„Balkanska mirovna platforma“: Može li Turska da pomiri region?

U Istanbulu je krajem prošle nedelje održan prvi sastanak u okviru turske inicijative „Balkanska mirovna platforma“. Sjajna šansa da se „uz komšijsku pomoć“ razmrse brojne regionalne nedoumice, ali pitanje je koliko je Ankara za to sposobna ili na ovaj način želi da nametne svoju lidersku ulogu na Zapadnom Balkanu, poručuju sagovornici Kosovo onlajna od Tirane do Beograda.

Piše: Đorđe Barović

„Potreba za jačanjem mehanizama regionalnog dijaloga je veća nego ikad. Moramo učiti iz naše zajedničke istorije i preuzeti odgovornost za oblikovanje budućnosti. Stabilnost može da se gradi samo zajedno“, poručio je nakon sastanka ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan.

Turska već godinama unazad pokušava da kroz investicije, ali i vojnu saradnju proširi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu.

Otuda je njen uticaj značajan ne samo na Kosovu, već i u BiH, ali i Albaniji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da Turska i neke druge zemlje „agilno rade“ na priznavanju nezavisnosti Kosova.

Analitičari upozoravaju da se iza svega krije „strategija dubine“ koju je Ahmet Davutoglu uspostavio još početkom ovog veka.

Istovremeno, Turska je godinama unazad glavni snabdevač Kosova naoružanjem i opremom.

Pre samo godinu dana donirala je milion dolara.

„Ova donacija je deo programa spoljne vojne podrške turske vlade. Odnosi naše dve zemlje su uvek bili na najvišem nivou i doprinos Republike Turske u podizanju kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga je kontinuiran, kako u pogledu obuke, tako i u pogledu vojne opreme“, objasnio je tada kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci.

Ali, Turska kontinuirano jača svoj uticaj i u BiH i Albaniji.

Prema podacima Banke Albanije turske investicije u ovoj zemlji dosegle su 1, 22 milijardi evra. Samo u prvih devet meseci prošle godine iznosile su 204 miliona evra, odnosno 62 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine.  

Predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali istakla je sredinom jula, nakon sastanka sa predsednikom Velike narodne skupštine Turske Numanom Kurtulmušom, da su veze dve zemlje ojačale u svim oblastima i da je Turska prirodni prijatelj i partner za mir u regionu.

„Zahvalni smo na podršci 18 turskih poslanika za pristupanje Kosova Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Takođe cenimo ulogu Turske u promociji dijaloga i mira, uključujući napore predsednika Erdogana da posreduje u sukobu u Ukrajini“, naglasila je Spiropali.

Analitičari iz regiona nemaju dilemu da je svaka inicijativa koja će pomoći u razrešenju otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu - dobrodošla. Međutim, većina je skeptična da „Balkanska mirovna platforma“ Turske ima takav kapacitet.

„Pogled iz „čekaonice“

„Ova njihova inicijativa ima nekoliko dimenzija. Počnimo sa najčudnijom i najsmešnijom. Turska je kandidat za članstvo u EU od 1987. Pregovara od 2005. i ovih šest zemalja koje su se okupile u Istanbulu su sve zajedno sa Turskom u čekaonici Evropske unije, tako da to možemo nazvati okupljanjem onih koji čekaju. To je jedna dimenzija“, kaže u razgovoru za Kosovo onlajn bivši ambasador i analitičar iz Skoplja Risto Nikovski.

Kao drugu dimenziju turske platforme vidi činjenicu da je Ankara „apsolutno svesna da neće biti proširenja Unije“.

„Možda će napraviti izuzetak, što takođe ne deluje baš verovatno, i zato pokušava da pokrene novu inicijativu, odnosno tu platformu za neku vrstu balkanskog mira. Ali, ovo je samo početak, ministarski boravak u Istanbulu i cilj je zapravo da se održi samit kojim će predsedavati Erdogan. I to je treća dimenzija de fakto. To je ambicija Turske da igra veću ulogu u regionu“, kaže Nikovski.

Nekadašnji makedonski ambasador kaže da je Turska već prisutna na prostoru Zapadnog Balkana kao jedan od najvećih investitora, kao i da ima dobre odnose sa svim zemljama regiona koje su u „čekaonici“.

„Čak imaju uravnotežene odnose i sa Kosovom i sa Srbijom. To je logična posledica, rekao bih, njihovog angažmana na Balkanu“, smatra Nikovski.

Četvrtu dimenziju vidi u pokušaju Turske da „igra veću ulogu na međunarodnoj sceni“.

„To čini generalno uspešno, mada neke stvari mogu biti diskutabilne, u vezi sa angažmanom u Siriji. Generalno, Erdogan može biti zadovoljan agresivnom, aktivnom, svuda prisutnom spoljnom politikom. Dakle, generalno, to su ambicije i ciljevi Turske“, naglašava Nikovski.

Bez obzira što smatra da su sve inicijative koje vode dogovoru i mirnom rešanju problema na Zapadnom Balkanu pozitivne zato što je region suočen sa „čudom od problema i nesporazuma i nepoverenja“ - skeptičan je da će ova koju je pokrenula Turska i uspeti.

„Mislim da takva inicijativa nema šanse za uspeh jer će se prvo konfrontirati sa Evropskom unijom, koja je ovde prisutna i želi da ima vodeću ulogu. Ovde su prisutni i Amerikanci, koji su i dalje dominantni na Balkanu, posebno među ovih šest zemalja koje su još uvek van evropskih integracija. Imamo i Berlinski proces... U osnovi sve te mogućnosti za neku vrstu posredovanja za neke dodatne mogućnosti, za neku vrstu dogovora, rešavanja problema su se preklopile i iscrpele. Svesni smo da, na primer, Otvoreni Balkan, koji je imao lepu platformu, nije uspeo. Tako da mislim da će i ovo imati sličnu budućnost“, ističe.

Na pitanje da li bi Turska mogla da bude uspešni posrednik u rešavanju otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu ovaj analitičar kaže da je to moguće zbog činjenice da su u ovom regionu bili prisutni 500 godina i da poznaju temperament naroda koji tu žive.

„Oni su na neki način kvalifikovaniji, razumevajući mentalitet da se pronađe rešenje, da posreduju. Međutim, generalno, teško je da će takva inicijativa proći. Između ostalog, pomenimo da u našim medijima, na primer, nije bilo vesti o ovoj inicijativi. Učešće našeg ministra spoljnih poslova na sastanku u Istanbulu je čak i ukratko pomenuto, kao da se ignoriše cela inicijativa, što je takođe pokazatelj“, objašnjava Nikovski.

Ključni izazovi regiona

Politički analitičar iz Tirane Frok Čupi kaže da su na Zapadnom Balkanu ključni izazovi pitanje Kosova, situacija u BiH, ali i bilateralni odnosi na relaciji Zagreb-Sarajevo.

Otuda će, uveren je, to biti i fokus zvanične Ankare kroz „Balkansku mirovnu platformu“, ali i različitih reakcija u regionu.

„Imam utisak da će to pokrenuti debatu šta će ova zemlja učiniti da uspostavi mir, na primer, između Beograda i Prištine? To je danas najvrelije pitanje na Balkanu. Hoće li se Turska možda svrstati na stranu Beograda kao saveznika Rusije zato što je Turska gotovo saveznik Rusije, ili će se svrstati na stranu Kosova, u koje je uložila velike količine novca i gde je gotovo u potpunosti muslimansko stanovništvo“, ističe Čupi u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da je pred Turskom veliki izazov i kako rešiti političke turbulencije unutar BiH, na relaciji između Republike Srpske i Federacije BiH, ali i kako da se poboljšaju odnosi između Sarajeva i Zagreba.

„Turska se obavezala da će poboljšati odnose između Hrvatske i Bosne. Ovo je stara rana, stara 30 godina, i veoma ozbiljna. Ako se preduzmu koraci napred, ovo bi bilo veoma važno. Ali, ako dođe do neuspeha, onda će se reći da Turska nije uspela da postigne ono što je želela”, precizira Čupi.

Ovaj analitičar smatra da je ključno pitanje koje potencijale Turska ima kako bi posredovala u uspostavljanju mira na Zapadnom Balkanu.

„Turska je članica Natoa, ali i mnoge balkanske zemlje su takođe članice Natoa, dakle sa jednakim statusom kao i ona. Naravno, Turska je zemlja sa mnogo većim odbrambenim potencijalom, ali status je isti“, kaže Čupi.

Dodaje da su tu i pitanje evropskih integracija, ali i ništa manje bitan verski faktor.

„Turska je oprezna u takvim stvarima. Međutim, postavlja se pitanje kako će delovati na Balkanu“, naglasio je on.

Upitan koji su motivi Ankare da inicira „Balkansku mirovnu platformu“, ovaj analitičar kaže da Turska smatra „da ima prednost“ u ovom delu Evrope.

„Istorijski gledano, čak i sada, ona ima prednost u mnogim oblastima, posebno u oblasti ekonomije, odbrane... Pogledajte, Turska je velika zemlja, koja dugo nije stvarala probleme na Balkanu. Čak su i problemi koje ima sa Grčkom stari problemi iz 1923. godine, još od Lozanskog sporazuma“, smatra Čupi.

Uveren je da je Turska na čelu sa Redžepom Tajip Erdoganom „ušla u novu fazu spirale uticaja“.

„Turska je ušla u spiralu uticaja, posredovanja u pregovorima. Sa SAD je posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine. i to je nova realnost“, objašnjava Čupi.

Kao ključno pitanje vidi da li Turska ima „odobrenje“ SAD da se bavi otvorenim pitanjima na Balkanu.

„Imam utisak da ima. Mislim da ima jer je ponašanje predsednika Donalda Trampa prema predsedniku Turske oprezno, elegantno ponašanje, kako ne bi kvarili jedan drugom posao“, ističe Čupi.

Dodaje da dve zemlje povezuje želja da se posreduje u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, a da je za SAD važno i angažovanje Turske u Siriji.

„Verujem da je Tramp zainteresovan da se Erdogan pozabavi ovim problemima. Takođe, na Balkanu je neophodho održati stabilnost, a kako SAD ne žele da budu direktno uključene u ovaj proces jasna je uloga Turske“, smatra ovaj analitičar.

Vidi i dva potencijalna problema kada je reč o namerama Ankare.

Prva je činjenica da, za razliku od Turske, države regiona vide svoju budućnost u EU.

Drugi problem je, ukazuje, na koji način bi Grčka mogla da reaguje na ovakvu inicijativu.

„Pitanje je kako će se Grčka 'probuditi ujutru' u vezi sa ovom akcijom Turske. Kako će razumeti ovu incijativu jer, s vremena na vreme, rasplamsaju se sukobi između ove dve zemlje. U situaciji kada se postavlja pitanje ko će predvoditi region, Turska kao da želi da preuzme ulogu lidera. Donedavno tu ulogu je imala Grčka koja je već imala problema i sa Albanijom koju je navikla da posmatra kao 'podređenu'“, navodi Čupi.

Nacionalni interesi

Pogled na tursku inicijativu sasvim je drugačiji iz Beograda.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da bi Turska mogla da odigra ključnu ulogu u pomirenju naroda na Zapadnom Balkanu, ali je pitanje da li to iskreno i želi.

„Turska želi da se postavi kao glavni regionalni akter koji govori o bezbednosti i miru. Ovo je samo jedna u nizu njenih inicijativa kojima pokušava da potvrdi svoju moć na Balkanu. Svedoci smo kako se ponaša u Siriji gde koristi neke druge metode, a istovremeno imamo niz njenih bilateralnih akcija prema BiH, Kosovu i Albaniji koji govore o tome da oni prosto žele da zadrže percipiranu ulogu regionalnog aktera“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Ovaj analitičar ipak sumnja da će ova inicijativa i uspeti.

„Ovo je samo jedna od diplomatskih metoda Tajipa Erdogana koji pokušava da postavi svoju državu na nivo koji ona nema. Unutrašnjo-politička nestabilnost pokušava da se prebaci na spoljni plan. Plus, ovo je jedna od turskih inicijativa koja ne uzima u obzir nacionalne interese balkanskih država, a pre svih Srbije, već pokušava da ostvari neki svoj cilj koji nije ostvarljiv“, ocenjuje Vujinović.

Otuda incijativu Turske vidi kao „lepu mogućnost da se poseti Istambul“.

„Ova inicijativa u suštini nema nikakvu vrednost“, precizirao je on.

Tvrdi i da bi Turska, u drugačijim okolnostima, na Zapadnom Balkanu mogla da bude mnogo uspešniji pregovarač od svih dosadašnjih iz međunarone zajednice.

Ali, naglašava, potrebna je „dobra volja“ zvanične Ankare.

„U ovom trenutku nema dobru volju da bude taj posrednik. Ona u suštini koristi balkanske aktere, kao što su kosovski albanci ili Bošnjaci u BiH kao instrumente svoje regionalne i šire politike. Kada bi to promenila mislim da bi imala zaista značajnu ulogu“, smatra Vujinović.

Podseća da je Turska pre jednog veka, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji doprinela da muslimani budu lojalni toj državi.

„Verujem, kada bi Turska danas to primenila da bi bila odličan posrednik“, zaključuje Vujinović.

Balkanski „broker“

Diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj kaže za Kosovo onlajn da Turska koristi zastoj u Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu kako bi se nametnula kao „broker“ Zapadnog Balkana. 

„Nakon posredovanja između Rusije i Ukrajine pa i direktno u promeni vlasti u Siriji, organizovanje platforme za pronaženje trajnih rešenja za otvorena pitanja regiona Zapadnog Balkana je u skladu sa spoljnom politikom Turske. Pošto su prve dve inicijative: Berlinski proces i Otvoreni Balkan u nekoj meri praktično u zastoju, mislim da će Turska probati da napravi prodor pošto je u dobrim odnosima sa svim zemljama u regionu, pa se kao takva može smatrati povoljnim regionalnim brokerom“, ističe Prenkaj.

Podseća da je do sada pokrenuto više regionalnih platformi, od Procesa saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), zatim Regionalni savet za saradnju (RSS), Berlinski proces i Otvoreni Balkan i da je cilj svih ovih inicijativa bilo uspostavljanje uzajamne saradnje, ali i pripreme članica za proces integracija u EU.

„U svim ovim platformama i drugim regionalnim inicijativama nalaze se zemlje EU, pa i Natoa. Jedino je  Otvoreni Balkan ostala inicijativa tri regionalne države: Albanije, Srbije i Severne Makedonije bez, da tako nazovemo, 'blagoslova' Brisela. Sa druge strane, SAD je gledala pozitivno na ovu inicijativu“, precizira Prenkaj.

Kao dodatni problem navodi da je dolazilo do nesuglasica na realaciji Brisel-Vašington zbog različitog pristupa Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu.

S druge strane, Prenkaj naglašava da Turska poslednje dve decenije vodi proaktivnu spoljnu politiku i želi da se u geostrateško smislu nametne kao „važan faktor u regionu Mediterana“.

„U nekoliko navrata Turska se nametnula kao broker u rusko-ukrajinskom ratu, sirijskoj krizi, na Sahelu u Africi… Zato smatram da je

najnovija inicijativa ministra spoljnih poslova Turske Hakana Fidana u ciklusu dosadašnjih regijonalnih platformi u našem regionu“, precizira Prenkaj.

Razloge za veću okrenutost Zapadnom Balkanu vidi u turskoj spoljnoj politici Ahmeta Davutoglua - „u dubinu“ i politici „nula problema u susedstvu“.

„Cilj ove politike je da transformiše tursko susedstvo u zonu saradnje i integracije, minimizirajući sukobe i maksimizirajući obostranu korist.

Mislim da ova inicijativa želi postići ono što prethodne inicijative nisu postigle, a to je ekonomska kooperacija regiona, i prisustvo Turske u regionu, u ekonomskom, kulturnom, političkom i sigurnosnom smislu“, naglašava ovaj analitičar.

Otuda inicijativu Turske vidi i kao svojevrsni pandan Planu rasta za Zapadni Balkan.

„Ova nova inicijativa se može smatrati kao pandan Plana rasta za Zapadni Balkan koja planira integraciju u jedinstveno tržište EU, unapređivanje regionalne ekonomske saradnje i produbljivanju reforme vezane za EU, povećana sredstva radi ubrzanja socio-ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana ka EU“, smatra Prenkaj.