Vukadinović: Mogući kratkoročni savezi iz nužde, ali Turska neće biti deo EU

Tvrdnja predsednika Turske Tajipa Erdogana da bi sa ovom zemljom Evropska unija postala bezbednija, pokušaj je pacifikacije proevropski nastrojene javnosti i ne deluje kao ostvariva opcija, ali su zato mogući „kratkoročni savezi iz nužde“ između Ankare i Brisela, smatra istoričar Igor Vukadinović.

„Uprkos izjavama Erdogana, punopravno članstvo Turske u EU ne deluje kao ostvariva opcija usled prevelikog broja objektivnih prepreka na tom putu. Ali moguće je da će doći do privremenog saveza iz nužde u kojem bi obe strane mogle da ostvare kratkoročne ciljeve: za EU birokratiju je to spoljnopolitička, a za režim u Turskoj unutrašnja konsolidacija“, ocenio je Vukadinović za Kosovo onlajn.

Smatra da su najave o članstvu Turske u EU deo „geopolitičke kalkulacije“ Erdogana.

„Iako su Erdoganove izjave o članstvu Turske u EU najverovatnije u funkciji dnevne politike i pacifikovanja proevropski nastrojenog dela turske javnosti, iz njih provejavaju i geopolitičke kalkulacije usled tektonskih promena koje se događaju u svetu. Potezi Trampove administracije su u velikoj meri obesmislili dosadašnji koncept Evropske unije kao periferije američke imperije, koja revnosno izvršava naređenja iz Vašingtona. To je prouzrokovalo identitetsku krizu i političke turbulencije među zemljama članicama ovog saveza“, ističe Vukadinović.

Zbližavanje Ankare i Brisela

Ne isključuje mogućnost zbližavanja Ankare i Brisela, a razloge vidi ne samo u unutrašnjim problemima Turske, već i u samoj EU.

„Očigledna je i kriza poluautoritarnih režima i apostrofira poput Erdoganovog u Turskoj, koji se nalaze pod sve većim pritiskom masovnih demonstracija i građanske neposlušnosti. Danas imamo situaciju da nijedan politički subjekt na tlu Evrope i Severne Amerike nije u potpunosti spokojan. Stoga se ne može isključiti mogućnost da će u preraspodeli političkih saveza u svetu doći do zbližavanja Ankare i Brisela“, smatra ovaj istoričar.

Turska bi, kao regionalna sila sa značajnim ljudskim i ekonomskim kapacitetima, nesumnjivo doprinela jačanju položaja Evropske unije u svetu, ali bi istovremeno iz korena izmenila i njen dosadašnji identitet i unutrašnju strukturu. Kada je reč o eventualnoj dobiti za Tursku, teško je ustanoviti da li bi joj taj čin doneo više štete ili koristi. Članstvo u EU bi eventualno moglo da dodatno ojača pozicije Turske na Kavkazu i na Bliskom istoku. S druge strane, usklađivanje sa evropskom birokratijom i propisima uglavnom se negativno odražavalo na ekonomski razvoj zemalja članica i zemalja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Balkanski činioci

Kada je reč o zainteresovanosti balkanskih političkih činilaca za članstvo Turske u EU, Vukadinović kaže da je jasno da je ono najveće u albanskom i bošnjačkom političkom establišmentu.

„Kao tradicionalni saveznici Turske, koji su prethodnih decenija bili štićenici Brisela i američke duboke države, Edi Rama i bošnjački političari su sada zabrinuti zbog neizvesnosti u pogledu Trampove spoljne politike. Ipak u tome postoji značajna razlika. Dok Ramu prvenstveno interesuje spoljnopolitička podrška očuvanju lične vlasti u Albaniji, bošnjačke političke elite se nadaju da će, uz spoljnu pomoć, uspeti da ostvare cilj ukidanja Republike Srpske i preuzimanja njene teritorije, a najavljeno hapšenje predsednika RS predstavlja najznačajniju tačku u sprovođenju ove operacije“, zaključuje Vukadinović.