U ime Hrvatske Mesić još 2010. lobirao za priznanje Kosova

Stjepan Mesic
Izvor: Tanjug

Nedavni poziv šefa hrvatske diplomatije Gordana Glića Radmana, koji je pozvao preostalih pet članica EU koje to nisu uradile da priznaju Кosovo, a potom ocenio da je za stabilnost regiona ključno poštovanje teritorijalne celovitosti država, sagovornici "Euronews Srbije" vide kao deo taktike u prikupljanju poena na unutrašnjem političkom planu.

Oni su saglasni u oceni da ovakva inicijativa ne može da ima značajnije efekte u narednom periodu, ali ukazuju da bi u obzir trebalo uzeti i šire okolnosti, a pre svega pritisak na pet zemalja EU koje nisu priznale Кosovo i koji je u poslednje vreme svi vidljiviji.

Da je reč o jednoj vrsti agende koju Hrvatska ima kada su u pitanju Srbija, ali i region smatra Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor na FPN.

"Očigledno je da ne samo Hrvatskoj, nego i brojnim drugim međunarodnim akterima, koji su i na svetskoj sceni uticajniji, u ovom trenutku je stalo do toga da se odluka tih pet država koje nisu priznale kosovsku nezavisnost na neki način izmeni i čini mi se da je tu zapravo stavljen fokus na odnos Grčke, Rumunije, Španije, Slovačke i Кipra prema kosovskom pitanju", navodi Đukanović.

Nikola Burazer iz Centra savremene politike ukazuje da kod nekih aktera na međunarodnoj sceni postoji stav da bi takva dinamika mogla na drugačiji način da "reši" kosovski problem, budući da bi to pružilo evropsku perspektivu Кosovu i stavilo Srbiju "pred svršen čin".

"Odsustvo priznanja od strane pet država članica EU je veći problem za evropsku perspektivu Кosova od odsustva priznanja od strane Srbije. Ne verujem, međutim, da ova inicijativa može da ima značajnije efekte u narednom periodu", navodi on.

Teško do promene stava pet članica

I prema mišljenju Đukanovića i Burazera, u narednom periodu ne treba očekivati da će doći do promene stava neke od pet zemalja članica EU.

Đukanović napominje da Grčka na neki viši nivo uspostavlja odnose sa Prištinom u ovom trenutku.

"Nisam siguran da bi ipak u nekom doglednom vremenu došlo do suštinske promene njenog stava kada je u pitanju Кosovo", kaže on.

Burazer takođe smatra da ne treba očekivati promenu u narednom periodu.

"Dokle god traje proces dijaloga i dokle god je Srbija u njemu konstruktivna, promena odluke bilo koje od pet država članica bi nanela veliku štetu ovom procesu", napominje on.

Po njegovom mišljenju, Hrvatska nije u poziciji da samostalno vrši jači pritisak.

"Hrvatska svakako nije u poziciji da samostalno vrši jači pritisak na njih u tom pravcu, tako da ovu izjavu vidim više kao načelnu podršku kosovskoj evropskoj perspektivi, koja bi svakako bila 'otkočena' ako bi pomenutih pet zemalja promenilo svoj stav", kaže za Euronews Srbija.

Hrvati i ranije lobirali

Hrvatski analitičar Davor Đenero podseća da je Hrvatska relativno rano, u martu 2008. godine, priznala nezavisnost Кosova, a to je učinila u paketu sa dve članice NATO saveza - Mađarskom i Bugarskom. On ukazuje da nova inicijativa hrvatskog ministra nije iznenađenje. Potez vidi i kao deo šire međunarodne aktivnosti i novih globalnih okolnosti.

"Pobedom multilateralističke, atlantističke administracije u SAD i uspostavljanjem administracije Džoa Bajdena, ali i sazrevanjem okolnosti unutar EU, stvoreni su uslovi za potiskivanje patogenog uticaja Rusije s Balkana i za ubrzanje dijaloga Кosova i Srbije pod pokroviteljstvom EU. Ako se pregovori odvijaju pod pokroviteljstvom EU, uz pomoć SAD, te ako svi priznaju nezavisnost Кosova, lako je moguće Putina i Rusiju potisnuti sa Balkana", napominje Đenero.

Međunarodni sud pravde je 2010. godine presudio da Deklaracija o nezavisnosti Кosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, i već tada je, kako navodi Đenero, tadašnji predsednik Stjepan Mesić "lobirao" kod tadašnjeg predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča.

Od objave Savetodavnog mišljenja, kako ukazuje Đenero, Hrvatska snažno podupire priznanje Кosova i njegov suverenitet.

"Savetodavno mišljenje daje jasno objašnjenje i za tezu hrvatskog ministra, kako je važno da praktično sve države članice EU, državnog saveza koji se zasniva na načelima vladavine prava i zaštite ljudskih prava, priznaju nezavisnost Кosova, i da pritom insistiraju na načelu nepromenljivosti granica", dodaje on, uz ocenu da je samo "pitanje vremena" kada će i preostalih pet članica EU priznati Кosovo.

Кosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost, koju su priznale 22 države članice EU. To nisu učinili Кipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka, a u poslednje vreme se sve češće govori o mogućem pritisku na njih.

baba
21. Jun 2021.
bravo brate mesic uvek sa vama