Politiko: Centri za migrante u Albaniji prazni

Program smeštanja migranata iz Italije u dva prihvatna centra izgrađena u Albaniji, doživeo je fijasko. U centrima trenutno nema nijednog migranta, a italijanski policajci u albanskim gradovima se dosađuju, hrane pse lutalice ili uživaju na plaži, dok primaju platu od oko 6.000 evra, piše Politiko.

Kada je italijanska premijerka Đorđa Meloni obelodanila plan za presretanje, pritvaranje i procesuiranje tražilaca azila u Albaniju, to je predstavljeno kao veliki odgovor na evropsku migracionu krizu.

Međutim, godinu dana i 67,5 miliona evra kasnije, projekat je zaglavljen u pravosudnom limbu bez mogućnosti za procesuiranje tražilaca azila.

„Centar izgleda kao grad duhova. Ali onda, kada smo ušli, bilo je dosta policije. Poenta je da oni ne rade ništa po ceo dan, jer zaista nemaju šta da rade“, rekla je za Politiko kopredsednica „Volt Jurop“ Frančeska Romana D’Antuono, koja je posetila pritvorski centar u Đadru krajem novembra i učestvovala u protestima protiv korišćenja tog objekta sa lokalnim aktivistima.

U oktobru je prvih 16 migranata, iz Bangladeša i Egipta, stiglo u centre u Albaniji italijanskim ratnim brodom. Ali u roku od sedam dana svih 16 je vraćeno u Italiju nakon što su imigracione sudije Rimskog tribunala odbacile projekat.

Krajem novembra, deo italijanskog osoblja zaposlenog u Medihospesu, kompaniji koja upravlja poslovanjem centara, počeo je da se vraća u Italiju.

Izvori u italijanskoj ambasadi kažu da uprkos smanjenju osoblja prošlog meseca, sve policijske stanice ostaju u potpunosti popunjene u slučaju da se pojavi iznenadni talas izbeglica.

Projekat predviđa centar za prihvat i sortiranje u Šengđinu, gde se prvo dovoze izbeglice koje je zarobila italijanska obalska straža. Obrađuju njihovi lični podaci i nudi im se početna zdravstvena zaštita.

Drugi deo projekta, prihvatilište u Đadru, nalazi se u unutrašnjosti Albanije oko osam kilometara od regionalnog grada Leže.

Šengđin je takođe služio kao centar za zadržavanje avganistanskih izbeglica, posebno nakon što su se talibani vratili na vlast u Avganistanu u avgustu 2021.

Uprkos svojoj ulozi privremenog skloništa, mnoge izbeglice su tamo ostale zaglavljene skoro dve godine, čekajući zeleno svetlo za preseljenje u Sjedinjene Države.

Sander Maraši, šef luke u Šengđinu, rekao je da, iako migranti nisu stigli nedeljama, „celo italijansko osoblje je i dalje u luci i u centru i oni upravljaju svime ovde“.

Meštani u letovalištu Šengđin kažu da italijanska policija provodi dane izležavajući se u odmaralištu Rafaelo sa pet zvezdica, sunčajući se na suncu i uživajući u morskim plodovima, dok njihovi policijski automobili stoje parkirani ispred. 

Albanski mediji izveštavaju da su zaposleni u Đadru, napuštenom planinskom selu sa samo nekoliko stotina meštana, izolovani, da im je dosadno te da su sve više ogorčeni na svoje kolege iz Šengđina, za koje tvrde da žive lagodno.

Prema priči objavljenoj u internom časopisu italijanske kazneno-popravne policije, bez izbeglica na vidiku, lokalni zatvorski službenici u Đadru su počeli da spasavaju i zabavljaju seoske pse lutalice.

Italijanska vlada je u aprilu izdvojila 65 miliona evra za izgradnju dva centra i još 2,5 miliona evra za troškove italijanskog osoblja u 2024. Sveukupno, vlada je procenila da će potrošiti oko 680 miliona evra u narednih pet godina na održavanje i vođenje centara. 

U međuvremenu, italijanska vlada čeka odluku Suda pravde Evropske unije, koja treba da donese odluku ovog proleća, o tome da li je prihvatanje migranata u trećoj zemlji u skladu sa pravom EU.

„To je samo veoma skupa čekaonica“, rekla je članica Evropskog parlamenta Volta Ana Strolenberg, koja je sa D’Antuonom posetila centar u Đadru.

Ipak, italijanska policija koja je u Albaniji bila tako malo zaposlena dobila je značajno povećanje plate. Dok je prosečna plata oficira manja od 2.000 evra u Italiji, oni koji su stacionirani u Albaniji mogu da zarade i do 6.000 evra.

Jedna albanska televizijska emisija tajno je snimila grupu italijanskih policajaca u centru Šengđin kako priznaju da su proveli većinu vremena u hotelskoj sauni, jer nisu imali šta drugo da rade.

Strolenberg ocenjuje da je plan za prihvatne centre u Albaniji od samog početka bio nerealan.

„Italija vrati ukupno oko 3.000 ljudi ili manje godišnje, a u Albaniju su želeli da pošalju oko 3.000 ljudi mesečno“, rekla je ona.

Kako dodaje, objekti već počinju da se raspadaju.

Nakon otvaranja dva centra 11. oktobra, projekat je dobio priznanja od evropskih lidera, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i britanskog premijera Keira Starmera.

Fon der Lajen je pohvalila projekat i nazvala ga „inovativnim rešenjem“, tražeći od drugih lidera EU da izvuku „pouke iz protokola Italije i Albanije“.

Uoči poslednjeg evropskog samita krajem oktobra, Meloni je vodila neformalni sastanak o „migracijama i inovativnim rešenjima“ za regrutovanje drugih lidera EU „zainteresovanih za pitanje migracija“.

Ali Strolenberg kaže da je otvaranjem centara Meloni samo dala lažnu nadu i evropskim liderima i stanovnicima EU.