Peović: Kipar i Kosovo spaja niz neuspešnih rešenja međunarodne zajednice

Istraživač Instituta za Evropske studije Srboljub Peović ocenjuje da bez obzira na namere EU o ujedinjenju, Turska neće odustati od svog viđenja rešenja za Kipar, kao i da ovaj, ali i slučaj Kosova spaja niz neuspešnih rešenja međunarodne zajednice da se pronađe kompomisna formula.

“Nastavlja se niz diplomatskih pozicija koje traju faktički od šezdesetih godina. Ta potraga je s jedne strane za nekim rešenjem federativne države, koja bi uključivala i tu tzv. Tursku Republiku Severni Kipar. Turska, sa druge strane, to ne želi da prihvati. Želi ili da ceo Kipar bude pod upravom Turske ili da bude makar Severni Kipar i neće pristati na takva rešenja. Nekih velikih promena nema još od Ananovog plana 2004. godine”, kaže Peović za Kosovo onlajn.

Komentarišući 50 godina od podele Kipra i tvrdnje evropskih zvaničnika da neće odustati od ujedinjenja ostrva, Peović kaže da se i pored velikih reči, u praksi situacija neće puno toga promeniti.

“Ona će teorijski ostati na toj poziciji na kojoj je faktički od 1997. godine i apliciranja Kipra za članstvo u EU. I tu ne vidim neku veliku promenu. Ono što će ostati činjenica jeste i da će Severni Kipar ostati van EU, da će defakto ostati zasebna i da će se takvo stanje nastaviti i u budućnosti”, smatra Peović.

Dodaje da ma koliko se činili neuporedivima, slučajevi Kipra i Kosova imaju nekoliko ključni - zajedničkih tačaka.

“Ono što ih spaja je prvo ta etnička netrpeljivost. Moramo se setiti da je Kipar takođe imao masovne pogrome. Recimo trećina stanovništva Kipra ne živi gde je živela pre pola veka. Ono što ih također spaja jeste niz neuspešnih rešenja međunarodne zajednice da nađu neku kompromisnu formulu. Ono što ih razdvaja jeste pre svega stav Zapada, stav Evropske unije, koja tu potpuno brani kiparski suverenitet, što nije činila sa Srbijom”, kaže Peović.

Nastavlja da je sa spoljno-političke strane velika razlika i u pristupu daljem proširenju EU jer je Kipar bio model po kome više nisu želeli da funkcionišu.  

“Iako je nominalno Kipar priznat kao država koja se prostire na celom ostrvu, osim dve britanske baze, zapravo u praksi to funkcioniše drugačije. Imamo dva pararelna sistema koji funkcionišu potpuno odvojeno, već pola veka. Podsetiću na još jednu sličnost. Turci koji su želeli da sarađuju sa Grcima, oni koji su bili u grčkim sindikatima pre pola veka bili su ubijani na ulicama. Dakle još jedna paralela možda sa slučajem Kosova i Metohije. Međutim, sa druge strane, ono što mislim da ih je spajalo, makar do skoro, jeste da ste imali potpuno dva paralelna sistema na jednoj teritoriji koja su funkcionisala bez ikakvih dodiranih tačke”, smatra Peović.

Naglašava da Kiprani vide dosta sličnosti sa Srbima i situacijom na Kosovu.

“Kiprani vide dosta sličnosti sa Kosovom i oni osećaju veliku solidarnost sa srpskim narodom na Kosovu. Između ostalog moramo se setiti 1999. oni su gađali američku ambasadu u svojoj državi kada je bio rat u našoj pokrajini. Ono što je međutim činjenica jeste da su drugačije diplomatske pozicije i Zapada i velikog dela sveta. Tursku Republiku Severni Kipar ne priznaje ni jedna država. Ona takođe ima velikih problema sa demografijom. Opada stanovništvo. Turska šalje novo stanovništvo sa svog kopna i tu dolazi do trzavica između tih dveju grupa Turaka. Turska zajednica nije demografski dominantna i niz faktora je drugačiji nego na Kosovu”, zaključuje Peović.