Šta tačno piše u pismu koje su kongresmeni uputili Bajdenu

U danas objavljenom pismu 16 kongresmena koje je upućeno američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, poziva se na unapređenje odnosa SAD i Srbije, uz podsećanje na dugu diplomatsku istoriju dve zemlje i njihove snažne odbrambene, bezbednosne i ekonomske veze, prenosi Tanjug.

"Pišemo Vam povodom 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa SAD i Srbije i da bismo ohrabrili vašu Administraciju da produbi odnose između naše dve zemlje", navodi se u pismu kongresmena, koje je objavio ambasador Srbije u SAD Marko Ðurić na Tviteru uz fotografiju dokumenta.

Nema puno zemalja koje imaju ovako obimnu diplomatsku istoriju, navode kongresmeni i podsećaju da su Sjedinjene Države i Srbija bili bliski saveznici u Prvom i Drugom svetskom ratu, kada su se Amerikanci i Srbi borili rame uz rame da sačuvaju slobodu u Evropi i širom sveta.

U Prvom svetskom ratu, prema podacima sa Pariske mirovne konferencije održane 1919. godine, Srbija je izgubila 53 odsto muške populacije starosti između 18 i 55 godina i 28 procenata ukupne populacije.

"Ove tragične žrtve povezuju naše nacije", ističu kongresmeni.

Oni podsećaju i da je američki predsednik Vudro Vilson, da bi pokazao američku solidarnost sa svojim saveznikom, istakao srpsku zastavu iznad Bele kuće, naglašavajući nesalomivi duh srpskog naroda i njegovu spremnost da žrtvuje sve za slobodu i nezavisnost.

"Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost", rekao je Vilson, podsećaju u pismu američki kongresmeni.

Oni navode da su, i kada je sredinom prošlog veka ponovo izbio svetski rat, SAD i Srbija nastavile borbu za slobodu, a Srbija se, kako naglašavaju, pokazala kao ključni saveznik i iskren prijatelj SAD.

Američki kongresmeni naglašavaju da je tokom operacije Halijard, hiljade Srba rizikovalo svoje živote da spase preko 500 američkih pilota koji su oboreni iznad Srbije, kao i da je Srbija 2020. godine svečano otvorila spomenik u znak sećanja na ovu operaciju.

Oni podsećaju i da je komandant američke Komande za specijalne operacije u Evropi (SOCEUR), general-major Dejvid Tabor, u obraćanju na ovoj ceremoniji izjavio: ''Ovo je važan dan i moramo da se setimo običnih Srba, ljudi koji su 1944. učinili nemoguće".

Kaže se i da je uprkos tome što je bila komunistička zemlja i van NATO i Evropske zajednice, Srbija sarađivala sa SAD kroz ključne načine kako bi, kako navode, ''sprečila sovjetsku dominaciju u Evropi'' i unapredila zajedničke interese dve zemlje, a da je danas nezaobilazan partner Vašingtona i na regionalnom i na globalnom nivou.

Navodi se i da je Beograd nedavno pokazao ovo partnerstvo pružajući utočište za više od 60 avganistanskih radnika i njihovih porodica.

Iako Srbija ostaje izvan NATO, SAD i Srbija imaju snažne obdrambene i bezbednosne veze, a Beograd, kako navode kongresmeni, najviše svojih zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i drugim članicama NATO.

Srbija je, podseća se, i članica globalne koalicije za borbu protiv Islamske države i gaji aktivno partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja.

Srbija je, shodno broju stanovnika, i jedna od evropskih zemalja koje daju najveći doprinos mirovnim misijama u svetu što ilustruje kakvu je izuzetnu transformaciju ta država prošla u protekle dve decenije od "uvoznika do izvoznika bezbednosti", ističe se u pismu.

U ekonomskom pogledu, dodaje se, Srbija ima jednu od najviših stopa rasta u Evropi i njena stopa nezaposlenosti je prepolovljena od 2012. godine.

Ukazuje se da, prema podacima Privredne komore Srbije, sektor IT i inovacija sada predstavlja 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije i da se širi za 25 odsto svake godine.

Američke kompanije doprinele su ekonomskom uspehu Srbije sa više od četiri milijarde dolara investicija i zapošljavanjem više od 20.000 radnika, a među tim kompanijama ističu se NCR, Bol Pekidžing, Koka-kola, Majkrosoft, Orakl, FIS, IBM i mnoge druge, navodi se u pismu.

SAD i Srbija su 2018. godine potpisale Memorandum o razumevanju o saradnji u infrastrukturnim projektima i kompanija Behtel sada gradi Moravski koridor, prvi auto-put spreman za uvođenje 5 G tehnologije u Srbiji, što je projekat vredan milijardu dolara.

Da bi se održao ovaj ekonomski uspeh, Srbija je, zajedno sa Albanijom i Severnom Makedonijom, angažovana u procesu regionalne ekonomske integracije pod nazivom "Otvoreni Balkan".

To je izvorna inicijativa te tri zemlje sa ciljem širenja trgovinskog partnerstva, zbližavanja ljudi i pripreme za odgovornosti koje nosi puno članstvo u Evropskoj uniji koje ove zemlje žele i zaslužuju, navodi se u pismu.

Važno je istaći da ova dinamika i principi dokazuju zajedničke težnje Srbije i SAD da se Balkan usidri u okvir celovite, slobodne i miroljubive Evrope, naglašavaju kongresmeni.

Srbija i SAD dele dugotrajnu istoriju saveznika i partnera, navodi se i dodaje da je 140. godišnjica zvaničnih diplomatskih odnosa dve zemlje prekretnica koja "nam omogućuje da sagledamo prošlost ali što je još važnije treba da nas navede da zamislimo budućnost u kojoj su Srbija i SAD pronašle načine da prodube veze".

Kao što je rekao čuveni srpsko-američki izumitelj Nikola Tesla, koji povezuje dve zemlje svojim doprinosom čovečanstvu: "Budućnost će reći istinu i proceniti svakog na osnovu njegovog rada i dostignuća".

"Pozivamo vašu Administraciju da radite sa našim prijateljima u Beogradu kako bi ova vizija postala realnost", zaključuje se u pismu.

Pismo su potpisali Klaudija Teni, kopredsedavajuća Srpskog kokusa, članica Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma, Emanuel Kliver, kopredsedavajući Srpskog kokusa, Brajan Ficpatrik, član Srpskog kokusa i član Obveštajnog komiteta, Gas Bilirakis, član Srpskog kokusa, Dejvid Meklini, član Srpskog kokusa, Erik Svolvel, član Obaveštajnog komiteta, Dejvid Sisilin i Den Mejser, član Spoljnopolitičkog komiteta, Bil Džonson, član Srpskog kokusa.

Među potpisnicima su i Majk Tarner, član Vojnog i Obaveštajnog komiteta, Bred Venstrap, član Obaveštajnog komiteta, Frenk Mrvan, član Srpskog kokusa, Greg Stojbe, član Spoljnopolitičkog komiteta i Srpskog kokusa, Mark Vizi, član Vojnog komiteta, Bred Šnajder, član Spoljnopolitičkog komiteta i Srpskog kokusa, kao i Ted Lieu, član Spoljnopolitičkog komiteta.