Dijalog u Briselu u senci novih tenzija: Imaju li SAD i EU rešenje ili smo opet u ćorsokaku?

Dijalog Beograda i Prištine nastavlja se danas u senci novih tenzija, podignutih nakon vanrednih izbora u četiri opštine na severu Kosova, koje su Srbi bojkotovali, i pokušaja da se otvori most na Ibru u Severnoj Mitrovici. Sastanak će, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajn, biti težak, jer dve strane sedaju za sto sa dijametralno suprotnim pozicijama, ali poručuju da će od SAD i EU zavisiti hoće li će biti napravljen korak napred ili će dijalog opet zapasti u ćorsokak. Dodaju da je rešenje u rukama Zapada, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Konstruktivni koraci ka stvaranju ZSO su, ukazuju naši sagovornici, "ključ", koji ceo proces može da povede napred. Na ovaj najvažniji deo Briselskog sporazuma, koji je od suštinske važnosti za opstanak i bezbednost Srba na Kosovu, čeka se više od 10 godina. Bez njega, kako su više puta jasno stavili do znanja zvaničnici Beograda, nema razgovora o drugim nerešenim pitanjima.

Da Amerike i Evropa imaju rešenje u svojim rukama, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov nema dilemu, i naglašava da je "samo pitanje da li će ga i aktivirati". 

"Naravno da imaju mehanizme da se krene napred, za to dovoljno samo da se insistira na realizaciju dogovora za implementaciju francusko-nemačkog plana iz Ohrida. Tim redom se mora ići, s tim što se naravno moralo reći kakvi se uslovi moraju steći za to. Ne može se preko izbora, gde će učestvovati 13 Srba, i eventualnog dolaska Albanaca na čelo opština na severu, da se stvori neka normalna atmosfera za stvaranje ZSO kao početne tačke. To je naglašavano mnogo puta, i od Borelja i od Eskobara, da je to prioritet svih prioriteta", ističe Popov.

Današnji sastanak će, smatra on, ogoliti stvari do kraja - ili će se krenuti u ZSO ili će dijalog ponovo, po ko zna koji put, zapasti u ćorsokak.

"Ako se ovo pretvori u ono što je Mogerini upozoravala, u nedogledan niz čajanki utroje, onda to stvarno nema više nikakve svrhe i smisla. Razumem da su za Beograd i Prištinu mere koje treba da sprovedu teške, jer su nepopularne, ali mene ne čude oni, već SAD i EU, koji imaju moć da spreče takvu igru u kojoj bi strane odugovlačile sa ispunjavanjem obaveza. Bojim se da će i ovaj sastanak bez epiloga, što ne bi bilo dobro", navodi Popov. 

On ukazuje da se od barikada koje su bile prošle zime, prihvatanja francusko-nemačkog plana i plana za implementaciju dogovora, mnogo toga desilo što nije u skladu sa onim što se očekivalo i što je najavljivano.

"Pitanje je šta je od svega toga igrokaz, a šta se stvarno dešava. Nezahvalno je biti prognozer. Pre mesec sam rekao sam da SAD i EU neće dozvoliti ni Vučiću ni Kurtiju da se 'izvuku' od obaveza koje moraju da sprovedu, međutim, stvari kao da idu nekim drugim tokom. Bilo bi logično da su neke stvari sada tako postavljene da ne ni trebalo da bude novih kriza i odlaganja, nego da se ide redom po implementacionom planu", smatra Popov. 

Kada je reč o uborima u četiri srpske opštine koji su dodatno podgrejali atmosferu, Popov kaže da po onome što su pre svega su predstavnici SAD izjavljivali, koji po našem sagovorniku imaju veći uticaj na čitav proces koji se odvija između Beograda i Prištine od EU, prva stvar koja se mora da se uraditi jeste ZSO.

"Izbori koji su održani na severu obesmišljavaju celu tu priču i mislim da ovde šta god da se dešava moraju ljudi biti svesni da SAD i EU imaju dovoljan, ne kapacitet, nego dovoljnu moć da mogu da nateraju obe strane da učine ono što je dogovoreno. Ako je u Ohridu napravljen plan implementacije francusko-nemačkog plana onda je to moralo da da ide tim redom, a ne da se opet podižu tenzije, koje, po meni odgovaraju i jednoj i drugoj strani. Jer i Vučić i Kurti moraju da povuku nepopularne mere. Vidimo kako je Kurti prošao sa dugačkim nosom Pinokija i protestima protiv vlade kada je prihvatio ZSO, i kako je, s druge strane, Vučić stalno na meti napada desničarskih organizacija", priča naš sagovornik. 

Napominje i da je i Vašingtonu i Briselu jasno da vrlo kalo može da se desi da obe strane pokušaju da se izvuku i da još jednom odlože rešavanje "vrućih putanja".

"Za očekivati je, ipak, da takve dve sile neće dozvoliti da izgube kredibilitet na taj način što će im dva političara pomrsiti konce. Ako je data reč, što je kao i potpis u Ohridu, ako je dogovorena implementacija, onda se to mora i sprovesti. Naravno, mora se stvoriti i ambijent da bi se to i realizovalo, a ne da se ide iz krize u krizu", kaže Popov.

I profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže za Kosovo onlajn da je u ovom trenutku teško davati preciznije prognoze u kom pravcu će se proces dijaloga kretati.

"Čini mi se da je u ovom trenutku fokus stavljen na formiranje Zajednice srpskih opština i da će se na tome zasnivati predstojeća runda dijaloga. Veoma je teško predvideti u kom pravcu će to ići, jer ne znamo koliko zapravo se odmaklo u tom procesu", kaže Đukanović.

Na pitanje da li su i SAD i EU sve karte upravo stavile na formiranje ZSO, računajući da će Priština popustiti i da će to onda utišati i novonastale tenzije, on odgovara da je to glavni izazov. 

"Od toga, od ZSO, zavisi sve dalje. Poslednji potezi koje Priština povlači, od izbora na severu u srpskim opštinama koje su Srbi bojkotovali, do pokušaja da se otvori most na Ibru, pokazuju da je dijalog u izvesnoj krizi koja treba da se otkloni kako bi došlo do rasterećivanja stanja na terenu", objašnjava naš sagovornik.  
 
Analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići takođe smatra da su sada na potezu SAD i EU. On kaže za Kosovo onlajn da ipak postoji usmeni sporazum na koji računaju zapadne sile i za koji po prvi put postoje kaznene mere ako neka od strana ne bude ispunila dogovoreno. 

"Opet je na dnevnom redu pitanje nestalih, taj sporazum je odavno gotov, samo su pojedine formulacije jop jednom pregledane i i fiksirane, a zatim i Zajednica srpskih opština. Tu je pritisak direktni i najveći na Kosovo. E, sad, ako te dve stvari prođu, Vučić bi mogao da pokrene i drugo pitanje - povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica sa severa. To je trenutno zona bez sigiurnosti, i praktično je samo Kfor prisutan tamo. Kosovske policijske snage legitimno rade neke stvari, kada jure kriminalce, samo što nikada nije jasno da li je reč baš o kriminalcima, ili kao što Beograd interpretira da je to pritisak na Srbe da se isele, da budu proterani. Vučić je do sada uglavnom dramatizovao situaciju, a i Kurti je zainteresovan za isti takav scenario kako bi dobio na vremenu", kaže Maljići.

Maljići trenutnu situaciju opisuje kao pat-poziciju i igru ko će prvi da napravi pogrešan potez i da bude kažnjen. Zato je, dodaje, važno kako će se postaviti SAD i EU.

"Po meni, Ohridski sporazum nije neki veliki uspeh, ali Zapad na tome insistira i mislim da će stvar gurati dalje i da ova situacija ne može da traje u nedogled. Nema incidenata kao ranije, i jedna i druga strana je oprezna. Vučić kontorliše većinu Srba ali ne dozvoljava da dođe do opasnijih situacija kada je izgledalo kao da će se ići na konflikt. I Kurti se boji svoje javnosti, boji se da ide na izbore, u suštini od te oštrije pozivcije koju je imao prema diplomatama, sada je poslušniji, sledi instrukcije, "miriše" šta je sad probitačno za njega. I kada je reč o izborima na severu, svi pametni ljudi ovde su ga savetovali da to ne treba da se radi. Trebalo je prvo napraviti dogovor i sprovesti izbore kada se za to stvore uslovi. On ipak nije odustao, imao je podršku i od zapadnih ambasada, koje sad, pak, kažu, pa ne možete da stavite u funkciju gradonačelnike kada ne mogu da formiraju ni skupštine opština", kaže Maljići.

Prištinski analitičar navodi da će i to možda biti tema sastanka u Briselu. Jedna od opcija, smatra on, jeste i da ako se za mesec ne formiraju vlasti u četiri opštine na severu, ponovo ide na izbore.

"Naravno, u međuvremenu bi trebalo da se u pregovorima postigne neki dogovor oko ZSO. Pitanje je da li će biti prihvaćen koncept ZSO koji ima ustavna ograničenja kada je reč o nivou samouprave i zahteva da Zajednica ima simboličnu izvršnu vlast", priča naš sagovornik. 

Maljići smatra i da je zahtev za otvaranje mosta na Ibru koji su izglasali Albanski odbornici u Skupštini opštine u severnoj Kosovskoj Mitrovici preuranjen.

"To je isto nekakva igra. Kurti govori o slobodi kretanja, ali vidi se da je oprezan, kao i druga strana. Teško će most biti otvoren, jer to neće dati ni Kfor, Zapad, a neće ni on smeti baš sam da ide na to, da izaziva konflikt", navodi on.

Maljići još jednom ukazuje da je rešenje za smirivanje tenzija i napredak u dijalogu u rukama SAD i EU.

"Videćemo kakav će biti ishod nove runde dijaloga. Do sada su SAD i EU popuštali da bi došlo do usmenog dogovora u Ohridu. Jednu stvar, po meni, mogu da urade, jer na to pristaje i Kurti, a to je da se krene u formiranje ZSO. Tako da će koncept ZSO verovatno biti usvojen i da će biti dat neki rok, od mesec-dva, da počne da se implementira. Ali da bi se to desilo, moraju da se održe normalni izbori i onda da se zna koji su predstavnici Srba koji treba da budu u toj Zajednici", rekao je Maljići.