Srbija i Moldavija: Kako teritorijalni sporovi utiču na put ka Evropskoj uniji

Srbija i Moldavija, kao kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, suočavaju se sa nerešenim teritorijalnim pitanjima, ali postoje značajne razlike u međunarodnom statusu Kosova i Pridnjestrovlja, kao i u pristupu Brisela prema Beogradu i Kišinjevu iz geopolitičke perspektive. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju na to da nezavisnost Kosova priznaju 22 države članice EU, dok Pridnjestrovlje ne priznaje nijedna država u svetu. Takođe ističu da u Evropskoj uniji postoji zabrinutost zbog mogućih ruskih pretenzija prema toj moldavskoj regiji, dok se pitanje odnosa Srbije i Kosova u velikom delu evropskih političkih krugova smatra završenim.

Piše: Jelena Novakov

Potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije Elvira Kovač nedavno je rekla da smatra da izjava visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas o tome da pitanje Pridnjestrovlja neće biti prepreka evropskom putu Moldavije može predstavljati pozitivan signal i za Srbiju.

„Dobro je što se pokazuje da nerešena teritorijalna pitanja ne moraju nužno da zaustave evropske integracije, iako postoje razlike između slučaja Moldavije i pitanja Kosova i Metohije. U našem slučaju najvažnije je da dijalog napreduje i čini mi se da se u ovom trenutku ipak razume da je Srbija konstruktivan partner“, rekla je Kovač.

Pridnjestrovlje se nalazi van de fakto kontrole Kišinjeva od sukoba 1992. godine između separatista i moldavskih snaga. Iako etnički Moldavci čine većinu stanovništva te teritorije, sukob je izbio zbog otpora lokalnih proruskih vlasti i dela stanovništva približavanju Moldavije Rumuniji i napuštanju sovjetskog identiteta nakon raspada SSSR-a.

Rusija je od tada zadržala vojno prisustvo u toj oblasti, ali uprkos tome nikada nije priznala nezavisnost Pridnjestrovlja.

Sukobi i etničko pitanje

Moldavski novinar Andrej Kurarau izjavio je za Kosovo onlajn da je, kada je reč o evrointegracijama, slučaj Moldavije i Pridnjestrovlja drugačiji od odnosa Srbije i Kosova zbog međunarodnog priznanja Kosova, kao i zbog etničke prirode rata na Kosovu 1999. godine.

Napomenuo je da nezavisnost Pridnjestrovlja ne priznaje ni Rusija, koja je tamo vojno prisutna, dok su podršku nezavisnosti te moldavske teritorije pružile jedino Južna Osetija i Abhazija, teritorije čija nezavisnost takođe nije međunarodno priznata.

„Ne postoji međunarodni presedan kada je reč o priznavanju Pridnjestrovlja. Mislim da je situacija drugačija u odnosu na Kosovo zbog prirode konflikta. To je bio veštački konflikt, koji nije bio zasnovan na etničkim ili verskim razlozima. Većinu stanovništva Pridnjestrovlja čine Moldavci, više od 40 odsto“, rekao je Kurarau, dodajući da više od 90 odsto građana Pridnjestrovlja ima moldavski pasoš.

On je ocenio da je kiparski presedan sličniji slučaju Pridnjestrovlja nego Kosovu, ukazujući na probleme sa ekonomskom kontrolom nad separatističkim teritorijama Kipra i Moldavije.

„Generalno, rekao bih da slučajevi Kosova i Pridnjestrovlja ne mogu da se porede zbog međunarodnog priznanja Kosova, posebnih odnosa koje Kosovo ima sa EU, ali i zbog prirode neslaganja između Kosova i Srbije, koje je uspostavilo, ako ne presedan, onda slučaj u kojem je državnost Kosova široko priznata u međunarodnoj zajednici“, rekao je Kurarau.

Pitanje za EU

Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je za Kosovo onlajn da bi, integracijom Moldavije u Uniju sa nerešenim pitanjem Pridnjestrovlja, na red došla i Srbija.

Milivojević je ukazao da Ukrajina i Moldavija ne predstavljaju redovne slučajeve, jer ni jedna ni druga država ne kontrolišu deo svoje teritorije, na kojima se, u oba slučaja, nalaze ruske snage.

„Ukoliko bi se otvorili pregovori o pristupanju, onda bi obavezno na dnevni red došla i Srbija, iz prostog razloga što se slučaj Srbije tretira kao slučaj sui generis“, rekao je on, dodajući da 22 zemlje članice koje su priznale nezavisnost Kosova to pitanje smatraju završenim.

Na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske komisije i Prištine vodi se proces pristupnih pregovora nezavisno od Srbije, kazao je Milivojević, dodajući da taj mehanizam zadovoljava interese članica EU koje su priznale nezavisnost Kosova.

„Međutim, Srbija je punopravna članica UN u međunarodno priznatim granicama. Prema tome, ako bi se na bilo koji način otvorilo pitanje Moldavije i Ukrajine, onda bi i Srbija morala na isti način da se tretira“, rekao je Milivojević.

Ipak, istakao je da, za razliku od Kosova, nijedna članica EU nije priznala nezavisnost Luganske Narodne Republike, Donjecke Narodne Republike ili Pridnjestrovlja.

„Dvadeset i dve članice EU priznale su Kosovo, znamo kako i pod kojim uslovima. Postoji neka vrsta pritiska da se to verifikuje kroz pristupne pregovore, kroz Poglavlje 35 i, rekao bih, tretman Kosova kroz Ohridski sporazum, kao i pokušaj da se preko de fakto priznanja dođe do toga, što je za Srbiju neprihvatljivo. U tom smislu postoji razlika u odnosu na Moldaviju i Ukrajinu“, rekao je on.

Milivojević je naglasio da razlika u međunarodnopravnom smislu ne postoji, ali da je prisutna u političkom smislu. Kako je objasnio, Brisel daje prednost evrointegracijama Ukrajine i Moldavije iz geopolitičkih razloga.

„To je suština i osnov posmatranja Moldavije kao posebnog predmeta, odnosno posebnog slučaja, sa namerom da se ipak uđe u određeni proces, iako to odudara od principa i standarda. Mislim da to neće biti moguće, iz prostog razloga što bi Evropska unija time dovela u pitanje i svoju poziciju, svoj međunarodnopravni subjektivitet i svoj ustav – Lisabonski ugovor“, napomenuo je on.

Uslovi iz Brisela

Saradnik Novog trećeg puta Mijat Kostić izjavio je za Kosovo onlajn da Evropska unija ne postavlja iste uslove Moldaviji i Srbiji kada je reč o članstvu jer, kako je objasnio, u Prištini postoji vlada koju priznaju i međunarodni akteri.

Kostić je napomenuo da nezavisnost Pridnjestrovlja ne priznaje ni Rusija, za koju se, kako je rekao, pretpostavlja da ima teritorijalne pretenzije.

„U tom smislu ne postoji pravni spor, za razliku od Kosova, čiju nezavisnost podržava više od 100 država članica UN. Posebno kada je reč o zemljama EU i Natoa, samo četiri države ne priznaju nezavisnost Kosova. Kontekst je zato drugačiji, pa je i raspoloženje samim tim drugačije. Moldaviji se ne postavlja uslov kakav se postavlja Srbiji, upravo zato što na Kosovu postoji vlada koja de fakto obavlja poslove vlasti i koju priznaju međunarodni akteri“, rekao je on.

Kostić je pomenuo i slučaj Kipra, koji je 2004. godine pristupio EU, iako vlada u Nikoziji ne kontroliše deo teritorije sa turskom većinom.

„Vidimo da taj model postoji u praksi i da to verovatno zavisi samo od političke volje i aktera, odnosno od toga da li žele da to pitanje postave kao prioritet ili ne“, ocenio je.

Dodao je da postoji mogućnost da Brisel smatra da su evrointegracije Moldavije hitnije od integracija Srbije i zbog rizika od potencijalnih akcija proruskih partija u Moldaviji, ali i mogućeg okretanja stanovništva te zemlje Moskvi.

„Razlog zbog kojeg je Moldavija možda trenutno mnogo važnija od drugih država za integraciju u EU jeste njena geopolitička pozicija. Od početka rata u Ukrajini videli smo da postoji strah da Rusija ima dodatne teritorijalne pretenzije i samim tim Evropljani žele da zaokruže svoj geopolitički prostor – da Moldavija i Ukrajina u jednom trenutku uđu u EU i budu obuhvaćene zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom.

Kada je reč o Balkanu, oni smatraju da je to pitanje na neki način rešeno i da Srbija ne predstavlja toliko veliku pretnju, u smislu da može potpuno da ode na rusku stranu ili da ozbiljno poremeti trenutnu strukturu na Balkanu“, zaključio je Kostić.