UN: Tenzije između Kosova i Srbije i dalje visoke

Nerešene političke tenzije sa Srbijom i krhka situacija na severu i dalje negativno da utiču na stabilnost Kosova i sposobnost da u potpunosti iskoristi inicijative EU, navodi se u izveštaju Tima Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNKT).

„Tenzije između Kosova i Srbije ostaju visoke, uprkos godinama napora koje je omogućila Evropska unija (EU) da se normalizuju odnosi između dve zemlje“, navodi se u izveštaju Tima Ujedinjenih nacija za Kosovo, koji se sastoji od 18 agencija, fondova i programa Ujedinjenih nacija aktivnih na Kosovu. 

Opisujući situaciju na terenu, dokument naglašava da je nedostatak napretka u dijalogu doveo do krize na severu, pretežno naseljenom Srbima.

„Dvadeset pet godina nakon završetka sukoba 1999. godine, postignut je mali napredak ka pomirenju između Beograda i Prištine, kao i između zajednica unutar Kosova. Situacija na Kosovu i dalje je na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sever Kosova, pogođen krizom, ometa strane investicije, održivi razvoj, saradnju i regionalnu integraciju“, navodi se u dokumentu.

Takođe se pominju pitanja koja su doprinela blokadi procesa i povećanju polarizacije između strana.

„Političke blokade oko uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, međusobno priznanje između Beograda i Prištine i neuključivanje potpisa strana u Briselski i Ohridski sporazum iz 2023. godine više su poslužili polarizaciji nego normalizaciji odnosa. EU smatra Kosovo odgovornim za eskalaciju tenzija na severu i uvela je mere u junu 2023. godine, uključujući obustavu razvojne pomoći Kosovu. Ove mere najvećeg donatora Kosova imale su usporavajući efekat na njegove napore da postigne ciljeve Agende 2030“, navodi se.

Iako je Kosovo postiglo napredak u demokratskom razvoju, posebno slobodnim izborima i mirnim političkim tranzicijama, prema izveštaju, suočilo se sa socijalnim, ekonomskim i ekološkim ranjivostima.

„Napredak ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COD) je bio spor i neujednačen. Kontinuirani izazovi uključuju smanjenje siromaštva, poboljšanje zdravlja i obrazovanja, postizanje rodne ravnopravnosti, rešavanje trostruke planetarne krize, klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, produktivno zapošljavanje i dostojanstven rad, kao i mir, pravdu i održive institucije“, navodi se.

U dokumentu se napominje da su ovi izazovi otežani nedostatkom podataka za mnoge indikatore COD-a, što je otežavalo kvantitativne procene. Izveštaj takođe analizira trendove stanovništva nakon prošlogodišnjeg popisa.

„Popis stanovništva i domaćinstava iz 2024. godine pokazao je pad broja stanovnika od 8,8 odsto u poređenju sa 2011. godinom, sa 1.739.825 na 1.602.515 stanovnika, uglavnom zbog emigracije, posebno mladih ljudi. Srednja starost stanovništva povećana je sa 30 godina u 2011. na 35 godina u 2024. godini, pri čemu je udeo stanovništva starijeg od 65 godina porastao sa 6,7 odsto na 10,9 odsto, što ukazuje na trend starenja koji zahteva jačanje sistema zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne zaštite kako bi se ojačao ljudski kapital“, navodi se u izveštaju.

Ali, uprkos ovim demokratskim trendovima, Kosovo ostaje jedna od zemalja sa najmlađim stanovništvom u Evropi.

„Učešće radne snage je nisko, sa samo 40,7 odsto radno sposobnog stanovništva. Učešće žena u radnoj snazi je najniže u Evropi, sa 24,2 odsto u poređenju sa 57,8 odsto za muškarce, dok je nezaposlenost mladih visoka, sa 17,3 odsto, sa 14,4 odsto za muškarce i 22,8 odsto za žene“, navodi se u izveštaju.

Prema Ujedinjenim nacijama, mnoga radna mesta, posebno u neformalnoj ekonomiji, ne nude adekvatnu socijalnu zaštitu, ostavljajući radnike izloženim lošim uslovima rada, niskim platama i nesigurnosti posla.

„Siromaštvo na Kosovu je opalo, ali je tempo pada usporen poslednjih godina, a podaci o siromaštvu su ograničeni. Povećanje plata samo po sebi nije poboljšalo blagostanje domaćinstava ispod granice siromaštva“, navodi se.

Dokument takođe analizira energetski sektor Kosova, koji se oslanja na lignit, „što uzrokuje degradaciju životne sredine i ozbiljno zagađenje vazduha, posebno u urbanim područjima“.

„Iako je Kosovo započelo tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, posebno kroz liberalizaciju tržišta energije, potrebna su ulaganja kako bi se osigurala održiva tranzicija. Štaviše, uticaji klimatskih promena, uključujući povećanje temperature, poplave i suše ugrožavaju socio-ekonomsku stabilnost Kosova, posebno u ruralnim područjima koja zavise od poljoprivrede“, navodi se u izveštaju.

Govoreći o političkoj situaciji na Kosovu, u dokumentu se navodi da se stabilnost upravljanja poboljšala dok je Samoopredeljenje služilo u punom mandatu (2022-2025).

„Međutim, nedovoljni administrativni kapaciteti ometali su efikasnu primenu ambiciozne agende reformi. Iako je Kosovo ojačalo mere protiv korupcije i poboljšalo transparentnost, korupcija ostaje prepreka smanjenju nejednakosti, povećanju efikasnosti i stvaranju podsticajnog okruženja za održivi ekonomski razvoj. Poštovanje ljudskih prava i vladavine prava za sve zajednice i obezbeđivanje odgovornosti u upravljanju neophodni su za dugoročnu stabilnost i razvoj Kosova.

Postojeći okvir ljudskih prava još uvek treba da se u potpunosti sprovede, posebno Zakon o zaštiti od diskriminacije“, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se takođe napominje da strateška lokacija Kosova i blizina tržištima EU nude mogućnosti za rast. Da bi se ova prednost u potpunosti iskoristila, Kosovu se preporučuje da razvije konkurentnu ekonomiju zasnovanu na inovacijama, posebno u zelenim sektorima, osiguravajući da je napredak pravedan i inkluzivan.

„Poljoprivreda ima potencijal da doprinese ekonomskom i društvenom razvoju, ali neformalnost, infrastrukturni izazovi i rodne nejednakosti ograničavaju produktivnost u različitim sektorima. Štaviše, digitalna transformacija će podstaći ekonomski rast i poboljšati efikasnost javnih usluga. Međutim, potrebno je rešiti izazove kao što su digitalni jaz, nedostatak veština i zastareli i neadekvatni propisi o korišćenju digitalnih alata i deljenju podataka između sistema. 

„Kako se Kosovo kreće ka održivom razvoju, rešavanje ovih praznina će pomoći u postizanju dugoročnog i inkluzivnog rasta“, navodi se u dokumentu.