Briselski sporazum posle sedam godina – od "istorijskog dokumenta“ ostalo mrtvo slovo

Dačić, Ešton i Tači - Briselski sporazum
Izvor: Politika

Danas je tačno sedam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a i ova "godišnjica“ prolazi kao i sve prethodne - bez formirane Zajednice srpskih opština na Kosovu, što je bio jedan od ključnih elemenata dokumenta koji je parafiran uz posredovanje Evropske unije.

U Prištini su se od tog 19. aprila 2013. promenila četiri premijera i svaki od njih je izbegao da ispuni tačku sporazuma koja je bila najvažnija za srpsku zajednicu na Kosovu. 

Danas, tek po koji diplomata u Briselu spomene primenu sporazuma Beograda i Prištine iako su svojevremeno govorili da je reč o istorijskom dokumentu. Nekadašnja visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, koja je „kumovala“ sporazumu, navela je krajem prošle godine da u njeno vreme nije bilo crvenih linija i da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, a od Kosova da sebe negira kao državu.
Politički predstavnici kosovskih Albanaca jednostavno nisu sproveli nijednu odluku iz Brisela.

A šta u briselskom dokumentu stoji, što je toliko sporno da bi ga prihvatila albanska strana? Na prvi pogled, već i samom pravničkom laiku jasno je da se radi o mnogo manjim ovlašćenjima ZSO nego što ih je Kosovo imalo kao autonomna pokrajina Srbije po ustavu SFRJ.

Nadležnosti ZSO

U skladu sa Evropskom povelјom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice imale bi nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

U dokumentu su tačno navedene javne funkcije ZSO: 

- jačanja lokalne demokratije; 

- vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne privrede; 

- vršenja punog nadzora u oblasti obrazovanja; 

- vršenja punog nadzora radi unapređenja primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite; 

- vršenja punog nadzora radi koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja; 

- usvajanja mera radi pobolјšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu; 

- sprovođenja, koordinisanja i omogućavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti;

- promovisanja, širenja i zastupanja pitanja od zajedničkog interesa opština članica, kao i njihovog predstavlјanja. 

- pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova; 

- procene pružanja javnih usluga njenim članicama i njihovim stanovnicima radi pružanja podrške Zajednici. 

- vršenja monitoringa, prema potrebi, radi sprovođenja njenih cilјeva; 

- uspostavlјanje odnosa i zaklјučivanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim. 

Piše i da će Zajednica obavlјati i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti. 

Organizaciona struktura 

Navedeno je da Zajednica treba da ima sledeće organe:

- Skupštinu, kao najviše telo sačinjeno od predstavnika koje imenuje svaka skupština opština.

- Predsednika, koji predstavlјa Zajednicu, pred centralnim vlastima i van Kosova. 

- Savet, koji je sastavlјen od najviše 30 članova iz redova stanovnika opština članica. 

- Odbor, koji se sastoji od sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i stanovnika opština članica i koji ima pravo da donosi odluke neophodne za svakodnevno upravlјanje. 

- Administrativno osoblјe će imati status zaposlenih lica, u skladu sa zakonima Kosova, uklјučujući Zakon o radu i Zakon o državnoj službi, što im omogućava da obavlјaju svoje administrativne dužnosti. 

- Kancelariju za žalbe, koja će imati mandat da preispituje žalbe u vezi sa cilјevima. 

Odnosi sa centralnim vlastima 

Navedeno je da će Zajednica raditi sa centralnim vlastima u skladu sa načelom međusobne saradnje i razmene informacija i da će u svojim odnosima prema centralnim vlastima promovisati interese srpske zajednice. 
Zajednica ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva, kao i da pokrene ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i pred Ustavnim sudom, protiv svih akata ili odluka koje utiču na vršenje nadležnosti ZSO, u skladu sa njenim Statutom.

Takođe, Zajednica ima pravo da predlaže predstavnike u nadležnim organima centralnih vlasti. U vršenju funkcije monitoringa koja je predviđena sporazumom, predstavnik Zajednice ima pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonima Kosova. 

U ime Zajednice, četiri gradonačelnika severnih opština dostavljala bi Ministarstvu unutrašnjih poslova spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandira policije. 

Zajednica je, stoji u potpisanom dokumentu, otvorena za svaku drugu opštinu pod uslovom da se sa time saglase opštine članice. Važna odredba je i da se Zajednica može raspustiti samo odlukom njene Skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica. 

ZSO ima pravo i na svoje zvanične simbole (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova. 

Pet koraka, poslednji najteži

Statut Zajednice će, dogovoreno je, sastaviti Upravlјački tim i predstaviće ga Dijalogu na visokom nivou u roku od četiri meseca od datuma postizanja sporazuma o ovim principima. Statut će biti potvrđen uredbom, nakon postizanja sporazuma u okviru Dijaloga.

Da bi ZSO bila formirana, prema Briselskom sporazumu, predviđeno je pet koraka, a prvi je da vlast u Prištini usvoji dekret, što je pre nekoliko godina uradila vlada na čijem čelu je bio šef DSK Isa Mustafa. Posle toga, Ustavni sud Kosova ovaj dekret mora da potvrdi, čime se stvaraju uslovi da se ZSO uvede u pravni sistem. Ovo predstavlja drugi korak, a treći je da upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i dostavi ga Briselu.

Potom, u četvrtoj fazi, delegacije Beograda i Prištine u sedištu EU usaglašavaju detalje pomenutog dokumenta. Kada i to bude okončano, predviđena je osnivačka Skupština ZSO, čime se završava ceo proces. Poslednji potez je, kako sada stvari stoje, neizvodljiv jer konačni dokument mora da prođe skupštinsku raspravu, a sve albanske partije se otvoreno protive formiranju ZSO.

Briselski dijalog je u prekidu već dugo i pitanje je kada će biti nastavljen. 

Početkom 2018. godine, tačnije 16. januara, posle 15 meseci zastoja trebalo je da bude nastavljen razgovor u Briselu, ali se delegacija Srbije tog dana vratila u Beograd zbog ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici. 

A onda je uvođenjem kosovske takse na robu iz Srbije 6. novembra 2018. dijalog definitivno obustavljen. Od uvođenja takse prošlo je godinu i po dana, a ustvari dijalog je u prekidu sada već skoro tri i po godine, što je pola vremena koliko je prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma.

Ostaje da vidimo da li će posle Kurtijevog ukidanja takse i formiranjem nove kosovske vlade, koja se očekuje do kraja meseca, i prvi put sa imenovanjem Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog, taj proces od juna ove godine, nakon pandemijske krize biti konačno otkočen.