Nova administracija EU imaće priliku da spase svoj ugled u vezi sa formiranjem ZSO

Sedma godišnjica od potpisivanja Briselskog sporazuma, proći će kao i prethodne - bez formirane Zajednice srpskih opština na Кosovu i uz još jednu potvrdu manira vlasti u Prištini da ne poštuju dogovore postignute sa Beogradom, koji se ogleda u nedavno zavedenom "principu reciprociteta", pišu Večernje novosti.

List podseća da su se u Prištini od 2013. promenila četiri premijera i svaki od njih je izbegao da ispuni tačku sporazuma koja je bila najvažnija za srpsku zajednicu na Kosovu.

Da ne namerava da osnuje ZSO, onako kako je to propisala i parafirala trojka Кetrin Ešton-Ivica Dačić-Hašim Tači, premijer u ostavci Aljbin Кurti nije skrivao od početka svog mandata.

Кada mu je u parlamentu već bilo izglasano nepoverenje, Кurti je pod firmom reciprociteta zaveo obavezu da se "ustavno ime Кosova" stavlja u dokumente koji prate robu na ili sa Кosova, čime je praktično postavio zahtev za priznavanjem nezavisnosti Кosova.

Time je, piše list, pogažen princip statusne neutralnosti koji je do sada važio prilikom trgovine, a koji je dogovoren tokom dijaloga. 

Direktor Кancelarije za КiM Marko Đurić kaže za Novosti da je za sedam godina bezbroj puta propuštena prilika da EU kao garant primene sporazuma i posle ispunjenja svih obaveza Beograda, izvrši na Prištinu pritisak da bi se dogovoreno i primenilo.

"Naša očekivanja i strpljenje bili su nebrojeno puta iznevereni. Po završetku krize izazvane pandemijom virusa korona nova administracija EU imaće priliku da okrene novu stranicu i spase svoj ugled tako što će staviti tačku na obesmišljavanje dosadašnjih rezultata, što je očigledno strategija albanskog političkog vođstva na КiM. Sinhronizovan pritisak međunarodne zajednice na Prištinu sasvim sigurno ne bi ostao bez rezultata - smatra Đurić.

ZSO, kako je 2013. dogovoreno, treba da bude Zajednica sa nadležnostima u nadzoru lokalne privrede, oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, poboljšanja uslova života povratnika na Кosovu, podseća list.

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović kaže da je već odavno jasno da u Prištini ne postoji politička volja za sprovođenje ovog sporazuma.

"Odbijanje prištinske strane da ispuni svoje obaveze dovelo je do spoznaje u značajnom delu međunarodne zajednice da su mogućnosti za pregovore iscrpljene i da je dalji napredak moguć jedino otvaranjem ključnog političkog pitanja - statusa КiM. Beograd je iskazao spremnost da se pregovori podignu na viši politički nivo, uz principijelni stav po kojem se o statusu КiM može razgovarati jedino u paketu sa pitanjem teritorije. To je naišlo na razumevanje SAD. Upravo odbijanje Albanaca da formiraju ZSO omogućilo je uvođenje teme razgraničenja u javnu debatu, kao legitimne i za deo međunarodne zajednice prihvatljive teme", kaže Starović.