Da li Zapad ruši "Otvoreni Balkan"?

Otvoreni Balkan
Izvor: Reporteri

Britansku politiku na Balkanu obeležava antiruska strategija, tako se objašnjava i stav prema Srbiji i Republici Srpskoj, koje London smatra proruskim uporištima, ocenjuje Zoran Milivojević, prenosi Politika.

Države Kvinte traže od Srbije da uvede sankcije Rusiji i osim pritisaka prema Srbiji, ali i pripadnicima Srba u susednim državama, spremne su da u igru uvedu i Bugarsku.

Na udaru bi, kako ocenjuju poznavaoci prilika, posebno mogla da se nađe inicijativa "Otvoreni Balkan", koja pruža niz komparativnih prednosti državama članicama. Da postoji želja da se Srbija, u manjoj ili većoj meri, ostavi po strani prilikom odlučivanja na Balkanu, dokaz je i sastanak koji je nedavno u Sofiji okupio premijere četiri članice NATO – Bugarske, Rumunije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Iako je tema skupa bila bezbednost Zapadnog Balkana, pozivnice nisu poslate dvema ključnim državama regiona, članicama "Otvorenog Balkana" Srbiji i Albaniji.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da nije jasno u kom smislu bi Bugarska mogla da zameni Srbiju, koja je centralna država i bez koje nije moguće rešavanje problema u ovom regionu, niti bi Sofija imala taj kapacitet. On kaže da je Zapadni Balkan u žiži interesovanja Brisela, Londona i Vašingtona, jer je reč o prostoru koji nije integrisan u transatlantsku zajednicu i koji nije pod kišobranom zapadnog uticaja moći i da je tu glavna smetnja Srbija.

"Interesantan je izbor država, sa očiglednom idejom da pomalo zamre trilateralna saradnja Beograda, Bukurešta i Sofije, ali i moguće odsecanje Severne Makedonije od projekta 'Otvoreni Balkan', čime bi ga doveli u teškoće jer bi teško mogle da se sprovode dogovorene mere i da nesmetano funkcioniše", kaže Milivojević.

"U novim okolnostima ukrajinskog rata, primat u zapadnim interesima je dobio odnos prema Rusiji i uvođenju sankcija i to je postalo apsolutno prioritetno geostrateško pitanje. Na toj liniji ide pritisak na Srbiju. Centri moći koji žele da promene situaciju i da koriste pritisak da na kraći rok reše pitanje kao što je integracija Balkana u zapadnu sferu interesa. U toj funkciji su i neke države članice EU i NATO i preko njih se vrši dodatni pritisak na Srbiju", kaže Milivojević i kao konkretan primer navodi aktuelno uslovljavanje dotoka nafte u Srbiju preko cevovoda "Janaf", gde su se posebno istakle četiri države – Poljska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska.

Milivojević ukazuje i da, kada je reč o regionu i pritiscima na Srbiju, treba imati u vidu i politiku Londona posle Bregzita, gde Britanija nastupa samostalno, ali njenu politiku obeležava antiruska strategija. 

"Bivša britanska premijerka Tereza Mej posle sastanka EU i Zapadnog Balkana u Sofiji 2018. godine, u poseti Skoplju je vrlo jasno dala do znanja da će samostalna britanska politika na Balkanu pre svega biti usmerena na taj ruski uticaj. Tako se objašnjava i britanska politika prema Srbiji i Republici Srpskoj, koje ta politika smatra proruskim uporištima. Time objašnjavam i imenovanje specijalnog izaslanika za region Stjuarta Piča, čime Britanija daje do znanja da ima specifične interese u regionu", ukazuje Milivojević.

Time se, dodaje iskusni diplomata, sa ovim zemljama ponovo vraća inicijativa "Tri mora" (obuhvata 12 zemalja EU na potezu između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora), i time pravi demarkaciona liniju između zapadne Evrope i Rusije, iza čega stoji anglosaksonska politika. Ključne zemlje u toj strategiji su ove države koje su glasale protiv.

Milivojević podvlači zašto je Bugarska važna u ovoj regionalnoj slagalici – u ovoj zemlji je došlo do promene vlasti i sada je instalirana proamerička struktura koja nije sporna anglosaksonskim interesima. Kroz Bugarsku prolazi "Balkanski tok", preko kojeg se i može vršiti pritisak na Srbiju, a Sofija ima i specifičan interes prema Severnoj Makedoniji.

"Ključni problem za realizaciju zapadnih interesa je Srbija, jer neće da uvodi sankcije Rusiji. Uz to pozicija Srbije je ključna u regionu imajući u vidu politički uticaj, ali i to što je naša zemlja ekonomski ojačala. Zato je tačka na kojoj se Srbija može najviše lomiti i njena pozicija ozbiljno dovesti u pitanje, ekonomija, koja je strateški interes Beograda. Bilo da je reč o energetici, privlačenju investicija i ekonomskoj stabilnosti, ali i mehanizmima koji su u funkciji jačanja srpske pozicije u regionu. Ključni mehanizam koji Srbiji daje vetar u leđa jeste 'Otvoreni Balkan' – jedini koji regionalno funkcioniše i u ovim okolnostima", ističe Zoran Milivojević.

Predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije će sredinom maja održati sastanak u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan", saznaje "Politika" u diplomatskim krugovima. Prvobitno je bilo planirano da se skup organizuje u martu, ali je zbog rata u Ukrajini sastanak pomeren.

"Jačanje ove inicijative kvari posao Zapadu jer se onemogućuje kompletan uticaj nekih centara moći na ovaj prostor. Stvaraju se uslovi da se Balkanci orijentacijom na same sebe oslobode pritisaka koji najčešće nisu na liniji njihovih interesa. Pogotovo sada kada Srbija neće da uvede sankcije Rusiji i to još više postaje problem i motiv za dovođenje u pitanje njegovog funkcionisanja. Ne zbog toga što 'Otvoreni Balkan' predstavlja smetnju u nekom strateškom smislu, već zato što afirmiše i poziciju Srbije i daje nam mogućnost da nastavimo da gradimo svoju poziciju", naglašava Milivojević.

Zašto su tri suseda glasala protiv Beograda

Pažnju zaslužuje, podvlači Zoran Milivojević, i činjenica da su tri suseda glasala za opstanak naftnog embarga prema Srbiji.

"To su učinili i pored toga što je Srbija rekla 'da' zapadnoj antiruskoj rezoluciji o suspendovanju prava glasa Moskve u Savetu za ljudska prava UN. Slučajno ili ne, Hrvatska i Bugarska po pravilu uslovljavaju otvaranja poglavlja Srbiji u pristupnim pregovorima primedbama na status njihovih manjina, dok Rumunija u istom kontekstu drži otvoreno 'vlaško pitanje', kao rumunsko manjinsko pitanje u našoj zemlji", podvlači Milivojević.

"Mali šengen" zasnovan na četiri slobode EU

Inicijativa "Otvoreni Balkan", koja se u početku zvala "Mali šengen" osnovana je u oktobru 2019. godine. Tada su se u Novom Sadu, sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev, potpisavši deklaraciju o namerama o uspostavljanju "malog šengena" između tri zemlje. Ideja deklaracije je bila, kako su objasnili potpisnici, da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode Evropske unije – slobodi kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi.

Od tada je održano nekoliko sastanaka najviših predstavnika tri države. Na njima je dogovoreno da se slobodno kretanje njihovih državljana obavlja uz lične karte, a da se od 1. januara 2023. ukinu carinske kontrole.

Iako su inicijatori "Otvorenog Balkana" više puta ponovili da je inicijativa "inkluzivna" i pozivali ostale na Zapadnom Balkanu da se priključe, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i teritorija pod međunarodnim protektoratom Kosovo – ne žele da budu deo regionalnog ekonomskog projekta.

Izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da ukoliko u ovoj inicijativi nije "svih šest zapadnobalkanskih država" – ona neće uspeti. Eskobar je ukazao da regionalne inicijative moraju biti jednako otvorene za sve države. Uprkos ovim izjavama, SAD nisu pritisle BiH, Crnu Goru i Kosovo da se priključe ovom projektu koji, kako ističu, podržavaju.