Preci: Albaniju očekuje stabilan ekonomski rast, najveći potencijal u poljoprivredi i turizmu

Ekonomski analitičar iz Tirane Zef Preci očekuje da će Albanija u ovoj godini nastaviti trend privrednog rasta i ostvariti napredak u odnosu na prošlu godinu, ali i da će se zemlja suočiti s različitim spoljnim i unutrašnjim faktorima koji će oblikovati ekonomsku situaciju.

Preci navodi da je albanska ekonomija povezana sa međunarodnim dešavanjima i ocenjuje da bi stabilizacija inostranog tržišta mogla imati značajan uticaj na domaću ekonomiju.

„Što se tiče dešavanja u inostranstvu, postoji nada da bi postizanje mirovnog sporazuma u Ukrajini moglo pomoći stabilizaciji tržišta sirovina, pre svega energenata, ali i žitarica i drugih proizvoda. Albanska privreda je pod snažnim uticajem međunarodnih događaja, jer je to otvorena ekonomija“, kazao je on.

Takođe, očekuje da će se Evropska unija „ normalizovati u ekonomskom smislu“, što bi moglo pozitivno uticati na albansku dijasporu.

„A to će se odraziti na njihov finansijski doprinos našoj finansijskoj ekonomiji, tj. doznake, u novcu koji emigracija donosi“, rekao je Preci.

Međutim, napominje da je 2025. godina izborna, što može doneti i pozitivne i negativne efekte.

„Pozitivno je to što se fokus debata postepeno udaljava od političkih, ideoloških i korupcijskih optužbi, koje su više pitanje pravosudnog sistema nego politike. Nadam se da će se debata usredsrediti na probleme dobrog upravljanja, dobrog korišćenja javnih imovina i budžetskih sredstava, i da politika ima građane u centru pažnje. U isto vreme, veoma se nadam da će i građani Albanije postati svesniji, postati odgovorniji za našu zajedničku sudbinu i donositi ekonomski zdrave individualne, porodične ili društvene odluke“, rekao je Preci.

Analitičar iz Tirane izneo je zabrinutost zbog inflacije koja je, prema njegovim rečima, „progutala“ dodatni prihod. Ipak, naglašava da je inflacija u Albaniji stabilizovana, što daje određeni osnov za optimizam.

„U Albaniji je postignuta stabilizacija inflacije, što znači da imamo nizak i kontrolisan nivo inflacije, u okviru predviđenih parametara. Ostaje da se vidi da li će napori za privlačenje stranih direktnih investicija uspeti i da li će albanska preduzeća preuzeti rizik da prošire realnu ekonomiju. Nažalost, ekonomski rast ispod šest odsto godišnje ne otvara nova radna mesta“, objasnio je naš sagovornik.

Napominje da je ekonomski rast u Albaniji teško precizno predvideti, zbog visokog stepena neformalnosti u privredi i prodora novca neformalnog i kriminalnog porekla.

„Obično se oslanjamo na podatke koje daju albanske institucije kao što su Albanski Institut za Statistiku (INSTAT) i Centralna Banka Albanije, a koje su nakon određenog vremenskog perioda sertifikovane od strane međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, posle godinu dana ili posle dve godine možemo imati podatke o ovogodišnjem privrednom rastu“, dodaje Preci.

U pogledu unutrašnjih faktora, Preci navodi da najveću mogućnost za rast imaju sektor poljoprivrede i turizma.

„Istovremeno, mislim da će doći do neke vrste postepenog usporavanja građevinskog sektora, nakon uticaja velike količine neformalnog i kriminalnog novca poslednjih godina. Broj izdatih dozvola za izgradnju turističkih naselja na primorju ne može, a da ne dovede do nastavka 'upumpavanja' novca u ovaj sektor“, dodao je Preci.

U tom smislu, naglašava, predviđanja su da će privredni rast biti između četiri i 4,5 odsto.

„Ove procene s vremena na vreme daju međunarodne finansijske institucije. Procene prenose odgovarajuće poruke poslovnoj zajednici, vladi za procenu budžeta i bankarskom sistemu za procenu rizika zaduživanja. Činjenica da smo videli smanjenje kamatne stope je pozitivna i prilika je da kreditiranje preuzme veću ulogu, jer je trenutno daleko od potencijala i mogućnosti koje naša privreda ima da apsorbuje novac”, zaključio je Preci.