Devet novih povlačenja priznanja Kosova adut u rukama Srbije

Ivica Dačić
Izvor: Kurir

Srbija u fioci ima note devet država koje su promenile odluku o priznanju Kosova i spremna je da ih obelodani čim druga strana prekrši obaveze iz Vašingtonskog sporazum, kazao je šef diplomatije Ivica Dačić.

"Mi smo se pridržavali Vašingtonskog sporazuma i moratorijuma, ali je to Priština prekršila. Od 193 članice UN, Priština može da računa najviše na 83 glasa, što znači da mi imamo većinu u Generalnoj skupštini. I mi ćemo nastaviti s takvom politikom. Ako zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope bude ušao u proceduru, čuli ste da je i predsednik Vučić najavio da ćemo mi objaviti note o povlačenju priznanja“, kazao je Dačić, prenosi Kurir.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je za poziciju Srbije svrsishodno da aktivira kampanju otpriznavanja.

"Jasno je da se menja broj zemalja koje potvrđuju kosovsku državnost. I to ide u našu korist. Dometi naše kampanje su ogromni i mogu se sagledati u najmanje tri segmenta. Najpre je to važno zbog samog glasanja u međunarodnim organizacijama, počev od Generalne skupštine UN. Odnos snaga je takav da Kosovo ne može dobiti ni status posmatrača, kao što ga ima Palestina, jer nema ni natpolovičnu većinu, a od dvotrećinske je miljama daleko. Povećao se broj država koje ne glasaju za Kosovo ni u drugim međunarodnim organizacijama, pa su tako još manje šanse da prođe u Unesko, Interpol, OEBS. Samo tamo gde dominira Zapad, Priština ima šanse da progura članstvo, a takav je slučaj u Savetu Evrope. Očigledno da imaju dvotrećinsku većinu“, objašnjava Milivojević.

Osim glasanja, Milivojević napominje da je drugi efekat otpriznavanja vidljiv u promeni međunarodne klime, pa se argumenti Srbije jače čuju.

"Povećavanje broja zemalja koje ne priznaju kosovsku nezavisnost sigurno jača poziciju Srbije, koja se uporno i principijelno poziva na međunarodno pravo. Takođe, dolazi do izražaja opravdanost stava da rešenje za Kosovo treba tražiti kroz pregovore, dijalog i kompromis i sve su manje šanse da se nametne rešenje. Razvoj situacije za ovih 14 godina je nedvosmisleno pokazao da Kosovo kao projekat nije uspeo kako su se mnogi nadali“, zaključuje Milivojević.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević smatra da su zaustavljanje talasa priznavanja i učinak u promeni stava država koje su ga priznale svakako promenili poziciju Srbije. On podseća da Prištini, osim dvotrećinske većine u GS UN, treba i saglasnost Saveta bezbednosti, a Albanci nemaju ni jedno ni drugo.

"U prvom redu, u Generalnoj skupštini UN menja poziciju Srbije u smislu da veći deo članica UN ne priznaje Kosovo. To ima jednu moralnu snagu. Istovremeno, to diplomatski ojačava našu poziciju u smislu argumenta kada govorimo da većina država u svetu nije priznala Kosovo kao državu. Međutim, na terenu i što se tiče našeg naroda na KiM, i teškoća i problema s kojima se suočava, ne dobijamo mnogo, jer Albanci drže Kosovo, sa Zapadom se dogovaraju o potezima koji će se povući, njihove institucije rade na KiM, naše institucije nisu zaživele, nije formirana Zajednica srpskih opština. Prema tome, diplomatski to ima efekta, ali na terenu nema, jer te države koje su otpriznale Kosovo nemaju uticaj na terenu“, objašnjava Zečević.