Žiofre: Tempo reformi zavisi od normalizacije odnosa Beograda i Prištine
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre predstavio je danas poslovnoj zajednici u Srbiji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i istakao da je konstatovan napredak u ekonomskim kriterijuma i da zemlja nastavlja sa dobrom monetarnom politikom, ali je ukazao da će tempo reformi biti uslovljen napretkom u vladavini prava, kao i da zavisi od normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prenosi Juronjuz.
"Imamo rast od četiri odsto, imamo i dosta stranih direktnih investicija, ali postoje i dugogodišnji izazovi koji se odnose na fiskalnu upravu, upravljanje javnim investicijama, učešće države u ekonomiji i povezani sa tim rizici", rekao je Žiofre.
Dodao je da se tržište rada poboljšalo, kao i da inspekcijski nadzor nije dovoljno efikasan.
Prema njegovim rečima, od poslovne zajednice se može čuti da postoji nedostatak radne snage i da to postaje sve veći problem.
Žiofre je naveo da je zelena tranzicija i dalje glavni izazov za sve, pa i za Srbiju i ukazao da se mora ubrzati prelazak kako bi i srpske kompanije bile što konkurentnije.
Potrebno je, kako je rekao, dekarbonizacija industrije, ulaganje u obnovljive izvore energije i nezavisnost od ruskih energenata.
"EU je i dalje prvi trgovinski partner, 63 odsto trgovine je sa EU, investicije su najvećim delom iz EU, 58 odsto", kazao je Žiofre i dodao da je Srbija ostala na 46 odsto evropskog proseka kada se govori o BDP-u po glavi stanovnika.
Prema rečima Žiofrea, javne investicije su i dalje visoke, a postupke za javne nabavke odlikuju brojni, kako je naveo, izuzeci od standardnih procedura.
Ukazao je da je potrebno ubrzati privredni rast i dodao da je to jedan od razloga zašto je Plan rasta predstavljen, navodeći da je to dobro za regionalne integracije i da je postignut određeni napredak u regionalnoj saradnji u okviru Berlinskog procesa i odblokiranjem Cefte.
"EU će nastaviti da bude uz Srbiju"
Govoreći o godišnjem izveštaju, Žiofre je rekao da će tempo reformi biti uslovljen napretkom u vladavini prava, kao i da zavisi od normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Žiofre je dodao da Evropska komisija smatra da je i dalje validna ocena da je Klaster 3 spreman za otvaranje i da je sada na zemljama članicama da odluče da li će taj klaster biti otvoren.
Poručio je da će EU nastaviti da bude uz Srbiju i politički i finansijski i naveo da je u prethodnih 10 godina EU Srbiji dala četiri milijarde evra bespovratnih sredstava.
Žiofre je ponovio da je u Izveštaju konstatovano da je potrebno unapređenje u oblasti transparentnosti, nezavisnosti pravosuđa, navodeći da su to pitanja koja ometaju napredak.
Kada je reč o civilnom društvu gde, kako kaže, pripada i biznis sektor, on je naveo da je veliki problem životna sredina i da je potrebno uspostaviti komunikaciju između Vlade Srbije i civilnog sektora.
"Sada postoji zamah u politici proširenja u EU, potrebno je drugačije i bolje da komuniciramo o pristupanju sa građanima u Srbiji", rekao je Žiofre.
Istakao je da će nova Komisija biti u potpunosti posvećena proširenju EU, kako na istok, tako i na Zapadni Balkan.
Predstavljanju godišnjeg izveštaja EK poslovnoj zajednici prisustvovala je i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, koja je rekla da je trenutak da shvatimo da je sada momenat da radimo više na preporukama kojih je, kako je navela, više nego prošle godine, s obzirom na to da se, kako je rekla, na prošlogodišnjim nije radilo.
Na početku predstavljanja Izveštaja održan je minut ćutanja za nastradale u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
0 komentara