Grčka blokira integraciju Albanije u EU?

grčka zastava
Izvor: Facebook

Grčka i Albanija, dve članice NATO, tehnički su još uvek u ratu jer poslanici nikada nisu ratifikovali odluku Vlade Grčke o ukidanju ratnog stanja iz 1987. godine. Ali, u odnosima dve zemlje to je najmanji problem, jer je i dalje nerešeno pitanje položaja manjina, ali i slučaj Fredija Belerija, Grka iz Albanije. Grčka zbog toga sada indirektno preti vetom na početak pregovora Albanije o pristupanju Evropskoj uniji, piše Dojče Vele.

To uključuje nesuglasice oko razgraničenja pomorskih područja, ratnog stanja između dve zemlje koje zvanično još uvek traje i pitanje imovinskih prava pripadnika grčke manjine u Albaniji.

Nakon što je Italija napala Grčku sa teritorije okupirane Albanije, Grčka je u oktobru 1940. objavila rat Albaniji. Mada su Albanija i Grčka 1996. potpisale sporazum o prijateljstvu, te dve članice NATO tehnički su još uvek u ratu.

Prema rečima predstavnika grčkog Ministarstva spoljnih poslova, grčka vlada je pristala da ukine ratno stanje još 1987, ali grčki parlament tu odluku nikada nije ratifikovao. Ratno stanje odavno je izvor napetosti između dveju zemalja.

Okončanje ratnog stanja važno je za Albaniju, jer bi moglo da otvori vrata pregovorima o reparacijama za manjinu Čami. Ta albanska manjina dugo je živela u današnjem severozapadnom grčkom regionu Epiru. Posle Drugog svetskog rata, Grčka je proterala i konfiskovala imovinu velikom broju muslimanskih Čama, jer su navodno sarađivali s okupatorima. Nakon okončanja diktature 1990-ih, Albanija je tražila reparacije od Grčke, a etnička grupa Čami u Albaniji zalaže se za pravo na povratak u Grčku. Za sada bez uspeha.

Ipak, najveća sporna tačka između dveju zemalja trenutno je slučaj Fredija Belerija, 52-godišnjeg pripadnika grčke manjine u Albaniji, koji je 14. maja 2023. izabran za gradonačelnika albanske opštine Himara. Većina ljudi koji tamo žive su albanski Grci.

Beleri nije mogao da položi zakletvu, jer je uhapšen pod optužbom za kupovinu glasova. On do odlučno negira. Sve njegove zahteve za puštanje na slobodu ili za preuzimanje dužnosti albanski sudovi do sada su odbijali.

U pozadini tog slučaja verovatno je borba za zemljište i nekretnine na živopisnoj jadranskoj obali Albanije i potencijal Himare kao turističkog odmarališta.

„Mnoga imanja na obali pripadaju etničkim Grcima koji žive u Himari i okolnim selima“, kaže Skerdijan Dulji, advokat iz Himare. „Međutim, iz raznih razloga – pre svega zbog korupcije u javnim institucijama koje se bave nekretninama – lokalni vlasnici ne mogu da ulažu u svoje nekretnine.“ Pogođeni su pritom i lokalni albanski vlasnici imovine.

Razlog je specifičnost albanskog zakonodavstva za priobalna područja. Sve investicije tamo moraju biti odobrene od strane nacionalnog tela na čijem je čelu premijer Edi Rama. Pored toga, ovo nacionalno teritorijalno veće može da odredi investitore koji mogu da ulažu u imovinu lokalnih vlasnika. Advokat Dulji smatra da je taj neobičan propis u stvari način da se „opljačka imovina lokalnih vlasnika“. Prema njegovim rečima, u Himari postoji oko 4.000 takvih „parcela koje se preklapaju“.

Fredi Beleri, koji je opozicija vladajućoj Socijalističkoj partiji (PS) premijera Rame, obećao je da će to da promeni kad postane gradonačelnik.

Grčka je oštro reagovala na Belerijevo hapšenje i pritvaranje, optužujući Albaniju za kršenje vladavine prava i prava grčke manjine. Atina tvrdi da je Belerijev pritvor bio politički motivisan, a nagovestila je i da bi mogla da blokira početak pregovora Albanije o pridruživanju Evropskoj uniji. Za otpočinjanje tih pregovora potrebno je, da podsetimo, da za to glasaju sve članice EU.

Prema rečima novinara i pisca Stavrosa Cimasa, međusobno nepoverenje igra veoma važnu ulogu u odnosima između Grčke i Albanije: „Od godina komunističkog diktatora Envera Hodže i vremena kada je ta zemlja bila izolovana, u Albaniji je preovladavao osećaj okruženosti neprijateljem. U krugovima političara, istoričara i novinara stalno postoji sumnja da Grčka namerava da rasparča Albaniju“, kaže Cimas za DW, ali i dodaje da „postoji nepoverenje i na grčkoj strani – iako grčku javnost u stvari i ne interesuje mnogo šta se dešava u Albaniji.“

Vraćamo se u organsku mlekaru u nekadašnjem bunkeru u Permetu. Tamo Aljtin Mešini gleda u budućnost: „Mnogi Italijani i Grci dolaze svake godine. Privlači ih“, kaže „Neobična istorija bunkera.“

I zaključuje: „Kada govorimo o prošlosti, svi se slažemo da želimo da živimo u miru i da imamo dobrosusedske odnose. Želimo da prošlost ostane u istoriji i da ne zamagljuje našu sadašnjost i našu budućnost.“