Tanasković: Korisno da Srbija u non-pejperu članicama SE iznese svoje viđenje iako je većina priznala Kosovo

Profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da iako u vezi sa Kosovom Srbija u Savetu Evrope ne može da očekuje veliko razumevanje, jer je većina država članica priznala njegovu nezavisnost, da je ipak korisno to što će Srbija putem non-pejpera svim članicama Saveta Evrope argumentovano, jasno i nedosmisleno izneti svoje viđenje situacije nastale, kako kaže, ko zna kojim po redu, kršenjem međunarodnog prava i grubim, diskriminatornim primenjivanjem dvostrukih standarda “prijatelja Kosova” u odnosu na Srbiju.

„Scripta manent! (Napisano ostaje prim.aut). To je važno i zbog koraka koje Srbija ima nameru da preduzme u slučaju prijema Kosova u Savet. Kako da Srbija ravnopravno sedi u jednoj međunarodnoj organizaciji sa delom svoje teritorije? Da se ne kaže da nisu znali, premda, naravno, svi dobro sve znaju. Primanje “Kosova” kao države u Savet Evrope nikako nije neutralno za status samog Saveta i njegovu buduću aktivnost i kredibilitet. A što se argumenata naše strane tiče, mislim da ih doista nije potrebno ponavljati. Verujem da bi valjalo na neki način saopštiti i to da one koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost 'Kosova' nije svrsihodno ubeđivati da ono u međunarodnopravnom smislu ne može biti država, jer su svesno to pravo prekršili, već naglasiti da, i kad bi bilo država, što za Srbiju nije, iz niza razloga na osnovu prihvaćenih kriterijuma Saveta Evrope, usled skandaloznog i neodgovornog ponašanja privremenih vlasti u Prištini, ne bi ispunjavalo uslove za članstvo. To je onaj aspekt koji je naprasno 'zaboravila' Dora Bakojani“, navodi Tanasković.

Naš sagovornik objašnjava da je “non-pejper” u novije vreme često korišćeni, najneformalniji vid eksterne diplomatske komunikacije, odnosno diplomatskog obaveštavanja i da se koristi u bilateralnoj diplomatiji, dok primalac takve poruke nema obavezu da na nju odgovori.

„Očekuje se, međutim, da je primi k znanju, razmotri. Tako se i “non-pejper” o kome govorimo upućuje svim državama članicama Saveta Evrope, a ne Savetu. Međutim, pošto će je svi primiti, ona je praktično upućena ovom međunarodnom telu u celini. Iako u vezi sa “Kosovom” Srbija u Savetu Evrope ne može očekivati veliko razumevanje, jer je većina država članica priznala njegovu nezavisnost, a one najuticajnije su odlučne da, kršeći Statut, procedure i duh Saveta, primanjem “Kosova” učine korak na putu afirmisanja međunarodnog subjektiviteta ovog, pravno i faktički gledano, (okupiranog) protektorata. Korisno je, ipak, da Srbija svim članicama Saveta Evrope argumentovano, jasno i nedosmisleno iznese svoje viđenje situacije nastale ovim, ko zna kojim po redu, kršenjem međunarodnog prava i grubim, diskriminatornim primenjivanjem dvostrukih standarda “prijatelja Kosova” u odnosu na Srbiju“, kaže Tanasković.

Kako ističe, on veruje da diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u kontinuitetu planski i sistematski rade u zemljama svoje akreditacije na ažuriranom predočavanju argumentacije Beograda domaćinima, što ne podrazumeva samo ministarstva inostranih poslova i vladine resore, odnosno zvanične institucije, već najširi spektar i sve slojeve javnosti.

„Bez takvog stalnog angažovanja nikakva kampanja ne može dati rezultata, iako se pred odlučujuće sednice i događaje prirodno mora usredsređeno i koordinisano voditi. Važno je delovati prema podnosiocima i kosponzorima inicijative za prijem ’Kosova’, zatim se pouzdano obavestiti o stavu svake pojedine države, kako bi se pripremili diplomatski nastup i taktika na sednici na kojoj se bude konačno odlučivalo, a neophodno je, naravno, i posvetiti posebnu pažnju državama za koje se procenjuje da bi mogle biti protiv prijema 'Kosova', iako su ga priznale, jer je i uzdržavanje bolje od pozitivnog glasa“, navodi Tanasković.

U Savetu Evrope, kako navodi, ima 12 država koje nisu priznale Kosovo.

„Manevarski prostor Srbije jeste minimalan, ali, kako je jednom rekao Ivo Andrić, njega za diplomatiju uvek ima“, zaključuje Tanasković.