kriza poluautoritarnih režima i apostrofira poput Erdoganovog u Turskoj, koji se nalaze pod sve većim pritiskom masovnih demonstracija i građanske neposlušnosti. Danas imamo situaciju da nijedan politički subjekt na tlu Evrope i Severne Amerike nije u potpunosti spokojan. Stoga se ne može isključiti mogućnost da će u preraspodeli političkih saveza u svetu doći do zbližavanja Ankare i Brisela“, smatra ovaj istoričar.

Turska bi, kao regionalna sila sa značajnim ljudskim i ekonomskim kapacitetima, nesumnjivo doprinela jačanju položaja Evropske unije u svetu, ali bi istovremeno iz korena izmenila i njen dosadašnji identitet i unutrašnju strukturu. Kada je reč o eventualnoj dobiti za Tursku, teško je ustanoviti da li bi joj taj čin doneo više štete ili koristi. Članstvo u EU bi eventualno moglo da dodatno ojača pozicije Turske na Kavkazu i na Bliskom istoku. S druge strane, usklađivanje sa evropskom birokratijom i propisima uglavnom se negativno odražavalo na ekonomski razvoj zemalja članica i zemalja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Kada je reč o zainteresovanosti balkanskih političkih činilaca za članstvo Turske u EU, Vukadinović kaže da je jasno da je ono najveće u albanskom i bošnjačkom političkom establišmentu.

„Kao tradicionalni saveznici Turske, koji su prethodnih decenija bili štićenici Brisela i američke duboke države, Edi Rama i bošnjački političari su sada zabrinuti zbog neizvesnosti u pogledu Trampove spoljne politike. Ipak u tome postoji značajna razlika. Dok Ramu prvenstveno interesuje spoljnopolitička podrška očuvanju lične vlasti u Albaniji, bošnjačke političke elite se nadaju da će, uz spoljnu pomoć, uspeti da ostvare cilj ukidanja Republike Srpske i preuzimanja njene teritorije, a najavljeno hapšenje predsednika RS predstavlja najznačajniju tačku u sprovođenju ove operacije“, zaključuje Vukadinović.