Trendafilov: Strani radnici Severnu Makedoniju koriste kao usputnu stanicu

Predsednik Saveza sindikata Severne Makedonije Slobodan Trendafilov kaže da su troškovi života u toj zemlji zaista visoki i da strani radnici koji u zemlju dolaze najčešće iz Turske i Nepala ovu zemlju koriste kao usputnu stanicu.

“Troškovi života u Makedoniji su zaista visoki i čak ni domaći radnici ne mogu da prežive od plate koju primaju. Ako dođete u Skoplje, zaradićete minimalnu zaradu od 367 evra, dok je u Tirani minimalna plata 386 evra. Troškovi života u Makedoniji su prošle godine porasli za 13 odsto i to pokazuje da makedonski građani imaju toliko manje prihoda u porodičnom budžetu. Nažalost, uvoz strane radne snage je sve češći u Makedoniji, ali kao što je više puta rečeno, strani radnici koji u zemlju dolaze iz Turske i Nepala najčešće koriste Makedoniju kao usputnu stanicu, a zatim odlaze u neku od evropskih zemalja. Pre samo nedelju dana radnici iz Nepala otišli su u nepoznatom pravcu iz Skoplja, iz firme poslodavca koji ih je doveo i zaposlio”, kaže on.

Dodaje da poslodavci u Makedoniji veruju da će strani radnici raditi za minimalac i da će biti zadovoljni jer će im pored prihoda koji su veći nego u njihovim matičnim zemljama, biti obezbeđeni i troškovi smeštaja, prevoza i hrane. S druge strane, prošle godine iz Severne Makedonije se odselilo 12.500 građevinskih radnika i visokokvalifikovanih kadrova.

“Nas kao sindikat zabrinjava činjenica da makedonske kompanije smatraju da je budućnost kompenzacije kvalifikovanog kadra u zemlji u uvozu radne snage, a ne u zadržavanju domaćih kvalifikovanih radnika uz povećanje plata”, kaže on.

Navodi da radnici u Skoplje dolaze najviše iz Turske i rade u građevinskom sektoru.

“Većina njih nije ni registrovana. Prošle godine smo imali nezgode sa smrtnim posledicama. Prekovremeni rad se ne evidentira i ne plaća prema makedonskom zakonodavstvu", kaže on.

Posle Turaka u Severnu Makedoniju sve češće dolaze radnici iz Nepala, s kojima poslodavci imaju poseban problem.

"Nudu u Makedoniji jednu do dve nedelje, regenerišu energiju i onda odu u neku od zapadnoevropskih zemalja, kako se može pročitati iz biltena MUP-a. Idu u nepoznatom pravcu, mada u ovom slučaju svi znaju da idu u Nemačku", napominje on.

Kaže da njegov sindikat ne misli da će ovi radnici zadovoljiti tržište rada i da će zameniti domaću radnu snagu.

"Morate da im pružite mogućnost da se obrazuju i dokvalifikuju u Makedoniji, da im obezbedite hranu, morate im obezbediti prevodioca ili da nauče makedonski jezik kako bi obavljali radne zadatke i primali naloge od poslodavaca. Nas brine što i pored ovih negativnih primera koji su se desili poslodavcima, oni insistiraju da će te radnike zadržati u zemlji. Oni ne mogu da zadrže makedonskog radnika, a ne radnika koji dolazi iz trećih zemalja”, kaže on.

Trendafilov ističe da je sve više radnika zastupljeno u sektoru turizma i ugostiteljstva, ali da se i tamo sve manje zadržavaju zbog uslova rada i visine plata.

“U sektoru ugostiteljstva i turizma često dolazi do odliva radne snage iz Makedonije, odlaze u Crnu Goru i Hrvatsku, rade na plažama da zarade neku platu za dostojanstven život. S druge strane, očekivanje da će ova uvezena radna snaga zameniti domaće radnike pokazalo se kao nepopularan potez. Ugostitelji i hotelijeri iz Ohrida su pre samo nekoliko nedelja izjavljivali da ovi radnici ne ispunjavaju standarde i da ne pokrivaju nedostatak kvalifikovane radne snage u Makedoniji. Uostalom, ako ste poslodavac, treba da znate da ove strane radnike ne treba samo uključivati u proizvodnju i na tržište rada, treba voditi računa i o kulturnim aspektima sa kojima se radnici u Makedoniji suočavaju. Nemamo istu kulturu i isto poznavanje posla i moraćete da potrošite mnogo više energije i novca kao poslodavac”, kaže on.

Precizni podaci o uslovima u kojima žive strani radnici nisu mu poznati. Uglavnom se tu radi o kolektivnom smeštaju, što i ne treba da čudi s obzirom na njihov cilj. 

“Kao što sam rekao, cilj tih radnika nije da dođu sa porodicama u Makedoniju, već im je cilj da odu u Nemačku i tamo dovedu svoje porodice kada uspeju da se zaposle. Jedan od momenata koji bi trebalo da nas zabrine kao društvo je što i makedonske porodice odvode svoje porodice u Nemačku, naročito nakon liberalizacije tržišta rada u toj zemlji koja omogućava brži način dobijanja radne vize”, zaključuje Trendafilov.