Da li bi ulazak Kosova u Savet Evrope uticao na kiparsko pitanje?

Kada predstavnici vlasti u Turskoj pozivaju da se kiparsko pitanje reši u skladu sa "aktuelnom realnošću" umesto zastarelog statusa kvo, to neodoljivo asocira na "dobronamerni" savet koji međunarodni zvaničnici daju Srbiji godinama unazad: da prizna realnost na terenu kada je u pitanju Kosovo. Međutim, ako se pita Dora Bakojani, grčka poslanica koja je kao izvestilac za Kosovo dala preporuku da ono postane član Saveta Evrope, pitanje Kipra ne može se povezivati ​​sa pitanjem Kosova.

Da li je tako? Da li bi prijem u Savet Evrope Kosova, koje nije član Ujedinjenih nacija, na bilo koji način imalo posledice po kiparsko pitanje, tim pre što predstavnici Zajednice kiparskih Turaka već imaju posmatrački status u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope? Da li se pitanje Kosova i Kipra ipak mogu dovesti u vezu ako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavi da će „Turska nastaviti napore da bude priznat jednak suverenitet i međunarodni ravnopravan status braće kiparskih Turaka"? I najzad, zbog čega su poslanici Kipra u PSSE glasali protiv preporuke Bakojani da Kosovo bude primljeno kao punopravni član Saveta Evrope?   

Naučni saradnik Univerziteta u Oslu Panajotis Pavlos kaže za Kosovo onlajn da kiparski poslanici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koji su glasali protiv izveštaja Dore Bakojani znaju vrlo dobro zašto su to uradili. 

"To su uradili jer znaju da je Turska sused koji nema nameru da pokaže nikakvu milost ako joj okolnosti dozvole da zahteva sve što može", navodi Pavlos i podseća da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno rekao je bila greška što Turska 1974. nije stigla do najjužnijeg dela Kipra.

"To znači da je definitivno njihova želja i da je na njihovoj agendi da kontrolišu celo ostrvo", ocenjuje Pavlos. 

Prema njegovim rečima, koncept strateških manjina je fundamentalan za tursku spoljnu politiku "i ekspanzionističku strategiju u 21. veku". 

"Tamo gde postoji muslimanska manjina Turska na veoma interesantne načine pokušava da ih transformiše u strateške manjine i učini ih oruđima za promenu statusa suvereniteta u oblastima u kojima ima tih manjina. Turska smatra muslimanske manjine i u Grčkoj i na Kipru kao i na Balkanu ostacima Otomanskog carstva koje treba ojačati", kaže Pavlos.

Bivši grčki premijer Antonis Samaras, inače, pre dva dana oštro je kritikovao Bakojani, ističući da njen izveštaj o Kosovu u Savetu Evrope ne predstavlja Grčku i helenizam. Samaras je istakao da bi Grčka pre trebalo da se bavi obeležavanjem 50. godišnjice turske invazije na Kipar umesto "uvlačenjem helenizma u opasne puteve, kao sa rezolucijom o Kosovu".

Da kada se krše principi haos postaje moguć i da svaki presedan ima svoje reperkusije, za Kosovo onlajn kaže nekadašnji ambasador Srbije u Grčkoj Dragan Županjevac, ali on smatra da su male šanse da turski deo Kipra postane deo Saveta Evrope ili drugih organizacija, imajući u vidu da ga niko ne priznaje od članica EU i UN, izuzev Turske.  

On dodaje da će Turska sigurno analizirati to što se desilo u SE i da će pokušati da izvuče neke zaključke koji mogu da budu korisni za Ankaru. Navodi i da su u nekom trenutku Pakistan i Bangladeš razmišljali da priznaju turski deo Kipra ali da je to stavljeno pod tepih. 

"Tzv. Turska republika severnog Kipra je posmatrač u Islamskoj konferenciji, čine neke pokušaje... Zato je opasno ovo što se dešava sa našom pokrajinom i njen prijem u Savet Evrope jer je jasno da je protiv osnovnih principa da se u SE prima 'država' koja nije članica Ujedinjenih nacija i koja nije priznata od pet članica Evropske unije. Tu se zažmuri, a to je kršenje osnovnih principa. Kada počnu da se krše prinicipi onda se otvaraju Pandorine kutije i onda je sve je moguće i zbog toga pojedini Grci strahuju da to može da bude loše po grčke interese", kaže Županjevac. 

Problem je, dodaje, što je neprincipijelnom odlukom Dore Bakojani napušten stav poštovanja međunarodnog prava, a kada se on napusti, ukazuje, onda to može da ima bumerang efekat kako po pitanju grčkih interesa u Egejskom moru, kako po pitanju njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta tako i povodom kiparskog pitanja.

Preporuka Bakojani, kako ukazuje, došla je kao iznenađenje jer Grčka ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

"Bakojani je deo stranke koja je na vlasti u Grčkoj, njen brat je predsednik vlade, otac joj je bio čuveni predsednik vlade, njen sin je gradonačelnik Atine i to je jedna porodica koja je deo grčke elite. Sama ta činjenica zaslužuje ozbiljnu pažnju. Dora Bakojani ima određenu težinu i za očekivati je da deo grčke javnosti digne glas i kaže 'zašto je to Grčka uradila'", navodi Županjevac. 

Kako ističe, Grčka od 2008. godine nije priznavala nezavisnost Kosova iz više razloga, a prvi od njih je jer je smatrala da je prekršeno međunarodno javno pravo koje je za nju veoma važno, koliko zbog situacije na Kipru tako i zbog nezadovoljstva Turske što je Grčka dobila defakto sva ostrva u Egejskom moru.

"Između Grčke i Turske ima napetosti već više od sto godina i Turci imaju određene neprikrivene aspiracije u vezi ostrva, u vezi Trakije, i sve su to razlozi, uključujući i Kipar zašto Grčka ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Još jedan razlog je što Grci većinom, ne svi, doživljavaju Srbe kao braću", navodi Županjevac.

Na pitanje kojim se interesima Atina vodila kada su u PSSE poslanici Nove demokratije, vladajuće stranke u Grčkoj, podržali prijem Kosova u SE, naš sagovornik kaže da je suštinsko pitanje šta je za Grčku veći interes - da bude u Nato paktu i da se ključne članice EU, kao što to često čini Francuska, postavljaju kao zaštitnici grčkih interesa od eventualnih pretnji ili da li postoji opasnost da se presedan sa Kosovom ponovi na kiparskom pitanju i da se u nekom scenariju pojavi inicijativa da tzv. Turska republika Severnog Kipra bude primljena u Savet Evrope.

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže za Kosovo onlajn da je preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da Kosovo postane član te organizacije presedan na koji će se mnogi pozivati i da sada može vrlo lako da se dogodi da neka separatistička pokrajina u bilo kojoj zemlji traži da uđe u SE iako nije definisana kao država.

Na pitanje koliko su osnovane strepnje da presedan sa Kosovom može da ima uticaja i na kiparsko pitanje, posebno zbog toga što je preporuku za prijem Kosova u SE dala grčka poslanica, Stojanović kaže da je "zasejavanje presedana uvek veoma opasno", ali i da je Kipar, iako podeljen, za sada zaštićen. 

"Kipar je ušao u Evropsku uniju, međutim, u nekom novom prekomponavanju snaga na međunarodnom planu nikad se ne zna. Turska ima velike aspiracije i sebe računa za jaku regionalnu silu, jedna je od jačih članica Nato saveza, bez Turske Nato savez na tom prostoru praktično ne bi postojao. Specifična težina Turske je velika iako su joj potpuno zatvorena vrata kada je reč o EU. Bez obzira na to što su i Turska i Grčka u Natou, Grčka ima veliki problem oko ostrva. Povremeno se desi da između te dve zemlje dođe do varničenja i zategnutosti, a onda i pitanje Kipra može da bukne ali u dimenzijama koje su u ovom času zaista daleke", kaže Stojanović.