Mojanoski: Radikalnom islamu podležu i ugledni ljudi iz Severne Makedonije

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski kaže da radikalizacija islama na Balkanu postoji duži niz godina i da se pretežno vezuje za marginalizove i društvene grupe koje su nezadovoljne političkim sistemom, ali da procesu radikalizacije podležu i osobe iz viših ili bogatih slojeva. To su, ukazuje, pokazali teroristički napadi u Evropi u koje su bili umešani i “ugledni ljudi” iz Makedonije.

Mojanski navodi da je pre svega potrebno napraviti razliku između islama kao religije i islama koji promoviše skup vrednosti i njegovu zloupotrebu u političke i ideološke svrhe.

“To se naziva politički islam i prisutan je na Balkanu duže vreme, a značajnije nakon vojnih akcija u BiH kada je grupa regrutovana iz arapskih i drugih muslimanskih zemalja ostala u toj zemlji da živi. U literaturi postoje podaci da je po Dejtonskom sporazumu dobar deo njih otkačen ili raseljen na prostore bivše Jugoslavije i Albanije, gde pretežno živi muslimansko stanovništvo. Imajući u vidu da na Balkanu, kao rezultat različitog etničkog, a posebno verskog konteksta u kome se stanovništvo nalazi, živi značajna grupa muslimana, po tom osnovu to je jedna od rizičnih grupa koja može da bude zloupotrebljena u svrhe islamskog radikalizma”, navodi naš sagovornik.

Ciljevi islamskog radikalizma obično se odnose na globalni džihad, koji, objašnjava, manje-više je usmeren na sve što nije muslimansko i poziva na sveti rat. Zalažu su za vladavinu islamskih vrednosti u celom svetu i ukazuju na to da ne postoje razlike u identitetu pojma musliman i etničke pripadnosti.

“Nešto slično jevrejskom konceptu u kome postoji ujednačenost između pojma musliman, što je i versko i nacionalno opredeljenje. Odatle to znači da je zloupotreba islama u političke svrhe i njegovo nametanje kao paradigme za grupisanje i podsticanje pojedinaca na izvođenje određenih nasilnih akcija protiv nemuslimana i drugih populacija jedna od opasnosti i zona rizika koja se nameće među stanovništvom balkanskog prostora. Dakle Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sandžak - Srbija, Kosovo…”, kaže Mojanski.

Izražava nadu da će se u EU, ali i na ovim prostorima raditi na afirmaciji iskustava koja islam i islamski život imaju na području Balkana, gde je kako kaže, poznat takozvani evropski islam.

“U njemu postoji viši nivo tolerancije između muslimana, hrišćana i Jevreja, i nadam se da će taj kulturni obrazac ili suživot koji se manifestuje ili praktikuje na prostoru Balkana postati obrazac ponašanja svih muslimana na prostoru Balkana”, kaže on.

Na pitanje gde su im najjača uporišta u regionu, kaže da postoje analize koje ukazuju da je Albanija u određenim vremenskim periodima bila "Meka" za značajan broj islamskih radikala, a zatim početkom 21. veka i Kosovo.

“Neke analize pominju Sandžak, posebno Bosnu i Hercegovinu. U emisijama koje se javno emituju pominju se zasebni centri poput Gornje Maoče, u kojima postoji značajan broj stanovništva koji to praktikuje”, navodi profesor iz Skoplja.

Govoreći o Severnoj Makedoniji ukazuje da je 2015. godine u ovoj zemlji suzbijena grupa od deset islamskih boraca, a da je u proteklih desetak i više godina, oko 140 građana Makedonije učestvovalo u različitim oblicima sukoba na Bliskom istoku.

“Od toga je 68 vraćeno u Makedoniju, 38 je poginulo. U 2020. vraćeno je sedam državljana koji su bili pritvoreni u Siriji i bili pred njihovim pravosudnim organima. Jedan pripadnik ovih radikalizovanih grupa vraćen je 2021. godine iz Turske i pokrenuto je suđenje. Iste godine suzbijena je tročlana teroristička grupa koja je delovala sa pozicije islamskog radikalizma. Te godine vraćene su 23 osobe, od kojih četiri muškarca, pet žena i 14 dece koji su se nalazili na teritoriji Sirije i Iraka”, kaže on.

Podvlači da su glavna uporišta zapravo ona mesta gde nema dovoljno posvećenosti društvenoj zajednici i verskim organizacijama i dozvoljavaju prodor struktura i pojedinaca koji zloupotrebljavaju islam i islamska učenja u političke svrhe.

“Te sredine su uglavnom vezane za socio-ekonomske i druge nedostatke, ali u osnovi se radi o odsustvu šire društvene brige i orijentacije ka smanjenju uslova i pretpostavki za radikalizaciju pojedinaca i grupa na tim prostorima”, ocenjuje Mojanski.

Navodi da se u literaturi ili uopšte u praksi može naći da su siromašniji, neobrazovani ljudi podložniji radikalizaciji, ali da neke radnje koje obavljaju šehidi  ili “mučenici vere” ukazuju da oni baš i ne pripadaju siromašnim grupama.

“Među njima ćemo pomenuti Blerima Hetu, koji je 24. marta 2014. izvršio samoubilački napad u Bagdadu i ubio 52 osobe. On je poreklom sa Kosova, iz Uroševca, i ne pripada sirotinji. Ako pratimo medije, pominju se neki radikalizovani mladići makedonskog porekla, oni su ugledni ljudi u Makedoniji. Radikalizacija se upravo pretežno vezuje za one društvene grupe koje su nezadovoljne političkim sistemom, koje imaju loše obrazovanje, koje su diskriminisane, ali isto tako procesu radikalizacije podležu lica koja pripadaju višim ili bogatim slojevima, koji često teže da izvrše određena nasilna dela kao rezultat potrebe za ličnom afirmacijom itd”, kaže profesor.

Objašnjava da psiholozi sprovode analize ponašanja pojedinaca koji pripadaju ovim radikalnim grupama i najčešće se njihove osobine vezuju za samopromociju, samopravednost ili uopšte za stvari koje manje ili više izražavaju sklonost na autoritarne oblike ponašanja, ka smanjenju kritičke distance ili kritičkog odnosa prema stvarima.

“Taj profil se ne može svesti na dva elementa i veoma je složen jer je broj pojedinaca koji su radikalizovani značajan i zato što izvođenje akcije često ne uključuje racionalne elemente, racionalne momente koji su dominantni za izvršenje određene akcije i odluke. U stvari, to je neka vrsta ponašanja koje možete sresti i u drugim oblastima, ali ovde se radi o inspirisanosti stavovima islamskih vrednosti, odnosno zloupotrebi islamskih vrednosti”, zaključuje on.