Selaković o sankcijama Rusiji: Srbija ne može protiv onoga ko poštuje njen teritorijalni integritet

Nikola Selaković u razgovoru sa Šalenbergom
Izvor: Kosovo Online

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković istakao je danas da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da je osudila aktivnosti Rusije prema Ukrajini, prenosi RTV.

 Ipak, kako navodi, kada je reč o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji Srbija donosi odluke samostalno, na osnovu nacionalnog interesa i interesa građana, kao i da se ne može očekivati da bude protiv nekoga ko poštuje njen teritorijalni integritet

Selaković je, kako prenosi Tanjug, nakon sastanka sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksanderom Šalenbergom, odgovarajući na pitanje austrijskog novinara zašto se Srbija ne uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji, kazao da je naša zemlja bila deo države koja je dugi niz godina bila pod sankcijama koje, kako kaže, nikome ništa dobro nisu donele.

Ističe da je Srbija od prvog dana ukrajinske krize zauzela jasan stav i da je osudila aktivnosti Ruske Federacije prema Ukrajini i rekla da čvrsto stoji pri poštovanju osnovnog principa međunarodnog prava i odnosa, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih međunarodnio priznatih država članica UN.

"Za nas je rat između Ukrajine i Rusije, rat među braćom. Mi i sa jednima i sa drugima delimo iste korene, pripadamo istoj grupi naroda, kultura nam je slična, duhovnost nam je ista i svaka žrtva do koje dođe u tom ratu za nas je suštinska tragedija", kazao je Selaković.

 Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, kako je rekao. na svakom mestu će se zalagati za to možda, kako kaže, posebno, jer je naš teritorijalni integritet narušen.

"Nemojte očekivati da Srbija deluje protiv onoga ko poštuje njen teritorijalni integritet, ko je u sistemu UN brana napadima na taj teritorijalni integritet i suverenitet", istakao je šef srpske diplomatije.

Podseća da Srbija jasno pokazuje svoj stav i glasanjem u međunarodnim organizacijama, ponašanjem prema ukrajinskim izbeglicama, slanju humanitarne pomoći.

"Međutim, dozvolite da nam je naš nacionalni interes na prvom mestu. Pogotovu kada imate proces koji traje 19 godina i za koji niko ne može da vam kaže kada će se završiti. U međuvremenu, naši građani moraju da prežive", ukazao je.

Dodaje da se u donošenju odluka o budućnosti Srbije, državno rukovodstvo vodi nacionalnim interesima Srbije i njenih građana i ponavlja da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, BiH, ali i sopstveni.

"Ono što se Srbija trudi da zadrži kao svoje neotuđivo pravo jeste pravo da samostalno donosi odluke o svojoj budućnosti i to ćemo nastaviti da radimo, ali od prvog dana ukrajinske krize mi smo rekli da osuđujemo kršenje međunarodnog javnog prava, da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da je to nešto čemu Srbija ostaje dosledna i verna", kaže.

Šef srpske diplomatije kaže i da Srbija ima prijateljske odnose sa Rusijom i da to ne krije, ali i da je jasno rekla šta misli o aktivnostima Ruske Federacije, odnosno da ih je osudila.

Podsećajući da građani Srbije vrlo dobro znaju šta znači biti pod sankcijama, Selaković je zatraži da niko ne traži da to radimo drugome znajući koliko i na koga loše utiče.

"A da pritom moramo da budemo snabdeveni naftom, da i ovde ljudi moraju da se greju zimi, da fabrike moraju da rade, automobili da se voze, a da pritom nismo u prilici da računamo na pomoć koju će države članice dobijati iz Brisela, već da moramo da se oslonimo na naše sopstvene mogućnosti i resurse", istakao je.

Što se tiče evropskog puta, Selaković kaže da za Srbiju drugi put ili alternativa tom putu ne postoji.

Srbija na putu ka EU, put ne zavisi samo od nas

Selaković je istakao da je Srbija jasno na svom evropskom putu, ali da je potrebno da se među državama članicama EU postigne konsenzus o tome da li žele da Zapadni Balkan postane sastavni deo Unije.

"Jedno je grčka želja, a drugo zvanični stav EU", rekao je Selaković odgovarajući na pitanje novinara povodom izjave grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa da je želja Grčke da čitav Zapadni Balkan bude integrisan u EU do 2033. godine.

Selaković je rekao da Grčka, kao neko ko je bio jedan od promotera integracije Zapadnog Balkana još od Samita u Solunu 2003. godine, jeste vitalno zainteresovana da ovaj deo Evrope vidi u okviru EU, ali da je to pitanje i za preostale članice.

"To je pitanje za sve države članice i nije tu samo pitanje gde je Srbija, već i gde je EU i da li Unija želi čitav Zapadni Balkan u svom članstvu ili ne i ako ga želi, kada i pod kojim uslovima", ističe šef srpske diplomatije.

U tom smislu podsetio je da je na Samitu u Solunu najavljeno da će 10 država postati članice Unije i da su te države znale jasno pod kojim uslovima i koga dana postaju države članice.

Zahvalio je Šalenbergu jer je jasno rekao da je prošlo 19 godina od kada je Zapadni Balkan na evropskom putu.

"Mi ni posle 19 godina ne znamo gde smo i kada ćemo negde doći. Srbija je opredeljena da ostane na svom evropskom putu, reformiše svoje društvo zbog svojih građana, zbog svoje ekonomske i privredne zajednice, zbog toga što želimo da budemo usklađeni sa evropskim društvima kojima težimo više od 200 godina kada smo krenuli da obnavljamo svoju državnost", kazao je šef srpske diplomatije.

Podvukao je da je Srbija na svom evropskom putu, ali da je očigledno da taj put ne zavisi samo od naše zemlje.

Kako kaže, na nama je da radimo i unapređujemo svoje društvo, pravni sistem, poslovanje, nivo investicija iz država članica EU...

"Jasno je gde Srbija sebe vidi i šta smatra kom tipu društva želi da pripada, ali pre toga potrebno je da se među državama članicama postigne konsenzus", istakao je Selaković.