Sporazum Srbije i Kosova u slučaju Trampovog drugog mandata?

vašington vučić hoti tramp
Izvor: Facebook

Kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Ovalnom kabinetu 4. septembra, Trampova administracija je to nazvala “istorijskim” i znakom posvećenosti Vašingtona Balkanu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Interes Trampove administracije za jedan od najtežih problema u regionu iznenadio je neke balkanske eksperte, koji su očekivali da će Stejt Department nastaviti sa dugoročnom politikom da prepušta Evropljanima vođstvo u pregovorima oko lokalnih sporenja i uvođenja novih zemalja u zapadne organizacije.

Konačno, Tramp je 2018. propitivao zašto bi Sjedinjene Američke Države dovodile svoje vojnike u rizik da brane Crnu Goru, balkansku državu koja se godinu ranije pridružila NATO savezu. Njegovi komentari izazvali su zabrinutorsti u vezi posvećenosti Vašingtona regionu.

"Mnogi od nas su mislili, pa dobro, on će samo ignorisati region i neće praviti štetu. Ali Tramp se definitivno uključio" kako bi se desio ovaj sporazum, rekla je za RSE Tanja Domi, profesorka na Kolumbija Univerzitetu i stručnjak za Balkan.

Uključenost SAD u organizaciju država između Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora koje su činile Jugoslaviju do 1991. godine, jenjavala je u posljednje dve decenije dok su ratovi za nezavisnost ustupali mesto nelagodnom miru u zemljama poput Bosne i Hercegovine i Kosova.

A pažnja Bele kuće preusmerena je sa Evrope na borbe u Avganistanu i na Bliskom istoku nakon terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine.

Ruska aneksija ukrajinskog poluostrva Krim 2004. i podrška separatistima u Donbasu prisilila je Vašington da iskorači i uključi se u dešavanja u istočnoj Evropi, što je značilo i uključenost na Balkanu kojeg su decenijski nerešeni sukobi učinili ranjivim na intrige Kremlja.

Tramp je dao naznake da će se njegov angažman na Balkanu nastaviti ako dobije drugi mandat 3. novembra, rekavši Vučiću i Hotiju da se raduje posjeti obje zemlje "u ne tako dalekoj budućnosti".

On bi bio prvi američki predsjednik koji je posjetio Srbiju od Džimija Kartera koji je prisustvovao sahrani jugoslovenskog vođe Josipa Broza Tita 1980.

Bez obzira na to, neki regionalni analitičari dovode u pitanje posvećenost administracije dubljem uplitanju u složenu politiku Balkana.

Neki čak vide i ceremoniju potpisivanja u Beloj kući prevashodno vođenu željom administracije da naglasi neku spoljnopolitičku pobedu uoči izbora u novembru.

"Nije bilo stvarnog strateškog pristupa ili planiranja u vezi spora između Srbije i Kosova, prije bi se moglo reći da je to bio nekakav PR događaj koji je vrlo važan za kampanju", rekla je Majda Ruge, analitičarka za Balkan u Evropskom savetu za međunarodne odnose u Berlinu.

Tramp je trenutno, prema anketama, za petama svog demokratskog izazivača Džoa Bajdena – očekuje se da će njihova trka biti tesna.

Maršal Haris, bivši zvaničnik Stejt Departmenta koji je radio u ambasadama SAD na Balkanu, a kasnije savetovao senatora Boba Dola , rekao je da je sporazum bio korak u dobrom pravcu, ali da nije bio na nivou ceremonije koja se odigrala u Ovalnom kabinetu.

"Ako pažljivo pogledate sporazum, on nije ono za šta ga administracija predstavlja. Ovo nije sjajan spoljnopolitički uspeh," rekao je za RSE.

Sporazumom se Kosovo i Srbija obavezuju na izgradnju putnih i železničkih veza koje povezuju njihove glavne gradove kako bi se povećao protok roba i ljudi, što bi bilo poželjan razvoj događaja koji bi mogao privući investicije sa Zapada.

Takođe obavezuje Kosovo da se pridruži inicijativi slobodnog kretanja bez pasoša i bez carina koja treba da uključi Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju.

Ali sporazum nije uspeo u međunarodno navedenom cilju da ubedi Beograd da prizna svoju bivšu pokrajinu, koja je bila u središtu više od decenije dugih neprekidnih pregovora uz posredovanje Evropske unije.

Kosovo, čije stanovništvo etnički Albanci čine više od 90 posto, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008. godine.

Bez obzira na to, posredovanje Trampove administracije označilo je prvi opipljivi znak saradnje dve susjedne države otkako su pregovori sa EU prekinuti pre dve godine.

Priština je 2018. godine zadala udarac uvođenjem carina od 100 odsto na robu iz Srbije zbog njene "agresivne kampanje protiv Kosova", odnosno zbog politike lobiranja u zemljama da povuku svoje priznanje Kosova i sprečavanja pridruživanja međunarodnim organizacijama, poput Interpola. Carinski namet - koji su kritikovale Sjedinjene Američke Države - ukinut je u aprilu.

Sporazum od 4. septembra uključuje jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije u vezi oduzimanja priznanja Kosova i njegovog pridruživanja međunarodnim organizacijama.

Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika za mirovne pregovore između Srbije i Kosova, i drugi američki zvaničnici otputovali su na Kosovo i u Srbiju samo nekoliko sedmica nakon ceremonije potpisivanja kako bi proučili mogućnosti američkih investicija i pokrenuli ekonomski sporazum.

Delegacija je dovela najviše zvaničnike iz američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), Američke razvojne banke i Američke agencije za međunarodni razvoj.

Stejt Department je rekao da će veće učešće privatnog sektora SAD i ulaganja u Srbiju i Kosovo, za šta sporazum stvara priliku, omogućiti bolje suprotstavljane kineskom i ruskom uticaju u tim zemljama.

Grenel je tvrdio da bi izgradnja snažnih ekonomskih i ličnih veza dve zemlje mogla postati temelj na kojem će se na kraju doći do političkog rešenja.

Rekao je da narod na Kosovu i u Srbiji decenijama trpi ekonomske posledice dok čeka da njihovi lideri postignu političko rešenje i da je došlo vreme da se "preokrene" scenario mirovnih pregovora.

"Tokom naredne godine ćemo videti da će se povećanje i otvaranje novih radnih mesta u regiji ustaliti, a onda, godinu dana od sada, sudite nam o tome kako ide politički proces", rekao je Grenel na ceremoniji potpisivanja.

"Da vidimo može li fokusiranje na ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta pokrenuti političke stvari," rekao je.

Analitičarka Ruge, koja je govorila pred Kongresom o balkanskoj politici u oktobru 2019., rekla je da Trampova administracija - ukoliko osvoji drugi mandat - neće moći pretvoriti ekonomske sporazume u politički napredak bez strateškog plana u koordinaciji s Evropljanima koji vode pregovore.

"To je jedini način na koji stvarno možete pristupiti tim stvarima. Ali koordinacija u stvari ne postoji u ovom trenutku", rekla je.

Trampova odluka iz oktobru 2019. da Grenela - bivšeg američkog predstavnika u Ujedinjenim nacijama i njegovog tadašnjeg ambasadora u Nemačkoj – postavi za specijalnog predsedničkog izaslanika iznenadila je mnoge jer nije imao diplomatskog iskustva na Balkanu.

Ali pristalice kažu da mu je to dalo novi pristup rešavanju problema koji je pružao otpor zapadnim pregovaračima dve decenije.

Grenel, Trampov savetnik od povjerenja, možda je tražio poziciju da demonstrira svoje "spoljnopolitičke sposobnosti", a istovremeno je i predsedniku pružio pravovremene rezultate, rekla je Domi.

Hoće li ekonomski sporazum imati značajnih rezultata u Trampovom drugom mandatu, delom zavisi od toga koju ulogu preuzima Grenel, rekao je Florian Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na austrijskom Univerzitetu u Grazu.

"Ako on nestane iz vidika, Trampova administracija bi jednostavno mogla potpuno da odustane od svega. Pogotovo ako shvate da od toga nema puno koristi", rekao je Biber.

Istovremeno, dalje učešće Grenela ne mora nužno olakšati snažnu saradnju SAD i EU u mirovnom sporazumu, kazao je Biber, nazivajući Trampovog izaslanika "najnepopularnijim američkim diplomatom" u Briselu i Berlinu.

"To ne predstavlja dobru osnovu za bilo kakav dijalog," rekao je.

Bajdenov uticaj

Trampova nesklonost postojećim međunarodnim ugovorima - poput Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i značajnog Iranskog nuklearnog sporazuma - mogla bi dati nadu balkanskim liderima koji postavljaju osetljivo pitanje promena granica ako Tramp osvoji drugi mandat, rekao je Biber.

Džon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost od aprila 2018. do septembra 2019., rekao je da je ideja iskrsla, ali je Grenel kazao da nikada nije razgovarao o promenama granica u razgovorima s liderima Kosova i Srbije.

Pobeda Bajdena 3. novembra verovatno bi "sahranila" ideju radikalnog redizajniranja postratnog poretka na Balkanu, rekao je Biber.

Regionalni stručnjaci takođe kažu da bi Bajdenova Bela kuća pokušala da radi zajedno sa EU na politikama rešenja balkanskih problema.

Bajden je ponavljao da bi išao za poboljšanjem transatlantskih odnosa i izgradnje poverenja u američku posvećenost NATO za koji je rekao da Tramp potcenjuje.

Izborni štab kandidata Demokratske partije nije odgovorila na pitanje RSE o politici na Balkanu.

Bjden, koji je bio član Senatskog odbora za spoljne odnose dugi niz godina pre nego što je bio potpredsednik Baraku Obami, ima dugu istoriju uključenosti na Balkanu.

U aprilu 1993. godine, dok su u bivšoj Jugoslaviji besnili etnički ratovi, Bajden je proveo nedelju dana putujući po Balkanu i sastajući se sa ključnim zvaničnicima, uključujući srpskog lidera Slobodana Miloševića.

Bio je jedan od kosponzora predloga Senata iz 1995. godine kojim je ukinut embargo Ujedinjenih nacija na oružje Bosancima koji se bore protiv Srba.

Bajden je takođe podržao NATO bombardovanje Srbije 1999. godine kako bi se zaustavilo etničko čišćenje na Kosovu i založio se za širenje članstva u NATO na istočnu Evropu, uključujući Sloveniju i Hrvatsku.

Kao potpredsednik 2016. je posetio Srbiju i Kosovo kako bi ohrabrio lidere da normalizuju svoje odnose.

Bajden je naišao na hladni doček nekih u Beogradu, gde je izrazio saučešće ubijenima u vazdušnom napadima NATO 1999. godine, čime je bio prvi visoki američki zvaničnik koji je u Srbiji izrazio takva osećanja.

Ali sledećeg dana na Kosovu, tokom svog proputovanja, počastvovan je ulicom koja nosi ime njegovog nedavno preminulog sina, koji je radio na Kosovu po završetku rata sa Srbijom, pomažući u obuci lokalnih tužilaca i sudija.