Latinović: Kosovo i Kipar povezuju rezolucije Saveta bezbednosti UN

Bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović ocenila je da je izjava šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o ujedinjenju Kipra jasan dokaz da Evropska unija čvrsto stoji iza svake svoje članice.

“Predsednica Evropske komisije je dala vrlo čvrstu, odlučnu izjavu što se tiče očuvanja teritorijalnog integriteta i jedinstva Kipra i to je samo jedan primer kako EU stoji iza svojih članica i da EU nije samo sistem vrednosti, dobijanje novca, nego i podrška teritorijalnoj nezavisnosti i suverenitetu jedne zemlje. Naravno, i pitanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i u tom smislu treba i čitati ovu izjavu”, kaže Latinović.

Dodaje da je Kipar evropski presedan zato što je pored nerešenih teritorijalnim pitanja ipak primljena u Evropsku uniju.

“Različiti su razlozi i različiti su modeli. Kipar jeste zamrznuti konflikt, ali kao takav je primljen u EU što je suprotno svim načelima i principima, ne samo EU. Svaka međunarodna organizacija vodi računa o tome koja država se prima i da li ima kontrolu nad čitavom svojom teritorijom. To je sine kva non princip i Evropska unija je u slučaju Kipra odustala od toga. Ona je primila Kipar i pored činjenice da nema kontrolu nad trećinom svoje teritorije. To je naravno urađeno pod velikim uticajem Grčke koja je imala ucenjivački kapacitet”, objašnjava ovaj karijerni diplomata.

Naglašava da je EU nakon toga ipak ojačala svoje pozicije kada je reč o uslovima za prijem drugih članica.

“Ne samo vezano za Srbiju jer tu imamo Rezoluciju 1244 i uvek možemo da kažemo da je ta teritorija pod mandatom UN što je i bilo za naše članstvo u Savetu Evrope”, podseća Latinović.

Upozorava da su s druge strane upitne najave EU o prijemu drugih novih članica poput Moldavije ili Ukrajine.

“U Moldaviji imate Transnistriju (Pridnestrovlje) gde praktično ova zemlja nema kontrolu nad tim delom teritorije, a prorusku lokalnu vlast. Drugo, šta će biti sa Ukrajinom, kako će se završiti taj rat? Da li ćemo imati novi zamrznuti konflikt ili će se regulisati na drugi način kada dođe do pregovora. Ali to su sve novi izazovi sa kojima se EU i savremni svet suočava”, smatra Latinović.

Na pitanje može li model rešenja za Kipar biti primenjiv i za Kosovo, Latinović je skeptična.

“Različiti su uzroci, različita je priča. Mislim da su to stvari koje ne mogu da se upoređuju sa onim što imamo na Kosovu i Metohiji. Ali je tu jedna činjenica da stav EU proizilazi iz stava UN o očuvanju jedinstva i teritorijalne celovitosti Kipra. Tu naravno imamo stav Turske koji se razlikuje”, precizira Latinović.

Dodaje da i Kosovo i Kipar povezuju rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali i da ih razdvaja njihova različita sadržina.

“Prvo imamo Rezoluciju SB UN 550 iz 1983. godine kada je ono što se zvalo Turska država Severni Kipar proglasila nezavisnost. U toj rezoluciji se čitav taj čin proglašava nevažećim i pozivaju članice UN da ne priznaju tu državu i ne uspostavljaju diplomatske odnose. To je nešto što nema u Rezoluciji ni 1244 ni kasnijim rezolucijama. Drugo, čitav pregovarački proces koji su vodile UN vezano za ujedinjenje Kipra, to je i bio naziv, unicifikacija Kipra, vođena je upravo sa tim ciljem - kako povratiti taj deo teritorije i kako obezbediti odgovarajuće modele: da li je to federacija, da li konfederacija. Uglavnom se išlo po federalnom modelu s obzirom da su uzroci zbog čega je do toga došlo sasvim drugačiji od ovog”, naglašava Latinović.

Podseća i da je, u odnosu na kosovski, problem Kipra nastao u drugačijim istorijskim okolnostima.

“To je vreme Hladnog rata, vojne hunte u Grčkoj koja je proglasila prisjedinjenje Kipra, kada imamo grčki državni udar na Kipru, pa tadašnjeg predsednika Makarijusa koji se sklonio iz zemlje, pa Mikosa Samsona koji je bio vođa tog pokreta za ujedinjenje Kipra sa Grčkom koji je bio predsednik Kipra osam dana... Pa intervenciju Turske u Severnom Kipru, pa povratak Makarijusa... To su sve stvari koje se ne mogu upoređivati”, zaključuje Latinović.