Agencije za zapošljavanje: Uslužne delatnosti i građevina najčešći poslovi Makedonaca u Nemačkoj

U agencijama za posredovanje pri zapošljavanju u inostranstvu u Skoplju kažu za Kosovo onlajn da je Nemačka najprivlačnija za građane koji se bave uslužnim delatnostima i za zanatlije. Navode da se Makedonci brzo prilagođavaju na nove uslove, ali i upozoravaju da naseljavanje u ovoj zemlji postaje sve teže.

Elena Ilievska, direktorka agencije za posredovanje pri zapošljavanju u inostranstvu “Futurum” kaže da ih građani kontaktiraju kako bi pronašli odgovarajućeg poslodavca, a da se najčešće radi o zanimanjima niskokvalifikovanih kadrova iz oblasti gastronomije, transporta, higijene i građevinarstva.

Navodi da ne raspolaže tačnim brojem ljudi koji žele da rade u inostranstvu, ali da je u regionu najveće interesovanje na Kosovu.

"Ne bih mogla da kažem tačan broj, ali mogu reći da je broj zainteresovanih građana koji odlaze i prijavljuju se zaista veliki. Što se tiče susednih zemalja, mislim da je na Kosovu kvota kandidata već ispunjena, što znači da je interesovanje još veće”, kaže ona.

Objašnjava da kao agencija koja posreduje u zapošljavanju uvek savetuju kandidate da ne napuštaju posao dok ne dobiju vizu, jer ponekad procedura može da se zakomplikuje, a nekada mogu biti i odbijeni.

Kada dobiju posao odlaze u Nemačku, a tamo im je potrebno još nedelju dana kako bi sredili “papirologiju”.

“Ako imamo organizovan odgovarajući smeštaj, kandidati odmah odlaze u Nemačku i tamo im treba oko nedelju dana da srede dokumente, otvore bankovne račune, prijave adresu, zdravstveno osiguranje i odmah počinju sa radom”, kaže Ilievska.

Navodi da se kandidati veoma brzo prilagođavaju na novu sredinu.

“Mogu reći da se relativno brzo prilagođavaju i za nekoliko meseci uspevaju da započnu proces pridruživanja svoje porodice”, dodaje ona.

Zoran Kocoski, direktor agencija za posredovanje pri zapošljavanju u inostranstvu “Kouzon” objašnjava da nemački zakon značajno olakšava proces podnošenja zahteva i dobijanja vize.

“Dozvolu za naseljavanje izdaje lokalni biro za zapošljavanje u nemačkom regionu gde je poslodavac prijavljen i kada dobije odobrenje zaposleni koji je stekao pravo potpisivanjem preliminarnog ugovora o radu, aplicira u nemačkoj ambasadi i dobija vizu za boravak u Nemačkoj”, objašnjava on.

Prva viza je na period od godinu dana i nakon toga ju je potrebno produžiti .

“Dakle, samo prva viza se dobija u nekoj od nemačkih ambasada u našem regionu, a zatim se ukupan status reguliše u Nemačkoj”, kaže on.

Navodi da su najviše zainteresovani građani koji se bave uslužnim delatnostima i zanatlije.

“Retko se na ovim prostorima mogu naći ljudi koji imaju klasičan dokaz o kvalifikacijama, reč je o radnicima koji se bave stručnim zanimanjima, odnosno zanatlijama i uslužnim delatnostima. Najčešći poslovi koji se nude su dostava paketa, vožnja vozila B kategorije i rad na aerodromima u Nemačkoj za uslužne usluge, kao što su prevoz prtljaga, dostava paketa i tako dalje. Od drugih delatnosti to je građevinski sektor i slično. Odnedavno, traže se ljude koji znaju i umeju da montiraju optičke kablove, montažu podzemnih instalacija i slične delatnosti. Nažalost, drugi poslovi trenutno nisu dostupni ili je njihova potreba na nivou koji je bio pre 10 godina”, objašnjava naš sagovornik.

Kaže da su Makedonci najmanje zainteresovani za migracijom u odnosu na druge zemlje u regionu.

“Najveće interesovanje za zapošljavanje u Nemačkoj i dalje pokazuju građani Srbije, zatim sa Kosova, iz Bosne, Makedonije i na kraju iz Crne Gore. Ono što je u poslednje vreme trend je da se naseljavanje u Nemačkoj vrši i po drugom osnovu. Naši ljudi i dalje zloupotrebljavaju bezvizni režim i idu na posao tri i više meseci i ako uspeju da nađu poslodavca pokušavaju da regulišu njihov status boravkom u Nemačkoj kroz obrasce koje nudi nemačka vlada”, kaže Kocoski.

Upozorava da kandidat iako zna da će dobiti status zaposlenja u Nemačkoj ne treba da odmah otkaže posao koji radi u Makedoniji, jer se čeka od tri do šest meseci. Takođe podvlači da pravo na preseljenje ne podrazumeva automatski celu porodicu.

“Sticanje prava na porodičnu integraciju dolazi nakon prve godine boravka u Nemačkoj, ako je lice plaćeno po određenom standardu. Standard zavisi od Savezne Republike Nemačke i trebalo bi da bude iznad proseka da bi se ostatak porodice mogao preseliti. Oni koji dobiju pravo na preseljenje posle druge godine boravka u Nemačkoj stiču pravo i na dečji dodatak”, navodi on.

Ocenjuje da asimilacija zavisi od karaktera ljudi, pa ne isključuje mogućnost da će se mnogi od njih vratiti u domovinu.

“Ono što predviđam je da će u periodu od tri do pet godina doći do procesa vraćanja ljudi iz Nemačke koji će pokušati da svoja znanja prenesu na naš region, tačnije u Makedoniju. Vratiće se sa svim znanjem, a možda i sa nekim kapitalom otvoriti sopstveni biznis u Makedoniji. Naseljavanje u Nemačkoj postaje sve teže, zbog cene nekretnina i uslova za sticanje normalnog porodičnog života”, kaže direktor agencije “Kouzon”.

Kao drugi faktor asimilacije navodi sredinu u kojoj se ljudi sa Balkana nađu u Nemačkoj.

“Asimilacija Makedonaca ili ljudi sa Balkana najviše zavisi od toga da li žive u sredini gde ima isključivo Balkanaca ili u okruženju sa Nemcima. Balkanci su i dalje grupisani u određenim zonama i retko se odlučuju da žive u sredinama gde su samo Nemci. Govorim o ljudima koji su neko vreme bili u Nemačkoj ili su od skoro tamo. Oni koji su živeli deset, petnaest godina, oni su sasvim druga kategorija ličnosti”, navodi Kocoski.