Albanija selektivno sarađuje sa Kinom, američke investicije u povećanju

tirana
Izvor: travel-guide

Kada je reč o Albaniji, čini se da Sjedinjene Države prelaze sa uloge ravnodušnosti na učešće, prateći uticaj Kine u regionu. Angažman SAD naglašava potencijalni sukob između geoekonomskih ambicija Kine u regionu i rastućeg zapadnog uticaja., prenosi Telegrafi.

Dok je većina balkanskih zemalja prihvatila kineski novac, Albanija je odlučila da se selektivno sarađuje sa Pekingom. Na Balkanu postoji oko 120 projekata vezanih za Kinu u vrednosti od skoro 32 milijarde dolara, od kojih je većina u infrastrukturnom i energetskom sektoru, a Albanija se udaljila od rastućeg kineskog duga u zamenu za projekte.

Vašington je pozitivno odgovorio povećanjem investicija i vojnih veza. Početkom januara 2022, američka komanda za specijalne operacije u Evropi objavila je da uspostavlja vojnu bazu u Albaniji. To se dogodilo samo nekoliko meseci nakon što je zemlja bila domaćin vojne vežbe "Difender Jurop 2021", najveće operacije u jugoistočnoj Evropi od Drugog svetskog rata, piše Forin Polisi.

Američke investicije, iako još uvek male, brzo rastu. Prema podacima Centralne banke Albanije, američke strane direktne investicije tokom trećeg kvartala 2020. porasle su za 48 odsto ili oko 140 miliona dolara.

Obnovljeno interesovanje Vašingtona za Albaniju počelo je 2020. godine, kada se Albanija pridružila inicijativi "Čista mreža", programu administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je pokušavao da ospori dominaciju kineskih firmi u tehnologiji mobilnih mreža 4G i 5G. 

Krajem 2020. godine, američki i albanski zvaničnici potpisali su memorandum o ekonomskoj saradnji. 

Uprkos tome što Albanija naginje Zapadu, Kina i dalje nije uzdržana. Krajem oktobra 2021. godine, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji posetio je Albaniju na putu za samit G20 u Rimu. Za proširenje kineske inicijative bitna je jadranska obala.  

Zadržavanje partnera poput Albanije je od suštinskog značaja za Peking, smatra koordinator Fondacije BFPE Stefan Vladisavljev.

"Albanija ima simboličnu vrednost za Kinu i zemlja je jedna od najinteresantnijih u regionu zbog svojih istorijskih veza sa Kinom i približavanja inicijativi - ’Jedan put, jedna generacija’", rekao je Vladisavljev.

S druge strane, Albanija je članica NATO i posvećena je članstvu u EU, što određuje ukupnu stratešku orijentaciju spoljne politike zemlje prema Zapadu.

I Vašington i Brisel su izradili planove ekonomskog razvoja koji imaju za cilj da spreče kinesku intervenciju, obećavajući da će više ulagati na Zapadnom Balkanu.

Kao i mnoge balkanske zemlje, Albanija se sprema da se pridruži Evropskoj uniji, uprkos tome što Brisel više puta zaobilazi proširenje EU. Ako se ovakav pristup nastavi, stvoriće se veći vakuum za kineski uticaj, mišljenja je Valjbona Zenelji, predsedavajuća Centra za strateške inicijative Džordž Si. Maršal.

"Peking se smatra pouzdanim izvorom finansiranja projekata nekih vlada na Zapadnom Balkanu", rekla je Zeneli.

EU treba da uspori kinesko proširenje, i da pogura balkanske zemlje u pravom smeru, napominje Zeneli.

"Da bi promovisala pozitivan razvoj, EU treba da stvori specifične uslove koji se odnose na investicione sporazume sa Kinom kao deo njene politike proširenja, uključujući veću transparentnost i mehanizme kontrole investicija", rekla je ona.

Srbija je glavni partner Kine na Zapadnom Balkanu, sa investicijama, uglavnom u vidu kredita, od oko 8 milijardi dolara. Susedna Severna Makedonija je takođe uzela kineske kredite, dok je Crna Gora zapala u ozbiljne dugove, nakon što je dobila zajam od skoro milijardu dolara od Izvozno-uvozne banke Kine za izgradnju auto-puta.

U Grčkoj, kineska transportna kompanija "Kosko" kontroliše luku Pirej.

Pridruživanjem svim ključnim igračima, Albanija bi potencijalno mogla da bude pionir za manje nacije uhvaćene u "lanac" konfrontacije Zapada sa Pekingom.