Smajlović: Pre će se UN raspasti, nego da se proširi stalni sastav Saveta bezbednosti

Novinarka Ljiljana Smajlović ocenila je za Kosovo onlajn, povodom poziva da se reformišu Ujedinjene nacije, da su veće šanse da se ova svetska organizacija raspadne nego da se proširi stalni sastav Saveta bezbednosti. 

"Naravno da se većina sveta slaže da to treba menjati, da je stalni sastav Saveta bezbednosti, rezultat rata i pobednici su uglavnom dobili pravo veta, tu su većinom belci, a ostatak sveta nisu većinom belci, tu nema Južne Amerike, nema Bliskog Istoka, Afrike, nema velikih sila poput Indije i Brazila, koje su svoju političku i ekonomsku moć razvile tek posle Drugog svetskog rata", kaže Smajlović, osvrćući se na pozive predstavnika pojedinih velikih sila na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koja se održava u Njujorku da bi trebalo proširiti stalni sastav Saveta bezbednosti.

Stalne članice u ovom telu su SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija. Kao potencijalne nove članice SB do sada su se pominjali Brazil, Indija, Japan, ali i Nemačka.

Smajlović podseća da među stalnim članicama SB nije ni EU i dodaje su svi primetili da "Francuskoj ne pada na pamet da svoje mesto u SB ustupi EU, kao i da je Velikoj Britaniji je to "još manje padalo na pamet" čak i pre Bregzita". 

"Po mom mišljenju Amerikanci to sada ponovo 'guraju' ne zato što misle da je to realno, nego zato što je to dobro za izolaciju Rusije. Kada američki državni sekretar Entoni Blinken, prvog dana u SB govoreći o ukrajinskom ratu, kaže to je rat u kome postoji agresor i postoji žrtva, većina sveta u sebi kaže da je to tačno, samo što u svakom ratu postoji agresor i  žrtva, a vi ste nebrojeno puta bili agresori, a niste snosili nikakve posledice. Prva ja to pomislim, pa šta mislite šta pomisle u Vijetnamu, Iraku, Avganistanu, Libiji, Iranu", kaže Smajlović. 

Ocenjuje da nema načina da se proširi sastav stalnih članica SB. 

"Proširenje stalnog sastava ne može da dođe ni na dnevni red, snaga veta to može da blokira", kaže ona. 

Smajlović dodaje da bi se Srbiji "dopadalo da uđu Indija i Brazil", koje ne priznaju Kosovo, u prošireni sastav stalnih članica SB.

"Ali o tome je čak nerealno razgovarati sada. Drugo, vi ne znate šta se desi sa zemljom koja postane takođe velesila u smislu veta. Recimo da Brazil i Indija dobiju pravo veta, one odmah pogledaju koga ima više sa snagom veta i kažu - dobro Srbija nam je važna, ali nije nam toliko važna koliko je važan Kašmir ili nešto drugo. Mislim da tu ne treba ići po automatizmu. Na prvi pogled nama bi to savršeno odgovaralo, ali šta mi znamo kako bi se pregrupisale velike sile sa pravom veta", kaže Smajlović.

Podseća da se ulaganje prava veta menjalo tokom vremena. 

"Do kraja Hladnog rata mislim da su Amerikanci najviše ulagali veto. Kada se završio Hladni rat, jedno vreme uopšte nije bilo veta, sećate se nije bilo veta na sankcije protiv Jugoslavije. A onda su oni koji su izašli sa kraćim krajem u Hladnom ratu počeli da ulažu veto da zaštite svoje interese. Znamo da je Kina ranije ulagala veto samo u retkim slučajevima kada je smatrala da je njena nacionalna bezbednost ugrožena, a sada je počela ponekada da se pridružuje ruskom vetu i kada nije njena bezbednost ugrožena. Tako da mi ne znamo kako bi se te zemlje pregrupisale, ako bi nastao neki novi blok i to je razlog zbog kog mislim da do toga neće doći", rekla je Smajlović.

Ona je dodala da sve krizne situacije u svetu na prvi pogled rešavaju samo velesile. 

"Ali vidite u rusko-ukrajinskom sukobu da niko ništa ne može ni Rusiji, ni Ukrajini. Ukrajina ima zaštitu SAD, Rusija ima pravo veta u SB, ali ovo nije prvi konflikt koji ne može da bude rešen u UN i jasno je da će svi konflikti, koje mi zovemo proksikonflikti, ratovi preko posrednika ostajati nerešeni. Tu nema moći UN, jer su to konflikti velikih sila i dok se one ne dogovore, nema rešenja. Zato očekujem da neko popusti i da ipak dođe do nekog primirja, mada se to u ovom momentu čini nemoguće. S druge strane, postoje naznake da bi moglo da dođe do nekog primirja koje bi možda moglo u SB da postane deo neke rezolucije i odluke, ali to je u momentu kada se Amerikanci i Rusi odluče da oko nečega mogu da se dogovore", kaže Smajlović. 

Dodaje da Srbija već ima sličnu priču kada je reč o Kosovu, i podseća na značaj Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. 

"Mi već imamo sličnu priču sa Kosovom. Naša Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN je jedina koja ne mora da se obnavlja. Rusi na koje smo ljuti što toliko puta nisu uložili veto, ovde su nam ipak pružili neku šansu, jer je jasno da se ništa ne može promeniti bez njihove eksplicitne podrške. I taj zahtev da mora svaka promena statusa Kosova u UN da ima saglasnost svih pet članica SB, to je naša jedina karta i bez nje ne bismo imali džokera. To je naš džoker i naša jedina zaštita", kaže.