Vuksanović: Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ga doživljava kao evropski problem

Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, ali je njena uloga u kosovskom sporu mnogo komplikovanija nego što deluje na prvi pogled, ocenjuje za Kosovo onlajn viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović i dodaje da postoji želja Beograda da Kina bude "mnogo istureniji zaštitnik".

Vuksanović navodi da poseta kineskog predsednika Si Đinpinga demonstrira "realnost koju imamo u povoju poslednjih šest godina: da je Kina zamenila Rusiju kao primarnog partnera Srbije van zapadnog sveta".

"Evidentno je da Beograd shvata da Peking ima mnogo više kapaciteta nego Moskva, ali isto tako treba da napomenemo da zbog rata u Ukrajini, da zbog činjenice da su veze Srbije i Rusije pod konstantnim monitoringom i konstantnim potencijalnim pritiskom, srpska vladajuća koalicija smatra da to možda otvara prostor da se treba ipak zaigrati na drugu kartu. Ova poseta je kontinuitet stare spoljne politike: s jedne strane koristite Kinu i Rusiju da kažete Zapadu 'shvatite nas ozbiljnije, dajte nam bolju ponudu ili idemo negde drugde', ali isto tako jeste potvrda ovog drugog mešanja karata gde ruska karta počinje da se zamenjuje kineskom kartom", smatra naš sagovornik. 

Što se tiče uloge Kine u kosovskom sporu, to je, kako dodaje, mnogo komplikovanije pitanje nego što deluje na prvi pogled.

"Kina iako ne priznaje Kosovo prvenstveno zbog svojih teritorijalnih sporova i problema, poput statusa Tajvana, Tibeta, Sinkjanga, unutrašnje Mongolije ili Hongkonga, ona za razliku od Rusije ne štrči sa svojim vetom u Savetu bezbednosti i zato što je tradicionalna kineska politika bila 'ne ulažemo veto u SB sem u onim sporovima i sukobima koji direktno zadiru u kineske strateške interese'. Znači Kini je mnogo više odgovaralo do sada da 'leti ispod radara', da prepušta tu štafetu Rusiji", kaže Vuksanović.

Kako ističe, videće se da li će se taj pristup promeniti.

"Beograd je imao podršku Kine kada je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti kosovske nezavisnosti i Kinezi su podržali ovu inicijativu Beograda, ali upravo u skladu sa ovom politikom 'letenja ispod radara'. Nisu recimo delegirali svog sudiju u finalni proces, iako su imali pravo. Sada kako Kina postaje sve ambicioznija, spremna je da savija svoju politiku kao što je posredovala između Irana i Saudijske Arabije, ali da li će na sličan način želeti da se aktivira u kosovskom sporu, pitanje je", navodi. 

Prema njegovim rečima, za sada deluje da Kina pitanje Kosova doživljava kao udaljeni spor koji je prvenstveno evropski problem.

"Ali postoji beogradski interes i želja lidera u Beogradu da Kina bude mnogo istureniji zaštitnik Beograda, jer Beogradu ni malo ne odgovara jedna tendencija koju viđaju, a to je da Moskva koristi kosovski presedan da opravdava teritorijalnu aneksiju u Ukrajini i drugim lokacijama na postsovjetskom prostoru. To Beograd stavlja u veoma nezgodnu poziciju, što se može videti po izjavama srpskih zvaničnika, ali i po glasanju Srbije u UN", smatra Vuksanović.

On dodaje da je jedna od ključnih poruka evropske turneje kineskog predsednik da na neki način, EU i dalje ostaje jedno od najvažnijih tržišta Kine. Podseća da zbog niza pitanja poput pandemije, ukrajinskog rata, tržišne konkurencije, "postoji nelagoda povodom Kine u Evropi", da se Kina definiše u dokumentima kao sistemski rival i aktera+ koji ima drugačiju koncepciju međunarodnog sistema od EU.

"Ovo je bio kineski pokušaj da i dalje pokažu neko svoje liderstvo, da i dalje održe kakav-takav kanal komunikacije sa Evropom i u tom pogledu su izabrane tri veoma specifične zemlje. S jedne strane, dve zemlje istočne Evrope, Srbija i Mađarska, gde su na vlasti elite koje su veoma otvorene prema Kini, a sa druge strane Francuska koja u ovom trenutku sa predsednikom Makronom ima tu neku neformalnu titulu političkog lidera EU", objašanjava. 

Vuksanović ističe da će najverovatnije postojati jedan stepen zainteresovanosti Pekinga za jugoistočnu Evropu, zbog činjenice da je rat u Ukrajini prekinuo veoma bitan krak inicijative "Pojas i put", onaj koji je trebao infrastrukturno da poveže Kinu sa Evropom, preko ruske, ukrajinske i beloruske teritorije.