Odbrana: Veselji bio van Kosova u vreme otmica desetina Srba i Albanaca

Odbrana drugooptuženog Kadrija Veselija pozivala se danas, pred sudom u Hagu, na alibi, pobijajući odgovornost Veseljija za otmice Srba i Albanaca, koje je 1998-99, sprovela OVK.

Veselji je za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji optužen zajedno sa Hašimom Tačijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem. Svi su bili članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK.

Unakrsno ispitujući američkog diplomatu Šona Bernsa, branilac Ben Emerson tvrdio je da je Veselji bio van Kosova u vreme kada su, s jeseni 1998. i početkom 1999., pripadnici OVK u sedam incidenata oteli desetine Srba i Albanaca.

Berns, tadašnji posmatrač SAD na Kosovu, složio se s tim, pošto mu je advokat predočio da to dokazuju pečati iz Veseljijevog pasoša.

U glavnom iskazu, prošle nedelje, Berns je izjavio da je posredovao u oslobadjanju otetih, koje je naredio GŠ OVK.

Svedok je prihvatio da sugestiju branioca Emersona da, koliko on zna, Veselji "nije bio umešan u ta hapšenja i pregovore o oslobadjanju, niti je išta znao o tome".

Krasnićija branilac Ejdan Elis nastojao je da pitanjima relativizuje Bernsov raniji iskaz da je, u septembru 1998., "trojka" iz GŠ OVK, s kojom se on sastajao, "glatko negirala" odgovornost za ubistva "Albanaca-katolika".

U toj "trojci" bili su Krasnići, Sokolj Bašota i Ram Buja, a Berns je, na sugestiju branioca Elisa, potvrdio da je, u to vreme, najviše kontaktirao sa Bašotom.

Berns je okončao petodnevno svedočenje, a juče započeti iskaz nastavlja bivši starešina OVK na sednici zatvorenoj za javnost.

Iz dokumenata tužilaštva proističe da zaštićeni svedok W04739 svedoči o strukturi OVK i njenog Glavnog štaba, čijim je sastancima prisustvovao, kao i o pritvorima za albanske "kolaborante", Srbe i Rome.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločine u 40 takvih pritvora na Kosovu i u Albaniji nad više od 400 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

U šest tačaka, ta krivična dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti, a u četiri kao ratni zločin.

Svi optuženi negirali su krivicu, a od hapšenja na Kosovu, u novembru 2020, pritvoreni su u Hagu.