Veber: Nova nemačka vlada mora da napravi strateški zaokret u dijalogu Kosova i Srbije

Nova nemačka vlada, koju predvodi Fridrih Merc, treba da preuzme lidersku ulogu u politici Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i doprinese razvoju strateškog pristupa prema regionu, ocenjuje Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politike demokratizacije u Berlinu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Govoreći o nemačkom pristupu dijalogu između Kosova i Srbije, Veber ocenjuje da je Berlin, umesto da ponovo temeljnije pokrene proces, izašao sa francusko-nemačkim predlogom, što je dovelo do „potpunog uništenja političkog dijaloga“ i do dva sporazuma koja, kako kaže, u stvarnosti ne postoje.

Prema njegovim rečima, nova nemačka vlada mora da preduzme „strateški zaokret“ u odnosu na Srbiju i politiku režima predsednika Aleksandra Vučića, kako bi se izbegao potpuni kolaps političkog dijaloga.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine, prvobitno je bio poznat kao francusko-nemački plan i dobio je podršku EU i zapadnih zemalja. Kasnije je dogovoren i aneks o sprovođenju sporazuma, ali u praksi gotovo ništa nije realizovano.

Veber za RSE kaže da ostaje da se vidi da li Nemačka ima – ili gradi – odgovarajuću strategiju spoljne politike, ali da će svakako izraziti zabrinutost zbog „štetnog uticaja trećih aktera na Balkanu“.

„Još je rano za konačne ocene. Prvim posetama Parizu i Varšavi, već prvog dana mandata, kao i zajedničkom posetom Kijevu sa kolegama iz Francuske, Britanije i Poljske, kancelar Merc je poslao snažan signal da Nemačka želi da preuzme lidersku ulogu u okviru EU, ali i na globalnom planu. Politika nove vlade definisana je već tokom koalicionih pregovora, uzimajući u obzir ponašanje američkog predsednika Donalda Trampa i njegove administracije prema Ukrajini i EU, s posebnim naglaskom na jačanje zajedničke bezbednosne politike EU, uz uverenje da su SAD napustile Evropu kao partnera vrednosti. Međutim, prvi koraci, poput posete Ukrajini i zajedničke inicijative EU–SAD za prekid vatre, uz izjave da su SAD i dalje glavni partner, nisu dali rezultate – što se videlo kada je Tramp napustio tu inicijativu i popustio pred Putinom. Videćemo kako će se sve to dalje razvijati“, kaže Veber.

On ukazuje da, za razliku od prethodne vlade Olafa Šolca, kada, kaže, nije bilo jasno da li kancelar želi da nastavi sa Berlinskim procesom, ovog puta koalicioni sporazum jasno najavljuje njegov nastavak. 

„Nova konzervativna vlada suočava se sa nasleđem političkog dijaloga koji je započela kancelarka Merkel, uz podršku konzervativnih poslanika. Pod Šolcom, umesto temeljnog resetovanja dijaloga nakon opasne epizode razmene teritorija, nemačka vlada je pokrenula francusko-nemačku inicijativu sa nedovoljnom političkom voljom i nastavila neuspešnu politiku popustljivosti prema Vučićevom režimu. Rezultat je kolaps dijaloga i dve sporazuma koja zapravo ne postoje. Pitanje je da li će nova nemačka vlada insistirati na neispunjenim sporazumima, ili će imati hrabrosti da pokrene duboku obnovu dijaloga – za sveobuhvatan i konačan sporazum. To bi zahtevalo strateški zaokret u politici EU prema Srbiji. To bi, međutim, podrazumevalo i prekid odnosa CDU-a sa „sestrinskom partijom“ SNS-om. Ostaje da se vidi da li CDU i Merc imaju snage za tako nešto. U suprotnom, dijalog će se još dublje urušiti, a EU će dodatno izgubiti kredibilitet kao demokratski akter – kako u Srbiji, tako i na Kosovu“, navodi Veber.

On ističe da ostaje da se vidi da li će Nemačka zadržati svoj „uslovljavajući“ stav prema članstvu Kosova u Savetu Evrope.

„Za razliku od Pariza, Nemačka je bila blaža po pitanju uslovljavanja prijema Kosova u Savet Evrope. Da li će Berlin nastaviti ovu politiku prema, u nedostatku strateškog okvira, ostaje da se vidi, i zavisiće od toga da li će doći do strateškog zaokreta u politici prema dijalogu. Očekujem da odnosi Kosova i Nemačke ostanu stabilni. Zahvaljujući uspehu socijaldemokrata, koji su se tokom koalicionih pregovora usprotivili spajanju Ministarstva za razvoj sa Ministarstvom spoljnih poslova, automatski je ograničena mogućnost smanjenja sredstava za razvojnu pomoć u celini – uključujući i za zemlje Zapadnog Balkana. To je važan signal, naročito u trenutku kada se Usaid povukao, a neke zemlje EU značajno smanjile pomoć“, zaključuje Veber.