Žiofre i Košar: Srbija učinila značajne korake usaglašavanja s EU, razumemo njenu poziciju

Žiofre i Koša
Izvor: EU

Zemlje kandidati za članstvo u EU imaju obavezu da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku postepeno usaglašavaju sa evropskom, a Srbija je u proteklom periodu učinila nekoliko značajnih koraka ka tom cilju, poput glasanja u Ujedinjenim nacijama i UNESCO-u, jasno se opredelila protiv neopravdane i neisprovocirane ruske agresije na Ukrajinu, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre.

„Srbija se usaglasila sa nekim sankcijama koje je Evropska unija uvela, a koje se odnose na majdansku krizu iz 2014. godine, podržala je i restriktivne mere protiv Belorusije i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Nema fiksiranih rokova, već očekivanja da će se to dogoditi”, rekao je Žiofre na predstavljanju novog strateškog plana  Evropske unije “Strateški kompas EU za bezbednosni odgovor”.

On je dodao i da je Evropska unija do sada uvela pet paketa sankcija protiv Rusije, ali da vodi računa da nijedna od tih mera ne pogodi države koje su partneri Evropske unije, kao što je Srbija.

„Moramo da zaštitimo naše komšije od sankcija, pogotovo kada je reč o gasu”, naveo je Žiofre i podsetio da je Brisel doneo odluku da Naftnu industriju Srbije izuzme iz paketa sankcija koje je EU uvela Rusiji, čime se ne ugrožava energetska stabilnost Srbije.

Žiofre ističe da Evropska unija sankcijama želi da primora Rusiju da okonča rat i vrati se dijalogu, ali je poručio i da Brisel ne vidi kraj ruske agresije i da se, nakon ratnih zločina u Buči, ne može isključiti mogućnost novog paketa sankcija prema Rusiji koji bi se odnosio na naftu i energente.

„Mi želimo da vidimo Srbiju da stoji uz nas. Radimo zajedno sa srpskim partnerima na tome da zaustavimo rusku agresiju na Ukrajinu i u stalnom smo dijalogu sa srpskom vladom oko tog pitanja”, naveo je Žiofre.

Evropska unija računa na podršku Srbije i usaglašavanje sa stavom Evropske unije povodom ruske agresije, kazao je i francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar.

On je naveo da Francuska, kao zemlja koja predsedava Savetom EU, razume da je pozicija Srbije izazovna.

„Srbija koja želi da postane članica EU ima i određene obaveze i očekujemo da će ih preuzeti, ali smo svesni i poteškoća. Lično me šokira količina ruske propagande u srpskim medijima. Svi moramo da se više potrudimo da objasnimo građanima šta se tačno događa u Ukrajini i pomognemo im da razumeju da nije u pitanju zapadna izmišljotina, već kršenje ljudskih prava i međunarodnog prava”, naveo je Košar.

On je podsetio da je Evropska unija od samog početka bila ujedinjena kada je reč o osudi ruske agresije na Ukrajinu i poručio da će tako i ostati.

„Ruski predsednik Vladimir Putin svojim jednostranim potezima uništio je sav diplomatski napor i naterao nas da reagujemo i tražimo načine da spasimo svetski poredak. Jedinstvo Unije je bilo važno jer je i sam Putin računao da će doći do podele među država članicama”,  rekao je Košar.

Pjer Košar i Emanuel Žiofre saglasili su se da je geopolitički momenat i povratak rata u Evropu pokazao koliko je značajano da Evropska unija razvija svoje bezbednosne kapacitete, kako bi bila u mogućnosti da zaštiti sve zemlje članice i njihove ekonomije.

„Strateški kompas je veliki iskorak u bezbednosnoj politici, koji se zasniva na 4 stuba - delovanje, bezbednost, ulaganje i saradnja. Evropska unija želi da postane efektniji i jači igrač u krizama i zbog toga ćemo do 2025. godine osnovati stalnu jedinicu za brzo delovanje koja će imati pet hiljada članova spremnih da odgovore na različite krize. Takođe, zaštitićemo evropske građane od sajber napada, hibridnog rata i manipulacije informacijama. Veliki bezbednosni izazov predstavljaju i klimatske promene”, naveo je Žiofre.

Ambasadori su naglasili i da je snaga Evropske unije u tome da kombinuje vojne i civilne strategije, zbog čega će se u narednom periodu posebna pažnja obratiti na povećanje vojnih budžeta zemalja članica.

„Evropska unija je jedna od glavnih ekonomskih sila, ali su naši vojni izdaci značajno manji u odnosu na ostale igrače. Postoji zajednička volja da se to sada promeni. Nemačka je već povećala svoj vojni budžet, a većina sredstava biće uložena u inovacije i razvoj nove opreme”, objasnio je francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar i dodao da je važno da Evropska unija radi sa partnerima na odbrani svetskog poretka u koji je, prema njegovim rečima, Rusija vratila silu.

Podsetili su i da je neopravdana ruska agresija na Ukrajinu dovela i do velike humanitarne krize i da je Evropska unija otvorila svoja vrata za više od četiri i po miliona izbeglica, što predstavlja najveću migrantsku krizu od završetka Drugog svetskog rata.