Ekonomisti: Povećanje minimalca u regionu utiče na odliv radne snage iz Severne Makedonije

Predsednik Saveza privrednih komora Makedonije Trajan Angeloski ocenjuje za Kosovo onlajn da će povećanje minimalne zarade u regionu uticati i na povećanje minimalca u Severnoj Makedoniji. Angeloski i potpredsednik za privatni sektor Saveza sindikata Makedonije Ivan Peševski ocenjuje za Kosovo onlajn da bi u suprotnom to moglo dovesti do odliva radne snage.

Prema rečima Angeloskog, minimalna plata u Severnoj Makedoniji iznosi oko 360 evra.

Veruje da povećanje plate, pa i minimalne prouzrokuje migraciju radne snage što bi u ovom slučaju moglo da natera nadležne da se cena rada poveća i u Severnoj Makedoniji

S druge strane, kaže, povećanje minimalca može dovesti i do smanjenja broja zaposlenih, dok će se od radnika zahtevati veća produktivnost.

“To se sa sigurnošću može potvrditi da će se sa svakim povećanjem plata smanjivati broj zaposlenih, jer će efikasnost morati da bude na višem nivou. Što se tiče migracija, svakako uz modernizaciju infrastrukture, sa lakim prelazom iz zemlje u zemlju, sigurno ćemo doći do toga da se takmičimo jedni sa drugima po visini zarada i ako određeni region ili određena država ima viši nivo zarada, za očekivati je da će određeni broj radnika iz jedne zemlje tražiti zaposlenje u toj zemlji, jer bi imali udobniju zonu, veće plate za približno isti posao. To su ekonomske kategorije i mislim da od ovoga se ne može pobeći”, kaže Angeloski

Na pitanje da li sadašnji minimalac odgovara trenutnom stanju u poslovnom sektoru predsednik Saveza privrednih komora ocenjuje da makedonska privreda u ovom trenutku nema baš zavidne rezultate u pogledu procenta rasta bruto nacionalnog dohotka.

“To zaista predstavlja problem jer morate izdvajati veće izdatke za zaposlene, a postojeće poslovanje ili postojeće stanje preduzeća je isto kao i prethodne godine, čak je i izvesno smanjenje u pojedinim sektorima. Nažalost, makedonske kompanije nemaju previše komfora na ovu temu. Međutim, kao što sam već pomenuo, evropska kretanja, povećanje plata na evropskom kontinentu u pojedinim zemljama, posebno iz okruženja, imaće adekvatan uticaj i kod nas”, navodi on.

Potpredsednik za privatni sektor Saveza sindikata Makedonije Ivan Peševski takođe se pribojava da će povećanje minimalca u regionu dovesti do migracije radne snage.

“Sa poslednjim povećanjem nismo poslednji, ali smo pretposlednji u regionu, posebno u Jugoistočnoj Evropi ili Zapadnom Balkanu, gde su nas skoro sve zemlje prešišale i sa minimalcem i sa prosečnom platom, i tu se postavlja pitanje da li će to dovesti do većeg problema – odliva radnika u druge zemlje”, kaže naš sagovornik.

Prema procenama Saveza sindikata Makedonije minimalna potrošačka korpa je za prethodni mesec iznosila više od 1.000 evra. U nju se ubrajaju hrana, obuća, lekovi, ali ne i kredit ili kirija.

“To znači da naše društvo još nije sazrelo da živi dostojanstveno sa dva minimalca, već su mu potrebne dve prosečne plate, što je retkost da imamo u jednoj porodici imajući u vidu da najnoviji statistički podaci iz Uprava javnih prihoda pokazuju da je veliki deo građana na minimalcu i između minimalne i prosečne zarade. To znači da i sa prosečnom i minimalnom zaradom porodice jedva sastavljaju kraj s krajem, odnosno pokrivaju osnovne potrebe samo da se preživi taj mesec”, navodi Peševski.

Dodaje i da su podaci Uprave javnih prihoda pokazali da je više od deset hiljada ljudi zarađuje manje od minimalca.

“To je protivzakonito i zaista treba upaliti crveno svetlo, da se protiv tih poslodavaca podnese odgovarajući prijave jer su varali sistem“, kaže on.

Navodi da u Savezu sindikata Makedonije smatraju da minimalna plata ne bi trebalo da bude ni cent ispod 450 evra i da je to trebalo da bude urađeno još prošle godine.

“Sada je već kasno jer je veliki deo ljudi koji su radili za minimalne ili skoro minimalne plate otišao u razvijene zemlje, dok su stariji radnici, zbog jezičke barijere nisu otišli dalje na zapad, nego u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku… gde su duplo ili tri puta veće minimalne i prosečne plate”, napominje naš sagovornik.

Upozoravajući na moguću migraciju radne snage on navodi da ljudi nemaju drugo rešenje u trenutnim uslovima.

“Oni radnici koji rade za minimalnu platu smatraju da drugog izlaza nemaju. Prošlost je pokazala da svi koji rade za minimalac nisu te poslodavce koštali ni pare više kada je minimalac povećan”, kaže on.

Upravo iz tog razloga ne slaže se sa stručnjacima koji kažu da bi povećanje cene rada  dovelo do otpuštanja radnika sa posla.

“Poslodavci se žale da nemaju radnike i za mnogo veću platu od minimalne i prosečne. Dakle, oni koji su savesni poslodavci, koji poštuju socijalni dijalog, koji se bore za nelojalnu konkurenciju, ne žale se i spremni su čak i da uvoze radnike jer naših više nema. A oni poslodavci koji kažu da je 350 evra minimalna plata previše, a voze kola od 100.000-200.000 evra, verujte da ne treba da se uzmu u obzir, da se komentarišu”, izričit je Peševski.

Peševski podvlači da većina ljudi na minimalcu radi u privatnom sektoru, ali da ih ima i u javnom sektoru i to u sudovima, bolnicama, pa čak i u MUP-u.

“Da ne govorim o higijeničarima, bolničarima… Imamo građevinske tehničare i inženjere, šumarske tehničare, inženjere šumarstva, ljude koji godinama rade na visoko rizičnim poslovima izloženim spoljnim uticajima, a imaju minimalnu platu. To dovodi u pitanje čitavo društvo. Nijedna privreda se ne može graditi bez radnika. U kom pravcu se krećemo kada vidimo da će naši radnici umesto domaću graditi inostranu”, upozorava potpredsednik Saveza sindikata Makedonije.