Pre 46 godina fudbaleri Trepče igrali finale Kupa, danas u Baljevcima dočekuju Radnički
Dugogodišnji trener Novog Pazara bio je deo čuvene generacije zeleno-crnih koji su 1978. godine igrali finale Kupa Jugoslavije protiv Rijeke. Po njegovim rečima te sezone bilo je malo kvalitetnijih ekipa od Trepče, ali danas je situacija mnogo drugačija. Trepča se takmiči u četvrtom stepenu srpskog fudbala, u Zoni Morava i, zbog dobro poznatih razloga, svoje rivale dočekuje daleko od kuće, u Baljevcu, mestu koje pripada raščanskoj opštini, prenosi Mozzart Sport.
Tamo će danas, od 13 časova, u okviru šesnaestine finala Kupa Srbije gostovati Radnički iz Niša. Igrali su Rudari prethodnih godina i protiv Crvene zvezde (2019), užičke Slobode (2016), Vojvodine (2014), malo u Zvečanu, malo u Staroj Pazovi.
"Za nas je meč protiv Radničkog iz Niša mnogo više od obične utakmice. Jedva čekam da počne, prvenstveno zbog ovih naših mnogobrojnih klinaca. Za njih će to da bude veliki doživljaj. Ne nadamo se nekom rezultatu ili da osvojimo Kup Srbije, ali verujem da ćemo da pružimo ozbiljan otpor superligašu sa Nišave", najavljuje trener Žarko Karamatić, ne tako davno prvotimac Trepče i nekadašnji igrač Mladosti iz Apatina, zrenjaninskog Banata, Radničkog 1923 iz Kragujevca, sarajevske Slavije i Sarajeva, Radnika iz Bijeljine...
Nije jednostavno danas biti fudbaler ili trener Trepče.
"Generalno, jako nam je teško dole. Kompleksna je situacija jer stalno gostujemo. I kada smo domaćini, do Baljevca putujemo sat i po vremena. Hvala čelnicima lokalnog Rudara, hvala svima iz Baljevca. Zadovoljni smo kako nam izlaze u susret. Imaće priliku da u svom mestu gledaju superligaša. Drago mi je zbog momaka kad se desi neka pobeda, pogotovo ako je poput one nad liderom Šumadijom 1903 iz Kragujevca (1:0). Izgarali smo na terenu. Kad se završila utakmica, kolega sa suprotne klupe dođe i kaže: 'svaka čast'. Opet, dešavali su se i teški porazi na strani. Realno, imamo jako mladu ekipu. Momci se polako navikavaju na seniorski fudbal. Kako vreme odmiče, mislim da će da budu sve bolji. Nakon poslednje pobede nad Banom 1931 iz Raške (1:0), nadam se da ćemo nastaviti sa boljim rezultatima", navodi Karamatić.
Najpoznatije ime u trenutnom igračkom kadru Trepče je Nemanja Vučić, sa superligaškim iskustvom iz Zemuna, Vojvodine i Voždovca.
"Svi igrači su sa prostora Kosova i Metohije, jedino je golman Kadir Hajrović iz Novog Pazara. Inače, nisam ni pretpostavljao da se u ovom rangu igra toliko zahtevan fudbal. Ekipe su poprilično spremne, možda negde malo kaskaju na taktičkom planu. Dosta je zanimljivih i mladih momaka, uz neke iskusnije što se vraćaju iz jačih rangova kako bi završili karijere. Promenila se situacija, sve je manje onih izrazito gabaritnih u struku. Možda tek neki stariji, ali retko. U principu – svi su fit. Nadam se opstanku, uz adekvatan trening. Inače, moji igrači sve obaveze odrađuju perfektno", priča Karamatić.
Kosovsku Mitrovicu i Niš povezuje pokojni Borislav Stevanović, čuveni Bora gol. Posebno se istakao u niškom Radničkom i Radu.
"Bora je iz nešto starije generacije, pa ga nisam lično poznavao. Bio je veliki igrač, sigurno jedan od najboljih u Trepči. Ostavio je dubok trag ovde, ali i u svakom klubu čiji dres je nosio", završava Žarko Karamatić priču za Mozzart Sport.
Neka druga imena su, ipak, ispisala najveći uspeh Trepče. Dragan Mutibarić, Dragoljub Ljiljak, Fikret Grbović, Rafet Prekazi, Erdoan Celina, Dragan Miletović, Miodrag Radojević (Ljubomir Radević), Ramadan Cimili (Vahedin Ajeti), Miško Stolić, Fisnik Ademi i Ilija Savović. Istinski zaljubljenici u bubamaru rođeni pre pet i kusur decenija na prvu će vam nabrojati sastav Trepče, tada iz Titove Mitrovice, koji je krajem maja 1978. godine pred 45.000 gledalaca igrao sa Rijekom na beogradskoj Marakani za trofej u Kupu Jugoslavije. U finalu ih je zaustavio Milan Krlja Radović u prvom minutu prvog produžetka – 1:0 za Rijeku.
Prethodno je družina trenera Hisnija Mađunija u najmasovnijem takmičenju za sezonu 1977/78 eliminisala kod kuće ekipu kruševačkog Napretka (1:0), pa Olimpiju u Ljubljani (0:0, penalima 5:3), Borac u Čačku (1:0) i u polufinalu tim zagrebačkog Dinama (0:0, penalima 5:4).
Bajke u tom izdanju Kupa Maršala Tita priseća se rođeni Novopazarac Fikret Grbović, svojevremeno levi bek modernog kova i jedan od predvodnika najbolje Trepčine generacije ikada.
"Trebalo je da podignemo pehar, mislim da smo bili bolji. Sudija (Radmilo Ristić) nam je u četvrtom minutu poništio čist gol, kada je na moj centaršut Cimili glavom zatresao mrežu Radojka Avramovića. Skočio je metar iznad golmana i centarhalfa Rijeke, koji su se sudarili. Nije tu bilo nikakvog kontakta sa Cimilijem. Mi se radujemo, a sudija svira faul. Odlučio je Radović početkom prvog produžetka, posle greške Celine. Uzeo mu je popularni Krlja loptu skoro na centru, krenuo sam ka našem Mutibariću i savladao ga", priča Grbović.
Polufinale sa Dinamom iz Zagreba ostalo mu je u posebnom sećanju.
"Tri dana pre borbe za finale Kupa Jugoslavije dobili smo u prvenstvu Zagrepčane na našem stadionu sa 2:0. Kup utakmica završena je 0:0, a ja sam u penal seriji postigao odlučujući gol. Preko puta mene bio je Tomislav Ivković. Stari stadion Trepče mogao je da primi 10.000 ljudi, sa Dinamom ih je bilo garantovano 13.000 do 15.000. Ma, ubeđen sam da je samo pet ekipa imalo veći kvalitet od nas u tom trenutku u Jugoslaviji, iako smo nesrećnim spletom okolnosti ispali iz elitne divizije. Razlog – nismo imali upravu sposobnu da nas isprati", konstatuje Grbović.
Sa setom u glasu, Fikret Grbović završavajući razgovor za Mozzart Sport, tokom kog se prisećao slavnih dana kluba iz Kosovske Mitrovice, kazao je "Pozdravi mi Trepču".
0 komentara