Tranzicija KBS-a u vojsku izaziva kontroverze i zabrinutost

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da bi Kosovske bezbednosne snage trebalo da se razviju u vojsku do 2028. godine, ali da postoji snažno protivljenje Srbije. Dok politički posmatrači širom sveta budno prate Kosovo nakon izbora koji bi mogli da dovedu do perioda parlamentarnog zastoja, postoje zabrinutosti i kontroverze oko budućnosti bezbednosnog aparata na Kosovu, piše Juronjuz.

U svetlu sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu i vojnog jačanja širom Balkana, odbrambeni kapaciteti Kosova došli su do izražaja jer se, kako navode, „mlada multietnička nacija od oko 1,6 miliona stanovnika“ i dalje oslanja na međunarodnu zajednicu za svoju zaštitu.

Od sukoba devedesetih godina i kampanje Nato bombardovanja srpskih snaga 1999. godine, međunarodne mirovne misije Kfor i Euleks služe kao vojne zaštitne snage i podrška Kosovskoj policiji i pravosuđu — u okviru mandata Ujedinjenih nacija.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, uz podršku SAD, iako to ne priznaju Beograd i pet zemalja EU (Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija). Kosovo je 2022. podnelo kandidaturu za članstvo u EU, podseća Juronjuz.

S obzirom na sve nesigurniju bezbednosnu situaciju u regionu, jedno posebno kontroverzno pitanje je izgradnja kosovskih oružanih snaga, čemu se Beograd oštro protivi. Srpski političari tvrde da bi to moglo da se iskoristi za proterivanje preostalih Srba sa Kosova.

Podseća se i da su lako naoružane Kosovske bezbednosne snage (KBS) osnovane 2009. godine, pretežno zadužene za civilnu odbranu, reagovanje u kriznim situacijama i uklanjanje naredbi. Kosovski parlament je 2018. godine usvojio Zakon o transformaciji snaga bezbednosti u vojsku od 5.000 ljudi, u odnosu na tadašnjih 2.500.

Razvoj KBS-a je takođe izazivao podele unutar EU i Natoa, navodi Juronjuz, ukazujući da među nekim zapadnim zemljama postoji zabrinutost da bi to moglo da pogorša međuetničke tenzije, dok su druge podržale ideju o „lakoj“ vojsci kao institucionalnoj komponenti „kosovske države“ — i ključu za ravnotežu snaga u jugoistočnoj Evropi. 

„Jedan od stubova države, pored teritorije, stanovništva i vlade, je i vojna sila“, rekla je u intervjuu za Juronjuz Mimoza Ahmetaj, bivša ministarka za evropske integracije zemlje i kandidatkinja za poslanicu DPK na izborima, čiji se rezultati još čekaju.

„I, mi ne radimo ništa drugo što druge zemlje ne rade. U stvari, mi živimo u realnosti našeg vremena kada se zemlje takmiče u militarizaciji“, rekla je Ahmetaj, koja je, između ostalih diplomatskih funkcija, bila i ambasador Kosova u Briselu.

Iako veruje da bi vojska bila od koristi građanima Kosova, priznaje da mora imati podršku Zapada.

„To je nešto što mora da se uradi u skladu sa onim što je odlučeno u Briselu sa Natom još 2015. godine“, rekla je Ahmetaj.

I za EU i za Nato, KBS mogu da evoluiraju u formalnu vojsku samo u okviru dijaloga sa Srbijom, prema Briselskom sporazumu iz 2013, planu od 15 tačaka za normalizaciju odnosa između suseda i bivših ratnih neprijatelja.

Međutim, bezbednosna situacija se duboko promenila u Evropi i na Balkanu u poslednjih 12-ak godina. Dijalog između Prištine i Beograda doživeo je krah 2023. godine, a ideja o stabilnom geopolitičkom okruženju je odavno nestala. 

„Imamo ovo gomilanje vojski širom Balkana. Nije samo na Kosovu. Srbija takođe kupuje mnogo oružja i mnogo opreme“, rekao je za Juronjuz politički analitičar iz Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić.

„Dakle, imamo negativan trend gde umesto miroljubivih zemalja imamo više naoružanih zemalja“, rekao je Rapajić.

Šest zemalja Zapadnog Balkana pokušavaju da se prikažu kao odgovorni i autonomni akteri koji su u stanju da obezbede sopstvenu bezbednost i eliminišu stereotipe iz 19. veka o regionu kao o buretu baruta Evrope, kažu analitičari.

„U stvari, mi ne želimo da nastavimo da budemo potrošači bezbednosti koju pruža Nato, ali bismo želeli da ponudimo bezbednost našim građanima unutar granica Kosova“, rekla je Ahmetaj i dodala da je to proces u sklađen sa Nato Alijansom.

Zajedno sa Nemačkom, Turskom i Velikom Britanijom, SAD su bile jedan od glavnih podržavalaca KBS. Ipak, Srbija se sada nada da će Vašington preispitati svoju podršku Kosovu.

„Srpska zajednica na Kosovu ima velika očekivanja od nove administracije u Vašingtonu. Zaglavili smo u ovim pregovorima (u Briselu) bez mnogo rezultata“, rekao je Rapajić, ističući da je stvaranje vojske nešto oko čega sve zajednice na Kosovu moraju da se dogovore i odobre.

„Ustav Kosova kaže da ovakve odluke mora da odobri skupštinska većina, kao i većina etničkih zajednica. To je zaštitni mehanizam koji potvrđuje da Kosovo nije albanska država, već multietnička država“, objasnio je.

Kosovski parlament ima 120 mesta, od kojih je 20 rezervisano za manjine, uključujući etničke Srbe.

Prema rečima savetnika za odbranu i bezbednost Kadrija Kastratija, bivšeg general-potpukovnika KBS-a, visokog pripadnika OVK i bivšeg oficira raspuštene JNA, potencijalnoj vojsci Kosova bilo bi potrebno najmanje 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 rezervista sa efikasnim odbrambenim naoružanjem.

KBS nnisu predviđene da imaju punopravne vazduhoplovne snage ili tenkove, ali će verovatno biti opremljene borbenim helikopterima, protivvazdušnim raketnim sistemima i protivtenkovskim sistemima, između ostalog.

Kurtijeva vlada je nabavljala turske bespilotne letelice Barjaktar i naredila kupovinu američkih protivtenkovskih projektila Džavelin, kao i helikoptera Blek Hok.

Kosovo takođe planira da izgradi svoju prvu državnu fabriku municije i laboratoriju za dizajn dronova, kako bi podstakla svoju odbrambenu industriju, rekao je Kurti prošlog novembra.

Ali, njegova vlada nije uspela da konstruktivno sarađuje sa Kforom i Euleksom u ključnim trenucima u oblasti severnog Kosova sa srpskom većinom u poslednje dve godine, rekao je Kastrati.

„Kosovska policija je ovlašćena da uradi sve na severu u skladu sa zakonom. Ipak, mora da obavesti Kfor“, objasnio je Kastrati. 

Dodaje da je vlada u Prištini, međutim, preduzela populističke akcije kako bi dobila više glasova i stekla veću popularnost akcijama na severu.

„Moramo da održavamo linije komunikacije sa EU i SAD za sve ovde na Kosovu“, zaključio je Kastrati.